Dušan Sredić, pesnik u kopačkama

Zanimljiva je ličnost Dušan Sredić iz Rume! Nekada aktivni igrač, a dugi niz godina i kao trener najmlađih fudbalera. Poznat je i kao psenik, veliki navijač Partizana, a posebno kao „obožavalac života i dela Dragana Mancea“. Nedavno se navršilo 35 godina kako je Mance, „srpski Džems Din“, sa svega 23 navrđenih godina „otišao u legendu“.

- Žureći na trening, 3. septembra 1985, pogionuo je Dragan Mance – počinje svoju priču Dušan Sredić – Hteo je da sa svojim Pežoom 205 da izbegne dečaka, koji je pretrčavao put. Imao je samo 23 godine, beskrajnu ljubav navijača. Obožavan je do neslućenih granica. Njegova smrt bila je veliki udarac, ne samo za navijače Partizana. Ispratilo ga je „u raj“ 35.000 ljudi. Mance je voleo fudbal i za njega živeo. Pamtiće se po radovanju posle postignutog gola: dugo klizanje na kolenima, na travi, s rukama podinutom u vis i s pogledom ka zvezdama. Baš tako izgleda njegova isklesana figura na parceli 35 na Novom groblju u Beogradu. Poginuo je kada sam pisao pesne za zbirku „Šampion srca“ posvećenu Partizanu, povodom 40 godina postojanja. Nisam mogao da napišem ništa više, već samo „Kad duša zaboli i pesnik zaćuti!“. Moj bol nije imao reči...Na Jugu se i danas peva:„Otišo si Dragane, ostrala je tuga, uvek će te voleti Grobari sa Juga!“ Partizan je od rođenja u mom srcu i velika insširacija. Ove godine, povodom 75 godina postojanja spremam dopunjeno izdanje zbirke „Šampion srca“. Najveća mi je čast, što me je u predgovoru te zbirke, doajen sportskog novinarstva, Mile Kos, uporedio sa Duškom Radovićem, takođe navijačem Partizana.

Duško Sredić, jednostavno, ne može bez „najvažnije sporedne stvari na svetu“. Naravno, ni bez Partizana

Volim te kao Partizan

„Nije znala gde odlazi često
i vraća se radostan,
sve dok zagrljaj nije doneo reči:
volim te kao Partizan!
Mislila je da se šali,
da je lud, da je pijan,
a on je ponavaljao, uzbuđen, reči:
volim te kao Partizan!
Otišla je sa njim na stadion
i uz pesmu provela dan,
na Jugu je brzo shvatila
koliko se voli Partizan.
Ljubav joj se činila, te noći,
kao najlepši san,
kad je zagrljaj doneo i njene reči:
volim te kao Partizan!

- Volim fudbal ! – priznaje„pesnik u kopaćkama!“ – Čudesnom moći koju poseduje učinio me svojim vernim posdanikom. Igrao sam ga aktivno, trener sam, osnovač Škole fudbala Sunce, najvijač Partizana...Poezija je tu da na najbolji način izrazim svoju ljubav i posvrećenost tom čarobnom svetu. Svako ko voli Partizan pomalo je i pesnik. Jer, pesme stanuju u dušama koje vole...!

Svoje bogato iskustvo, Duško Sredić s uspehom skoro dve decenije prenosi na najmlađe.

- Osnivač sam Škole fudbala Sunce sa Milovanom Stuparom 2003. godine – kaže Sredić – Jedimo se mi možemo pohvaliti da smo bili gosti Barselone i sa kojom smo igrali prijateljsku utakmicu 2008. godine. Bio sam gost i Ajaksa. Redovni smo učesnici najvrećeg turnira na svetu „Champions trophy“ u Beču, koji se organizuje za decu do 10 godina. Možemo se pohvaliti da smo igrali nerešeno s vršnjacima Luverpula, a pobedili Rapid...Naše Sunce je stiglo i do Praga, Vroclava, Pefkohorija, Kavale... Naravn0o, stižemo i do Kotora, Igala, Jahorine, Novog Pazara. Ima nas i i u Minimaksi ligi, Ligi budućih šapiona... „Trofej Sunce“ je godinama jedan od najprestižnijih turnira u Srbiji. Razvijamo bratske odnose sa Trepčom, Kosmetom iz Leposavića, ŠF „Piksi“ sa Pala, kao i sa Partizanom, Zvezdom, Vojvodinom...Poznati smo i po svojoj Slavi Sveti Sava. Gosti su nam bili Momčilo Vukotič, Aleksandar Trifunović, Marko Valok, Vladica Popović...Česato organizujemo humanitarne akcije, kao i posete Hramu Svetog Save, Žiči, Ravanici, Kaoni...

 I, pesma za kraj!

 Zastavu nosim – pesmu ti pevam!

Samo ti znaš koliko volim,
samo sa tobom provodim dane,
u srcu mome šampion ti si,
jedino moj, Partuzane...
Ja nisam sam, ima nas dosta
Koji se kunemo, na vernost tebi,
Ni za svu sreću ovoga sveta
Sa našeg Juga otišao ne bih...
Zastavu nosim, pesmu ti pevam,
želim ti titule i mnogo sreće,
tebe i mene, znaj Partizane,
nikada niko rastaviti neće!

Eto, to je Dušan Sredić – pesnik u kopačkama!