STRUČNI TEKST BR. 5,
RAĐEN PO KNJIZI:
Vrhunski fudbal i invencija
emocije-inteligencija-ideje
u igri-brazilski model
Autor: Đorđo Radonić
Beograd, 03. oktobar, 2013. god.
SAVETOVANJA-PREDAVANJA-INDIV.I GRUPNI TRENINZI
-INVENTIVNA NADGRADNJA FUDBALERA
SNAŽNA EMOCIONALNA OSEĆANJA U IGRI, SLIČNA KAO KOD MAJSTORA FUDBALA — OBAVEZUJUĆI PREDUSLOV KOD OBUČAVANJA I USAVRŠAVANJA FUDBALERA
PSIHOLOGIJA - DEFINICIJA I PREDMET IZUČAVANJA
Istraživanja emocija, motivacije i inteligencije tokom razvoja od rođenja do adolescentnog doba ili, prema nekim istraživačima, do starosti
Psihologija je empirijska nauka koja se bavi izučavanjima duševnih stanja.
Izučavanja psihologa u oblasti psihologije moraju da budu potkrepljena verodostojnim pokazateljima koji pojašnjavaju stanja, a da se ona odnose na psihički razvoj uopšte. Teze psihologa u njihovoj tematskoj posvećenosti u nekoj od oblasti psihologije moraju da prođu faze analiza i utvrđivanja validnih činjenica kod ponašanja i ispoljavanja sposobnosti, kao i iznalaženja njihovih zakonitosti, zasnovanih na naučnim istraživanjima koja su kasnije prihvaćena.
Ipak, u mnoštvu teorija razvoja poznatih psihologa, neke od njih se podudaraju, ali ima i onih koje se međusobno delimično, do značajno razlikuju. Neke od teorija razvoja dece, adolescenata i odraslih ljudi se tesno oslanjaju jedna na drugu, neke druge opet samo jednim delom nalaze uporišta u nekoj od njih, dok neke teorije u potpunosti pobijaju teze drugih psihologa. U psihologiji nisu nepoznate studije nekih autoritativnih istraživača koje su međusobno suprotstavljene.
Na primer, engleski filozof Džon Lok (kraj XVII veka) tvrdio je da je dete, od svog rođenja, neispisani list hartije, tzv. „tabula raza“, te da je na njega moguće vršiti značajne uticaje prema željama vaspitača.
Međutim, ovom njegovom učenju se kasnije suprotstavio poznati francuski filozof Žan Žak Ruso (druga polovina XVIII veka), pobijajući ovu teoriju Dž. Loka, tvrdeći da je dete od rođenja milosrdno, neiskvareno. Uticaji sredine usađuju mu neke pozitivne osobine, ali ga i iskvaruju, tvrdio je on. Prema Rusou, jedini način da se čovek obhrve brojnim štetnim uticajima sredine, jeste povratak prirodi, što je opširno predstavio u svom delu „Emil“, u kojem je predstavio pet razvojnih faza, od rođenja do starosti čoveka.
Razmimoilaženja među nekim psiholozima, u njihovim istraživanjima i teorijama psihičkog razvoja, nisu retka ni danas.
Mišljenja su, ipak, da se niti jedna od teorija iz oblasti psihologije, koje su nastale na osnovu ozbiljnih istraživanja faza razvoja od strane poznatih psihologa do sada, ne može odbaciti, pogotovo ne u potpunosti.
