ŽFK Spartak ponovnim aktuelizovanjem stare priče pokušava promeniti sistem takmičenja u Prvoj ženskoj ligi Srbije.  Na osam adresa u FSS nedavno je upućen apel kojim ŽFK Spartak od nadležnih ponovo traži da se preduzmu mere na očuvanju skromne reputacije i kvaliteta ženskog fudbala. Sa ovom inicijativom su upoznati i svi klubovi registrovani za ženski fudbal, a u pitanju je inicijativa za promenu sistema takmičenja Prve lige Srbije za žene.
Na konferenciji klubova Prve lige Srbije za žene, koja je održana pre početka takmičarske sezone, doneta je odluka o usvajanju ove inicijative, ali fudbalski zvaničnici i dalje ćute...

ŽFK Spartak u svom dopisu podseća da utakmice u kojima se postiže dvocifreni broj golova nikome ne idu u prilog, čak ni ekipi koja pobeđuje. Gubi se smisao takmičenja, a o frustraciji igračica koje izgube utakmicu sa recimo 17:0, iluzorno je govoriti, pa se u dopisu kaže (citat):
“Pojedini predstavnici klubova ćutanjem svesno kriju nemoć i strah od fudbalskih reformi, a upravo to ćutanje odgovara ljudima iz FSS, koji uopšte ne pokazuju zainteresovanost za razvoj i popularizaciju ženskog fudbala. Zahvaljujući ovakvom odnosu “prodavača magle u ženskom fudbalu” od Prve lige Srbije za žene napravljena je najobičnija farsa, koja čak pokreće i pitanje moralne prirode - treba li nam ženska liga u kojoj će nekoliko jakih klubova davati 10-20 golova nejakim protivnicima, pri čemu nejakim klubovima fudbal (umesto sreće i zadovoljstva) postaje noćna mora, a jakim klubovima i takmičenje i fudbal gube smisao i oduzimaju osećaj radosti”.

U Prvoj ligi Srbije za žene trenutno gravitira 12 klubova, od kojih gotovo polovina služi za pravljenje gol razlike, pa takmičenje gubi svoj osnovni smisao jer ekipe kao što su Spartak, Mašinac, Lask ili Napredak uopšte ne razmišljaju DA LI će pobediti, nego sa KOLIKO će pobediti.

O nemoći i dekadenciji domaćeg ženskog fudbala (i odgovornih u FSS) najrečitije govore rezultati na međunarodnoj sceni. Ako znamo da u Srbiji ženski fudbal postoji više od 40 godina, da za to vreme nije postigao nikakav uspeh na međunarodnom planu, da u Srbiji ima jedva oko 400 registrovanih fudbalerki, onda nas ne čude katastrofalno loši rezultati koje postižemo. Iz tako malog broja igračica nemoguće je napraviti kvalitet. Rezultati su usko povezani sa popularizacijom bazičnog sporta. Svaki uspeh i dobar rezultatsu najbolja promocija jednog sporta. Posle svakog uspeha naše reprezentacije, nekog kluba ili pojedinca, naglo raste interesovanje najmlađe populacije. Baza (masovnost) i vrh piramide (reprezentacija) su uvek u uzajamnoj vezi, a kvalitet jednog i drugog jača i obezbeđuje kontinuirani, planiran i programiran rad.
Nažalost, kada saberem “ovce i novce”, nameće mi se utisak da odgovorni ljudi u FSS gledaju isključivo personalni benefit. Velika količina novca koju UEFA redovno ulaže u razvoj ženskog fudbala "ispari" na reprezentativna takmičenja, umesto da se ulaže u klubove - u bazu za razvoj fudbala, pa me stoga ne čudi ni jetki komentar Zorana Arsića, potpisnika za ŽFK Spartak, koji na kraju svog dopisa, upućenog zvaničnicima FSS, zaključuje da možda treba “obavestiti UEFA-u da smo nesposobni da uradimo bilo šta što bi unapredilo ženski fudbal i iz tih razloga treba doneti odluku da se UGASI ženski fudbal u Srbiji”...