Alen Tupajić, pomoćni trener Kolubare - foto: lična arhiva

U Lazarevcu još ne mogu da se pomire sa činjenicom da u godini velikog jubileja, ostanu bez Super lige. Razočarenje, apatija, neverica, uvukla se u sve strukture u klubu. Jednom rečju, duboko su pogođeni dešavanjima na utakmici sa Zlatiborom i nepravdi koja im je naneta.

Izjava sportskog direktora Dragiše Uroševića medijima oslikava rasočarenje i rezignaciju... - Kako nama tako i svima na stadionu, bilo je jasno da je sudija Danilo Grujić došao sa jednim ciljem, a to je da spreči da Kolubara, u fer i korektnoj igri ostvari san dug 101 godinu, ulazak u društvo najboljih klubova. Iskreno bih voleo da kad bi nadležni u FSS pogledali snimak meča i samo objektivno ocenili suđenje. Kolubara nastavlja tamo gde je stala, borićemo se i dalje sportskim putem stignemo do Super lige. Hteo bih da se zahvalim svim ljubiteljima fudbala koji su bili na meču, jer skoro 3.000 navijača ima malo koji klub. Dali su veliku podršku, ali to nije bilo dovoljno. Igračima Zlatibora zahvaljujem na fer i korektnoj igri i čestitam ulazak u elitu - vidno deprimiran, poručio je prvi operativac kluba.

Pomoćni trener Alen Tupajiću, kao i Zoranu Milinkoviću, šefu stručnog štaba, posebno je teško pala eliminacija iz borbe za viši rang. - Duboko sam razočaran što je naš celokupni rad pao u vodu za 90 minuta. Neko nam je poništio sav trud i rad. Boli me glava od teških misli. Ništa loše nismo uradili, nikome se nismo zameril. Tri  dana ne mogu da dođem sebi i stalno mi se u glavi premotava film sa utakmice. Lično sam razočaran raznim pričama i zakulisnim radnjama, ne vezano za suđenje na derbiju. Upozoravali smo igrače da sve te priče izbace iz glave i da razmišljaju samo o utakmici - rezignirano kaže Tupajić.

Tupajić još jednom rezimira dešavanja sa meča i u igri vidi propuste koji su uticali na tok derbija. -  Ušli smo mlako, sa dosta naboja i previše nervoze. Nismo sproveli u delo našu prepoznatljivu pas igru, što smo zacrtali u strategiji. I pored svega, imali smo 2-3 šanse za Antonijevića, imali su gosti stativu. Da smo mi prvi poveli ko zna kakav bi tok imala utakmica. Žao mi je što je kapiten Vasiljević prvi podlegao pritisku, i umesto sa smiruje strasti reagovao je nepromišljeno. Najviše od svega mi je žao što nismo ušli u Super ligu, ne zbog novca, proslave, sve to prođe za nekoliko dana. Uspeh bi ostao ubeležen u anale lazarevačkog i srpskog fudbala. Naša slika bi ostala da visi na zidu u klupskim prostorijama, a u monografiji bi imena fudbalera i članova stručnog štaba  ostala za večnost. To ne mogu da prebolim - sa setom napominje cenjeni stručnjak.  

Za Kolubaru je ostala još jedna nebitna utakmica u Makiškoj šumi. Kako rkoše: "ne možeš ni gore ni dole". Iz gore iznetog vidi se koliko je "rudarima" teško pao poraz u duelu sa novim superligašem sa Zlatibora. Atmosfera je takva da će se još dugo prepričavati i analizirati dešavanja sa derbija. Osim sećanja ostaće gorak ukus u ustima i neverica.