ULOGA TRENERA KOD PSIHIČKOG RAZVOJA FUDBALERA
Potrebna što veća znanja trenera u fudbalu u oblasti psihičkog razvoja fudbalera i uticaja na njih u raznim starosnim kategorijama
Imajući u vidu i ovakve pojava razuđenosti, razmimoilaženja u tezama pojedinih priznatih psihologa, fudbalskim i sportskim trenerima i ostalim stručnjacima nameće se obaveza da, uz poštovanje svake od njih, uz oprez prihvataju i ugrađuju ih u svoje planove, programe i ambiciozne projekte. U ovome mogu da budu uspešni samo što većim sticanjima znanja u oblasti psihičkog razvoja u svim razdobljima, od rađanja, pa preko svih faza uzrastanja, od kojih su neke veoma osetljive i zahtevaju tretman uz puno razumevanja, prevencije i blagovremenih identifikovanja i prepoznavanja brojnih pratećih pojava i promena nekih karakterističnih ponašanja, sklonosti i osobina, kao nekih zapaženih izdvojenih individualnih specifičnosti.
Stoga, sportskim trenerima, tako i fudbalskim, preporučuje se da sami pokušavaju da selektivno uvršćuju izvode u svoje planove rada iz nekoliko teorija razvoja, koje im se učine kao najprihvatljivije u fudbalskoj praksi, tj. u trenažnom procesu (pri selektiranju, u formiranju odvojenih grupa, u primenama ispravnih pedagoških metoda na treninzima, kod težnji u pravilnim uticajima na kognitivni i konativni razvoj talentovanih fudbalera, kod blagovremenih prepoznavanja nekih negativnih uticaja od strane pojedinaca, grupa u prvom timu ili u nekoj selekciji mlađih uzrasta, kod umešnih preventivnih delovanja u nekim pojavama štetnih ponašanja, u nekim sankcionisanjima pojedinaca i grupa i sl.).
Saradnja sa sportskim psiholozima se podrazumeva, kao neophodna.
Neki fudbalski trener u radu sa nekom mlađom selekcijom, na primer, više će da se usredsredi na teoriju razvoja prema Šarloti Biler, neki na hinduističku teoriju razvoja (pošto je aktuelna i cenjena i danas od većine psihologa), a neki opet na učenje prema poznatom psihologu Eriku Eriksonu (učeniku Sigmunda Frojda), koji prikazuje osam faza, na osnovu njegovog mišljenja i zaključka u njegovim istraživanjima da čovek od rođenja do starosti prolazi kroz osam karakterističnih razvojnih perioda...
Upoznavanjima trenera u fudbalu sa pojedinim teorijama razvoja, nastalih kao rezultat višegodišnjih istraživanja poznatih svetskih psihologa, doprinosi se kvalitetnijim sačinjavanjima planova rada i, što je još važnije, da primenjivane metode obučavanja ili usavršavanja budu optimalno prilagođene i tek time da budu prihvatljive i celovite. Naročito je ovo važno na psihološkom planu, kada se imaju uvidu razvoj emocija, podizanja motiva, pospešivanja razvoja nekih specifičnih vidova inteligencija talentovanih fudbalera u vežbama i u samoj igri, gde uticaji trenera na stalna izdizanja umeća perceptualninih i anticipacitualnih umeća analiziranja, zaključivanja, predviđanja... namera svih aktera na terenu u vežbama i u igri zauzimaju ogroman značaj (koncept dve komponentne inteligencije: fluidna i kristalizovana, Katel i Horn, 1963.) Na taj način se, pored genetskih nasleđa, značajno utiče na kognitivni razvoj, bilo seniora ili u mlađim selekcijama u fudbalu, pošto je dokazano da se na razvoj pojedinih vidova inteligencije i može i mora da utiče, uz primenu odgovarajućih metoda od strane trenera, svakako.
ODRAZI PSIHOLOGIJE NA VRHUNSKA POSTIGNUĆA U FUDBALU
Psihologija odražava mnoge vidove svojih refleksija u fudballu, kao i u sportu uopšte. Kako treneri zaduženi za rad sa seniorskim selekcijama, tako i oni u radu sa mlađim uzrastima, zbog sve većih očiglednih potreba da bude primenjivana i u obučavanjima i u usavršavanjima talentovanih fudbalera i sportista u nekim drugim sportovima, psihologijom — kao neophodnom propratnom naučnom granom u sportu, sve više su zaokupljeni sa problemima ili zadacima, kao što su: povećanja motiva sportista, identifikacija njihovih ponašanja, uticaja na pravilan razvoj u ponašanjima u raznim situacijama u igri i van igre, zadavanja raznih testova iz oblasti sociološko-psiholoških karakteristika, uticaji na razvoj kognitivnih sposobnosti itd.
