Bajka bez srećnog kraja

   Kao najbolji fudbaler Donjeg Srema i član „idealne postave“ Jelen Super lige za sezonu 2012/2013. Miloš Josimov je potpisao za najbolji slovački klub Slovan iz Bratislave. Sve je ukazivalo na svojevrsnu „fudbalsku bajku“. Na žalost, ova nema srećan kraj!

  -  Počelo je izvanredno - kaže Josimov - Odlične igre u Donjem Sremu bile su mi „preporuka“ za Slovan. Na samom početku sve je krenulo kako treba: prošao sam pripreme, zauzeo mesto u startnoj postavi. Igrao sam dobro i debitovao u kvalifikacijama za Ligu šampiona… Međutim, ispadanje od bugarskog Ludogoreca i kasniji poraz od Trenčina u prvenstvu, doprineli su odlasku mog prvog trenera Samuela Slovaka. Kod njega sam bio najzadovoljniji: igrao ofanzivnije, izvodio prekide. Jednostavno, uživao sam u igri…Posle njega dolazi iskusni trener, legenda Slovana, Dušan Galis. On je zahtevao malo drugačiju ulogu za mene, više sam se posvetio defanzivi i sveo na minimum izlete u napad. Nekako u to vreme zadesila me je i prva povreda, koju sam brzo prebrodio i vratio se u ekipu. Igrali smo dobro i u prvenstvu i u Kupu. Ekipa se uigrala izvanredno i tokom zimske pauze nije bilo nikakvih promena u timu. Dokaz naše forme bila je pobeda na pripremama u Turskoj nad Zenitom, sa svim njihovim zvezdama. Suvereno smo te sezone uzeli titulu sa 15 bodova razlike. Igrali smo odlično i u jednom trenutku smo vezali devet uzastopnih pobeda. Ja sam igrao standardno i bio zadovoljan statusom. Stigli smo do finala Kupa, gde smo nesrećno izgubili od Košica 1:2. U svakom slučaju, sezona 2012/2013 ostaće mi u lepoj uspomeni. Posle kratke pauze između dve sezone dogodila se neobjašnjiva promena na klupi Slovana. Umesto Dušana Galisa i njegovog pomoćnika Jozefa Valoviča, na klupu je postavljen Čeh František Straka. Tu se javljaju i moji prvi problemi u klubu. Jednostavno, bez objašnjenja, iz ekipe je sklonjeno 4-5 igrača, među kojima sam i ja bio. Samo mi je rečeno da će doći do podmlađivanja ekipe i da sam ja, kao stranac, prekobrojan. Imao samn nekoliko ponuda da odem, međutim,na kraju je odlučeno da ostanem u klubu, koji je ušao u grupnu fazu Lige Evrope i bila mu je potrebna veća konkurencija u ekipi. Ali, na kraju, nisam dobijao šansu, iako je tim očajno igrao i gubio, te je na polusezoni završio na šestom mestu, a u grupi Lige Evrope poslednje mesto. Menjali su se treneri, ali ja nikako nisam dobijao šansu. Zato sam u dogovoru s klubom ovih dana raskinuo ugovor. Bez obzira na prilično frustrirajučih poslednjih šest meseci, pamtiću Slovan samo po dobrom. Uspeo sam da budem šampion jedne države, što, svakako, nije lako. Imao sam priluikzu da igram sa velikim znalcima kao što su Marko Milinković, Robert Vitaker, Juraj Halenar, Jirži Kladburski i drugi. Živeo sam u lepom gradu i upoznao dosta ljudi, koje mogu označiti kao prijatelje do kraja života. Što se tiče boravka u Slovačkoj, ostalo mi je da završim papirologiju i vraćam se u Srbiju.

   Nemoguće je u razgovoru s Josimovim izbeći Donji Srem.

   - Ne treba isticati koliko volim Donji Srem - nastavlja Josimov - Prilično sam upućen u dešavanja u klubu. Provedenih pet godina u Donjem Sremu i učestvovanje u svim istorijskim momentima, dovoljno je da se saživim sa klubom i da ga smatram kao svojim. Pratio sam ih podrobno sve vreme i mislim da se ponavlja priča kao i prethodnih godina u Super ligi. Što zbog nedostatka sportske sreće, što zbog čudnih sudijskih odluka, Donji Srem ne zauzima mesto koje zaslužuje. Poznajem većinu igrača i mislim da imaju kvalitet da ostvare bolji plasman. I ove godine su pružane najbolje partije baš protiv naših vodećih klubova. Drago mi je što je stadio dobio novo ruho i što je iz dana u dan sve lepši. Ljudima u klubu, igračima i navijačima želim da nastave putem koji su započeli.

   Šta dalje?

   - Kada se vratim u Srbiju, lagano ću krenuti u traženju novog kluba - ne krije Miloš Josimov - Normalno je da, kao i svaki fudbaler iz Srbije, želim da se opet otisne u inostranstvo. Ali, neka su želje jedno, a stvarnost drugo. Ne isključujem ni srpske klubove i tu Donji Srem ima prednost u odnosu na bilo koga. Ako se i dogodi da ostanem u Srbiji, verovatno ću lagano da se okrećem i životu posle okončanja igračke karijere. Planiram polaganje licence za trenera. Vidim sebe u tom posle, ali, o tom - po tom! Pre svega, želim da nađem sredinu gde ću opet da igram fudbal i da uživam.

Ipak lepe uspomene iz Slovana

Ko zna, možda opet u Donjem Sremu