Lazar Ćalić u akcijii

Već na samom početku pisanja velika dilema: kako predstaviti Lazara Ćalića (24), iz Erdevika? Osnovna „vodilja“ za ovu priču: Lazara Ćalić je, kako kaže „rođeni Sremac“, boćar! Malo čudno!? Ali, to nije sve!

- Rođen sam u Sremskoj Mitrovici, ali sam sve vreme u Erdeviku – počinje Ćalić – Ovaj podatak mi je jako bitan: Erdevik pruža dosta mogućnosti za uživanje! U Sremskoj Mitrovici sam 2017. završio gimnaziju i iste godine upisao psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Od 2021. godine sam diplomirani psiholog, a trenutno sam na master studijama. Radim kao zamena u dve škole u Šidu: u Gimnaziji „Sava Šumanović“ u nastavi, a u Tehničkoj školi „Nikola Tesla“ kao stručni saradnik.

 Sremac, a boćar!?

- Boćanje je, nekako, za mene nastavak porodične tradicije – nastavlja Lazar - Otac Svetozar i njegov stric su igrali za klub u Erdeviku i vodili me na treninge i utakmice. U to vreme još jedan stric je postao boćaroš. Svi smo i dalje u ovom sportu. Treba istaći da je još nekoliko rođaka, manje – više igralo. I tako, malom po malo, i ja sam se sve više počeo zanimati za boćanje. Naravno, otac mi je bio prvi trener. Prva registracija mi je bila 2011. godine, a od 2015. sam stalni član BK „Fruška gora“ iz Erdevika. Dok sam studirao, igrao sam za BK „Vojvodina“ iz Novog Sada i tamo upoznao Prvu ligu. Taj period za mene je vrlo bitan, jer sam uvideo značajnu razliku između igranja za Prve i Druge lige. Ne samo u kvalitetu, već i po samom rezonovanju igre. Ove godine sam se vratio u matični klub. Pored boćanja, počeo sam se zanimati i za petanku. Dakle, do sada sam se takmičio u Prvoj i Drugoj ligi. Posebno pamtim osvojena Prvenstva Vojvodine i Srbije, za uzrast U 18 i U 24. Mislim da su pojedinačna prvenstva „pravo ogledalo“ svakog igrača: sami odlučujete, samo dobijate i gubite. Svaka odluka je bitna, jer nema saigrača da „peglaju“ vaše greške ili da se „šlepaju“ uz vas. Rado se odazivam pozivima da učestvujem na domaćim i međunarodnim turnirima. I dalje mislim da boćanje kod nas nije dosegao adekvatan nivo. Većina klubova se usredsređuje na opstanak, a ne na razvoj. Malo smo zastupljeni u medijima, a okolina nas dalje gleda čudno. I dalje su boćari za njih, uglavnom, penzioneri koji se rekreirahu. Ne vide onu lepšu i zahtevniju stranu sporta. Naravno, vidim poboljšanje u odnosu na onu igru, u koju sam ušao kao mali. Pojedinci, evidentno, napreduju i sve su više konkurentni igračima iz evropskog i svetskog vrha. Srpsko boćanje dobija i prve zatvorene terene, odn. balone i hale. Uz bolju organizaciju treninga i, da ne bude egositično, dobar rad psihologa i pravu promiciju u javnosti, možemo privući mlade.

 Iako je imnao više ponuda, Lazar Ćalić ostaje u BK „Fruška gora“. Želja mu je da pomogne klubu da se vrati u Prvu ligu.

 Sagovornik je „prepoznatljiv“ kao boćar. Ali, to je „samo jedna strana“ njegove ličnosti.

- U našoj porodici „vojvođanski momenat“ ima značajnu ulogu – ističe Lazar – Posebnu pažnju posvećujemo i rakiji, svinjokoljima i domaćim proizvodima. Trudimo se da držimo prakse naših starih, među kojima je i nošenje šešira. I da budem iskren, volimo kada drugi mogu da probaju rakiju ili kulen i da nas pohvale.

Od svoje devete godine svira, na oduševljenje familije i prijatelja, tamburu. Bio je član dva školska orkestra uz selu i u Sremskoj Mitrovici. Svira i drombulje.

 Lazar Ćalić je i „slikar naivac“. Između ostalog, koristi staru kinesku tehniku: slikanje čajem!

- Iskren da budem, privukla me je ekscentričnost - priznaje Laza – Za ovu ideju zaslužna je knjiga Milorada Pavića „Predeo slikan čajem“. Do te knjige nisam znao za ovu tehniku, koja nije preteranu zastupljena u svetskom slikarstvu. Prošle zime sam rešio da se oprobam. Koristim čaj i mastilo. Zadovoljan sam napretkom. Do sada sam uradio nekoliko pejzaža, portreta, slika životinja, karikatura (u grafitu), mrtve prirode i ikona. Sam postupak je veoma jednostavan, a radi se kao sa akvarelom, uz napomenu da su bije svetlije i teže se mešaju. Sve u svemu, radim mnogo stvari koje drugi ne rade. Što bi rekao Mika Antić: „Čim oživim - šešir nakrivim! Čim zinem – od sebe ginem!“

Eto, to je Lazar Ćalić! Sremac iz Erdevika, ne baš tipičan! Bože, a kako li izgleda tipičan Sremac!?

Lazar i Svetozar Ćalić, sa oca na sina

Tipičan Sremac, šešir i šunka

U ateljeu

Fridrih Niče, očina Lazara Ćalića