Dva istinska majstora, dva velikana svetskog fudbala u duelu: Ozil i Iniesta
U psihologiji, inače, postoje tri pravca analizičkih posmatranja, a to su:
1. Deskriptivni analitički prikazi složenosti strukture neke jedinke;
2. Dinamički razvoj;
3. Psihički razvoj jedinke.
Kada se ima u vidu sport u celini, izneće se zanimljiva opservacija jednog košarkaškog stručnjaka o značaju što boljih poznavanja psihologije od strane svakog trenera u sportu. Reč je o čuvenom Amerikancu Džonu Vudenu, „Starešini svih košarkaških trenera“, prema kojem svaki trener mora da se usavršava u sledeća tri pravca:
Autor, pošto je prema Džonu Vudenu kroz četrdesetogodišnji period svog rada upravo i sam „stalno pokušavao“ da bude „student psihologije“, svoja dosadašnja stečena teoretska saznanja, višegodipnja istraživanja izraza visokoispoljavane invencije u igri u vrhunskom fudbalu i sportu, kao i trenerska iskustva, iznosi ne samo u ovoj knjizi, već i u ostalim tomovima svoje Edicije, a da se sva ona odnose i na neke oblasti psihologije i to one koje su važne u radu svakog trenera u fudbalu.
Psihički razvoj dece i adolescenata najviše je proučavana oblast u psihologiji. Značaj genetskog faktora i faktora uticaja na konativne karakteristike i kognitivne sposobnosti oduvek je mnogo značio u sportu, prema tome i u fudbalu, ali im se ranije nije pridavala neka veća pažnja. Poslednjih desetak, petnaest godina, a pogotovo u poslednjih nekoliko godina, međutim, uočavaju se promene, sve izraženije tendencije da se ovim vrednostima da adekvatan, tj. mnogo veći značaj i zasluženo visoko mestu na piramidi uspeha u fudbalu.
Ipak, značaju uticaja na usmereni razvoj ponašanja, uzvišenih emocija i motiva-kao karakteristika, te kognitivnih sposobnosti, a u njihovim okvirima-razvoju perceptualnih i anticipacitualnih umešnosti, kao veoma značajnih faktora u razvoju svakog talentovanog i vrhunskog fudbalera, davano je malo prostora u dosadašnjoj literaturi koja se bavi metodama obučavanja ili usavršavanja. Pogotovo je malo svetla usmereno u knjigama do danas kod pokušaja predstavljanja invencije u igri najinventivnijih fudbalera na svetu i to odvajkada — Brazilaca.
Knjiga „Vrhunski fudbal i invencija“, nakon petnaestogodišnjih istraživanja visokih inventivnih izvođenja i manifestovanja u vrhunskom fudbalu od strane autora, naročito visokoispoljavane invencije u igri Brazilaca, ima upravo takve pretenzije, u nastojanju da se da mali doprinos i da se bar delimično popuni ova praznina u teoriji fudbala.
Prepoznatljivo kod Brazilaca: L. N. de Lima Ronaldo, Adriano, Kaka i Robinjo proslavljaju gol na SP u fudbalu 2006. godine
Nažalost, i pored sve većih zastupljenosti psihologije i sportske psihologije u fudbalu, autor je ustanovio da je verovatno najmanje to uočljivo u sferi u kojoj se kriju mnoge tajne, kao najuzvišenije lepote i najveće dradocenosti ove najpopularnije igre.
