Sloven ponovo na raskrsnici

Kada je u leto 2013. godine u Sloven došla nova uprava, predvodjena predsednikom Goranom Obrenovićem, činilo se da je klub konačno „na zdravim osnovama“.

   - U klub su ušli ljudi koji se razumeju u fudbal - kaže Goran Obrenović - Formirane su sve generacije, od mladjih kategorija do prvog tima. Vratili smo sve dugove koje smo tada zatekli. Započeti su veliki radovi oko adaptacije i sredjivanja terena. Za sve ovo vreme uradjeno je mnogo, ali je, svakako, moglo i više. Medjutim, zbog ograničenih sredstava bili smo „limitirani“. Prvi deo sezone 2013/20124. završili smo na solidnom četvrtom mestu, sa 26 bodova i sa 5-6 igrača godišta 1995. i 1996.. Tokom zimske pauze igrački kadar je prilično osvežen, odn. pojačan, s ciljem da se, uz postojeće snage, Sloven konačno uvede u viši rang. Angažovali smo: Mrkajića (Hajduk 1932, Šimanovci), Lazića i Ševića (Prvi maj, Ruma), Grujića (Radnički, Iriga) i Sremca iz Sremske Mitrovice, koji je prethodno igrao u švajcarskoj trećoj ligi.

   U prvim prolećnim kolima nije išlo sve po planu?

   - Nismo ostvarili rezultate u prva tri kola prema očekivanjima - nastavlja Obrenović - Nije nam išlo na ruku da smo morali tokom priprema igrati utakmice u okviru Kupa OFS Ruma - Irig. Izmedju ostalog, na utakmici u Staroj Pazovi protiv Jedinstva, u okviru Kupa PFS, povredilo se nekoliko igrača, te smo u prvenstvo ušli prilično oslabljeni. Na žalost, od Sremca, igrača od kojeg se najviše očekivalo, povredio se na prijateljskoj utakmici u Popincima. Protiv Budućnosti iz Salaša Noćajskog, dobili smo nekoliko žutih kartona, te smo kasnije u derbi meč protiv LSK-a iz Laćarka ušli oslabljeni, što se odrazilo i na rezultat. Već protiv Sremca u Vojki, bili smo kompletniji i videlo se da možemo da igramo i da se ekipa polako vraća u formu.

   Posle utakmice u Vojki, dolazi do „zanimljivih dešavanja“ koja će, po svemu sudeći, uticati na sudbinu Sloven.

   - Dan posle utakmice sa Sremcem, grupa rekreativaca i gradjanja Rume, ne znam tačno kako da ih nazovem, došla je na stadion i popodnevnim satima sa namerom da se na glavnom igralištu rekreiraju. Čovek koji ih je zastupao, Bata Djurić, insistirao je na tome, jer su oni veterani Slovena i imaju velike zasluge u razvoju kluba i da moraju igrati baš na glavnom terenu. Rečeno im je da je zimus glavni teren sredjen i da je u njega uloženo preko 100.000 dinara i da na njemu tokom priprema nije trenirao ni prvi tim, već se čuvao za prvenstvene utakmice. Jednostavno, njihovu argumentaciju nisam mogao da prihvatim. U sklopu Sloven postoje dva pomoćna terena, koja su u tokom zime sredjena: podšišani, izvaljani i zalivani . Postojale su objektivne okolnosti da se na njima oni rekreiraju, kao i bilo koji drugi gradjani Rume. Očigledno je da je pozadine sve te priče nešto sasvim drugo, pogotovo kada se „vrati film unazad“. U decembru 2013. godine pozvani smo od predstavnika Opštine na radni sastanak, gde nam je predočena njihova namera da Sloven fuzionišu sa Prvim majem. Tada nam je rečeno otvoreno da ako se ne fuzionišemo bićemo uskraćeni za sredstva i da je fuzija jedino rešenje i nikako drugačije. Kao čovek koji poštuje drugo mišljenje, tražio sam da mi objasne šta fuzijom Sloven dobija. Tražio sam da mi navedu bar jedan jedini razlog. Nisu znali da mi odgovore. Koliko sam mogao da shvatim, suština je bila u tome da se ljudi iz Prvog maja ubace u upravu Sloven i negde „udome“. Kako sam upoznat, Prvi maj ima problem sa terenom i da se sude sa Vulin komercom oko prava i vlasništva. Potom su u gradu počeli veliki pristisci kako na upravu Slovena, tako i na mene. Sve je kulminiralo sa „nazovi rekreativcima“, koji su bukvalno napravili puč. Video sam u tom trenutku da više nema smisla boriti se za nešto gde si nemoćan. Pošto sam odgovoran čovek, rekao sam na radnom sastanku u opštini, da ću, i pored smanjenog budžeta, biti do leta u Slovenu i da probati sa saradnicima klub uvedem u viši rang sa sredstvima kakva imamo. Potom bi se dogovorili šta je interes svih u gradu i šta nam je činiti. Medjutim, ljudi su mnogo nestrpljivi i što je po meni ključno - nisu želeli dobro Slovenu. Ni grad ni Opština, ni svi ti ljudi koji su trebalo da pomognu, nisu pomogli i jedino logično rešenje je da se povučem iz kluba, što sam i uradio. Sekretaru za sport podneo sam neopozivu ostavku. Neposredno posle utakmice za Hrtkovcima, koju smo dobili 2:0, sazvali smo Skupštinu, na kojoj se niko iz Opštine i pored poziva, nije pojavio. Još uvek nije izvršena primopredaja u klubu, gde je ostavljen sredjen inventar. Prošlog utorka, sva dokumentacija i ključevi su predati u Opštini i to je sve, što ja u ovom trenutku, znam. Pred utakmicu sa Hrtkovcima, održao sam sastanak sa igračima i objasnio im i čemu se radi. Video sam kod njih strahovit revolt. Zamolio sam ih da utakmicu odigramo kako treba i da pokušamo doći do bodova. Svu igrači koji su bili u Slovenu ili dovedeni, lično sam finansira. Ko je želeo dobio je blanko ispisnicu, s tim što ni jednog trenutka nisam sugerisao da li da idu ili ne. Ostavio sam im na volju da sami procene šta im je, u ovom trenutku, najbolji interes.

   Šta dalje? Neosporno je da ova generacija Slovena ima kvaliteta da se plasira u viši rang. Da li će to i učiniti vreme će pokazati.

Sloven - kako dalje?

Goran Obrenović