Dušan Kljajić - foto: lična arhiva

U stanu na beogradskom Lionu, trener Dušan Kljajić u samoizolaciji provodi vreme u društvu supruge, ćerke Jovane, studenta engleskog jezika i psa, šestomesečnog labradora. Aktivno koristi vreme da ga tri puta izvede u šetnju i to ga dodatno relaksira. - Život bez psa, kaže, ne mogu da zamislim. Lepo je kad  neko može da ti se raduje.

- Nama bar ne nedostaje iskustva sa vanrednim stanjem - kaže Kljajić u osvrtu na trenutnu situaciju i podseća na NATO bombardovanje od pre 21 godine. - Organizovani smo igrače Budućnosti preko vajbera, i naš kondicioni trener, s vremena na vreme, dostavlja svakome  određene vežbe. Poznat mi je naš mentalitet, i pitanje koliko i kako igrači mogu odgovoriti nametnutim obavezama, ali svaki trening je važan i pruža povoljnu osnovu za nadgradnju – uverava me i mada je  duboko u šestoj deceniji, u sobnim uslovima redovno trenira, radi trbušnjake, sklekove, vežbe za noge...

Kad je u pitanju sudbina prekinutog šampionata, naš sagovornik ima u vidu dve  opcije. - S obzirom na dužinu vanrednog stanja, realna opcija bi bila da se trenutni plasman proglasi konačnim, liga proširi i naredne sezone ispadne više klubova. Ako iskrsne mogućnost da se prvenstvo nastavi, mišljenja sam da u tom slučaju treba da se odigra kompletno prvenstvo, regularni deo i plej aut. U opticaju je 36 bodova, i niko nema pravo da nas optiše i uskrati za poštenu borbu i opstanak u društvu prvoligaša - optimista je poznati stručnjak.

Sa sinom Filipom (nekadašnjim golmanom Partizana), koji nastupa za japanskog premijerligaša Omnije Ardije, u stalnom je kontaktu. - Do prošle nedelje igrači su redovno trenirali i igrali prijateljske utakmice bez prisustva publike. U međuvremenu dobili su dve nedelje slobodno. U Japanu nije uvedeno ograničeno kretanje, disciplinovani su i pridržavaju se upustava o držanju socijalne distanse i izbegavaju grupna okupljanja - prenosi nam utiske iz Zemlje izlazećeg sunca.

Kljajić je imao dugu i bogati karijeru, i za 19 godina promenio je 12 klubova i u 38 godini okačio kopačke o klin. Počeo je u mlađim kategorijama Crvene zvezde i nekoliko reprezentativnih selekcija, i sa 17 godina potpisao profesionalni ugovor sa crveno-belima. Sledi odlazak na kaljenje u Maribor, zatim Kikindu, Rudar (Ljubija), da bi za 4,5 godine ostavio veliki trag u Rijeci. Tri sezone je bio član turskog Sasun Sporta, u Obiliću je poneo kapitensku traku, odlazi u Beograd sa Karaburme, da bi dugu i uspešnu karijeru okončao u kragujevačkom Radničkom.