U ovim pravcima trebalo bi da gledamo kao na neminovne trendove razvoja svetskog fudbala u vremenu koje je pred nama. Za ovakva gledišta na smernice razvoja vrhunskog, svetskog fudbala postoje osnovani razlozi, kojima će se pokloniti dužna pažnja u nastavku izlaganja.
EKSPERT - TRENER-PSIHOLOG-ISTRAŽIVAČ, KAO ZAMIŠLJENI IDEALAN AUTOR STRUČNOG DELA O METODICI OBUČAVANJA I NADGRADNJI FUDBALERA
Idealno zamišljene tri ekspertske sposobnosti, zastupljene u jednoj ličnosti istraživača-teoretičara u vrhunskom fudbalu
Jedna od najzastupljenijih grana nauke u vrhunskom fudbalu, kao i u vrhunskom sportu, jeste psihologija. Sve više uviđa se ogroman značaj ove grane nauke u vrhunskom sportu, a tako i u vrhunskom fudbalu, mada još uvek fokus poznatih sportskih psihologa nije u potpunosti usmeravan na adekvatno zadovoljavajuće načine. Reč je o nekim „prazninama“ u teoriji fudbala, što nikako ne može da bude prihvatljivo niti u domenu teorije niti prakse, pri pokušajima otkrivanja suštine zametanja, samog izvorišta, te spontanih promaljanja i kasnijih bujica tokova inspirisanosti i samih sve izrazitijih visokoispoljavanih izraza, toliko poželjne i sve više zapažene invencije, kao procesa rađanja zadivljujućih vizura, ideja i, tek potom, samih teško zamislivih demonstriranih kreacija, u vidu nepredvidivosti i munjevitosti završnica, kao istinskih majstorstava u domenu tehnike, taktike, ali propratno i ključne kognicije fudbalera (sistematizovane tri brste sposobnosti u igri: senzorne, psihomotorne i intelektualne sposobnosti, i to samo kao relativno zasebna segmenta, Psihologija sporta, Tubić, 2009.),
Po sredi su još uvek nedovoljno, nepotpuno rasvetljene vrhunske veštine u igri najinventivnijh majstora fudbala sveta, kao svojevrsnih fenomena fascinacija u vrhunskoj fudbalkoj igri, pre svega sa loptom.
Ne može se tvrditi da nije bilo pokušaja da se u istraživanjima pronikne u veštine identifikovanja, analiziranja, iznalaženja, odabira i samih memorisanja nekih rešenja u igri, te što umešnijih pronicanja u namere svih aktera u igri, a time i od strane neposrednog čuvara u odbrani protivnika, kao optimalnih oblika i njihovih načina izvođenja i manifestovanja, ali se gotovo po pravilu osetila neka veća distanca između predstavljenog naučnog-psihološkog, u odnosu na predstavljeno stručno-ekspertsko znanje u fudbalu. Razloge nije teško otkriti, jer su očigledna, bilo da su po sredi izostajanja ekspertskih poznavanja sportske psihologije od strane autora, bilo njegovih ekspertskih stručnih znanja u sferi visoko kvalitetne fudbalske igre.
Na primer, iznađeni i objavljeni sekvencijalni model (istraživanja Pica i Saha, 1984.), na koji se poziva u svom radu doc. dr sc. R. Barić, Kineziološki fakultet, Sveuč. u Zagrebu: „Kako brzo situacijski misliti-donošenje odluka na sportskom terenu“, analitički se prikazuje „proces odlučivanja koji se odvija kroz nekoliko odvojenih faza, a na svakoj razini moguće je donijeti neku subordinatnu odluku koja determinira konačan ishod... U pozadini ovih procesa postoje određeni kognitivni mehanizm – kada se pojavi problemska situacija identificiraju se njezine karakteristike, određene informacije prizovu se iz dugoročnog pamćenja i pojedinac smisleno organizira sve informacije, predočavajući si različite opcije rješenja koja se potom evaluiraju, integriraju i donosi se odluka (Tonenbaum i Bar- Eli, 1993)“
U navedenom radu doc. dr sc. R. Barić, u kojem se parafraziraju istraživanja nekih autoritativnih psihologa, i pored očiglednih detaljnih tumačenja „procesa odlučivanja“ ili, npr. „nekoliko odvojenih faza...“ a da je „...na svakoj razini moguće donijeti neku subordinatnu odluku...“, nedostaju sinergetska povezanost i prožimanja sa onim što možemo da definišemo kao demonstrirano vrhunsko majstorstvo u igri. Ovim se nikako ne želi da devalviraju ostvarenja u naučnim istraživanjima, niti doc. dr sc. R. Barić, niti ostalih navedenih istražicača. Ovakvih ili sličnih primera ima jako mnogo...
