Foto: facebook.com/Savezkosarkasaukolicima

Savez košarkaša u kolicima osnovan je 2004. godine i trenutno broji sedam klubova. Singidunum, Despot i Soko su iz Beograda, Tigar iz Paraćina, Dunav 2016 iz Apatina, Naisa iz Niša, a ekipa iz Bjeljine zbog prijateljskih odnosa odlučila je da se takmiči sa srpskim klubovima. Tu su i dva neaktivna kluba Vojvodina (N. Sad) i HVCUPČ (Čačak). Košarka u kolicima je izuzetno skup sport. Kad se to kaže pre svega se misli na nabavku sportskih kolica, specijalno prilagođenih hendikepu korisnika. Cena jevtinijeg primerka kreće se od 3,5 – 4,2 hiljada evra, dok za skuplja i bolje opremljena treba izdvojiti između 9 i 14 hiljada evra. Dok u razvijenijim i bogatijim zemljama poput Nemačke, košarkaši menjaju kolica na svake 2-3 godine, srpski igrači koriste kolica proizvedena pre 14 godina.  

- Od 2006. nabavljena su prvi primerci sportskih kolica za reprezentativce koji su većinom igrali u Vojvodini i Singidunumu. Novac je stigao od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i od fondacije princeze Katarine Karađorđević. Time su pomenuti klubovi stekli veliku prednost u odnosu na ostale klubove koji su se takmičili u običnim, dnevnim kolicima - objašnjava generalni sekretar Mladen Pajević.

Evropska federacija u kolicima broji 28 članica koje su po kvalitetu podeljene u tri divizije. Najača ’’A’’ i ’’B’’ broje po deset reperezentacija, dok najslabija po kvalitetu ’’C’’ nema fiksni broj i kreće se između pet i devet ekipa. Reprezentacija Srbije je na prošlogodišnjem šampionatu ’’C’’ divizije, održanom u Sofiji, zauzela drugo mesto i plasirala se u ’’B’’ grupu.

- Srbija se prvi put pojavila na prvenstvu Evrope u Lisabonu 2005. godine, i dve godine kasnije u Dablinu. Usledila je pauza od osam godina, da bi se ponovo aktivirali na prvenstvu u Lisabonu 2015, sledi češko Brno i prošlogodišnji najuspešaniji nastup u Sofiji – upoznaje nas Pajević sa dinamikom učešća na kontinetalnim smotrama. Naš sagovrnik potencira na velikoj pomoći koju dobijaju od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, uz čiju pomoć Savez dobija sredstva za funkcionisanje klubova tokom godine, dok se sredstva za odlazak na pripreme i međunarodna takmičenja obezbeđuju preko Ministarstva za sport i omladinu, uz veliko posredovanje i nesebičnu pomoć  Paraolimpijskog komiteta Srbije.

Od prvog operativca saveza smo saznali da je košarka jedan od najboljih sportova za osobe sa stečenim invaliditetom da se ponovo pokrenu, produže rehabilitaciju i ponovo se socijalizujuju. - Mnogi se posle povrede povuku u sebe, klone duhom. Kad dođu na trening u neki od klubova sa njima rade stariji košarkaši i upoznaju ih sa prednostima bavljenja ovim sportom. Objašnjavamo im da se sa povredom nije završio život i da bavljenjem sportom poboljšavaju njegov kvalitet, jačaju gornje ekstremitete, i dnevno funkcionisanje postaje lakše. Cilj nam je da privučemo što više osoba sa stečenim  invaliditetom. Da li će ostati u košarci, ili sebe pronaći u nekom drugom sportu, manje je važno. Najvažnije je da izađu iz kuće i poboljšaju kvalitet života - naglašava Mladen Pajević.