Ostaje otvoreno pitanje: zašto se nisu brojni naučnici u svijim istraživanjima posvećivali temi ove knjige, kao i gore navedeni psiholozi?
Svetski kup-ženski fudbal, Kina, 2007, Marta Vijeira da Silva uverljivom fintom prelazi čuvarku
I u ženskom fudbalu najbolja Brazilka; neki Martu smatraju najboljom fudbalerkom sveta svih vremena,
poredeći je sa Ronaldinjom...
Ovakva opredeljenost predstavlja glavna tematska iznošenja u ovoj i u preostalim knjigama iz Edicije autora, mada u ovim istraživanjima i kasnije u metodskim teoretskim predstavljanjima se očekivalo da učestvuje neko u istraživanjima u domenu teorije fudbala u kome su sadržana objedinjena umeća, tj. znanja u sferama vrhunskog fudbala i u nekim od oblasti naučnih multidisciplinarnosti.
Istovremeno, ovo znači da bi time morala da budu ispunjena sledeća važna tri kriterijuma zastupljenih sposobnosti na najvišem nivou, objedinjnih u jednoj ličnosti, koja bi bila u stanju da napiše zapaženije stručno delo na temu obučavanja i usavršavanja fudbalera u domenu dostizanja što viših nivoa u invenciji izraza u igri (Šema br. 1):
Već letimičnim pogledom na Šemu 1, lako uočavamo koja su važna tri kriterijuma u zadovoljenjima zastupljanosti sposobnosti na najvišem nivou, koji bi bili sadržani objedinjeno u jednoj ličnosti, teoretičaru-treneru-istraživaču, ukoliko se ne bi u ovako ozbiljan poduhvat upustili nekolicina vrsnih sportskih psihologa, vrhunskih fudbalskih trenera i, možda, iskusnih pedagoga, kineziologa, fiziologa... Međutim, može da se zapazi da do danas, prema tvrdnjama ne samo autora, nego i brojnih poznatih stručnjaka u fudbalu, psihologa i sportskih psihologa, navedeni kriterijumi nisu zadovoljeni, tako da ne postoji knjiga sa ovom tematikom na ovim prostorima. Neki kažu i na znatno širem... Da nije tako – knjiga sa predmetnom tematikom davno bi bila pred nama, bila bi do sada napisana, ali – nije! Koliko je objektivno nadati se da se ovo ostvari i kada, teško je predvideti...
Stoga, bez obzira na svu skromnost autora, polazeći od gornjih navoda, trebalo je smoći snage i odvažnosti, pored ostalih otežavajućih okolnosti koje su s početka knjige već isticane, da bi neko usudio se da što uspešnije nadomesti izostanak eksperata iz pojedinih grana nauke, fudbala i sporta, pristupajući kao jedinka predano u ovako složenom zadatku. Pritom, računajući da u tome takav istraživač pojedinac bude uspešan.
Autor stručnog članka:
Đorđo Radonić
trener, istraživač i publicista
-oblast: visokoispoljavani izrazi invencije
u igri u vrhunskom fudbali i u vrh. sportu
Učitavanje...
