STRUČNI TEKST BR. 4,
RAĐEN PO KNJIZI:
Vrhunski fudbal i invencija
emocije-inteligencija-ideje
u igri-brazilski model
Autor: Đorđo Radonić
Beograd, 25. septembra, 2013. god.
KOMPARATIVNE ANALIZE U NEKOLIKO SPORTOVA PRI ISTRAŽIVANJIMA
Dugogodišnja istraživanja i pisanje Edicije, kao i prve knjige „Vrhunski fudbal i invencija“-emocije-inteligencija-ideje-u igri-brazilski model, veoma duge prethodne pripreme, razna višegodišnja istraživanja u više oblasti vrhunskog fudbala i sporta, bila su osebujna i iziskivali su znatno veći autorov angažman nego što je u početku mislio. U jednom periodu istraživanja, autorova usmerenja su bila na komparativna sagledavanja u nekim sportovima sa loptom, kao i na ponekad samo prividno konačnih zaključaka u nekim konvencionalnim metodama rada pojedinih trenera u fudbalu. Uočavane su neke opšte i neke specifične vrednosti i pažljivo se pristupalo izdvajanjima nekih faznih karakteristika u analizama kao i, sa jedne strane-što više sveobuhvatnim, a sa druge strane-u što dubljim prožimanjima i strukturalnim rasčlanjivanjima u oblicima finti i driblinga, kao vremenskih, dinamičkih i drugih nekih varijabla. U istraživanjima zahtevi su se pokazali kao mnogo veći i to u pogledu što boljih razotkrivanja brojnih odlika i nekih specifičnosti oblika finti i driblinga i mogućih načina njihovih izvođenja ali i propratnih inventivnih manifestovanja, kao najzastupljenijih, najvažnijih, najviše cenjenih, najatraktivnijih i, u isto vreme, i najkompleksnijih oblika u vrhunskom fudbalu. Ispostavilo se da ovako izuzetno velika tematska strukturalna osetljivost postaje još više ispoljena kada se nastojalo da se pri istraživanjima iznađu odgovarajući modaliteti kojima se ostvaruje toliko važna optimalnost i izvođenja i samih propratnih inventivnih manifestovanja u oblicima finti i driblinga, uz to — u raznim mogućim kombinacijama. Još veća zahtevnost javlja se kod pokušaja da se zadovolji optimalnost pribegavanja njihovim višekratnim načinima izvođenja i propratnih inventivnih manifestovanja, kojih ima veoma mnogo u vrhunskoj fudbalkoj igri. Sva ova zavaravajuća izvođenja i propratna inventivna manifestovanja-finte, mogu da budu veoma raznoliki po mnogo čemu, ali je najvažnije da sam izbor oblika i samih načina izvođenja i manifestovanja bude optimalan u datom trenutku.
Na taj način lopta, ne samo da ne biva izgubljena, već se postiže optimalno rešenje u igri, u pogledu ostvarenih optimalnosti u izboru (načelni polazni prikaz u dijagramu br. 2):
Dijagram br. 2
Polazni prikaz situacije u igri kada su sve opcije moguće u igri majstora fudbala. U istom trenutku (koji je uvek i iznova iznenadan za protivnika), mogu da uslede: dodavanje saigraču ulevo ili udesno, munjevit prodor pored čuvara-udesno ili ulevo, odvođenje lopte nazad-ulevo-udesno...
Da bi zavaravajući efekti bili što snažniji i uverljiviji, majstor fudbala pribegava prethodnim i propratnim telesno-vizuelnim postavljanjima, usmerenjima-jednokratno ili višekratno... koji su, u odnosu na njegove krajnje namere u ovoj situaciji, što više – atipični. Za niti jedan od mogućih prikazanih oblika protivnik ne zna-do poslednjeg iznenadnog trenutka, da li će da bude realizovan u nekoj iznenadnoj, munjevitojzavršnici ili je to, ipak, samo još jedna u nizu lažnih pretnji majstora fudbala... Time on ostvaruje snažne inventivne efekte u svojoj igri uopšte...
Od strane autora zavaravajući oblici sagledavani su, prema zastupljenosti faza i nekih važnih njihovih odlika, na celovit način, kao i u brižljivim analizama prethodnih, propratnih i naknadnih celokupnih zavaravajućih manifestovanja uz njih u vrhunskoj igri i to u fudbalu, ali delom i u nekim drugim sportovima — uz komparativne analize, kao što su košarka i rukomet, takođe. Svakako, u donošenjima konačnih zaključaka pri ovim komparativnim analizama vrhunskih majstorstava u fudbalu, košarci i rukometu, posebno se vodilo računa o povećanoj osetljivosti vrednovanja samih ispoljavanih veština u igri u vrhunskom fudbalu, u odnosu na veštine izražavane u vrhunskoj košarci i rukometu, iz poznatog razloga što se sva zavaravajuća izvođenja i sva propratna inventivna manifestovanja u vrhunskom fudbalu, za razliku od igre u vrhunskoj košarci i rukometu, prevashodno ostvaruju nogama i, pre svega – raznim delovima stopala leve i desne noge. Ispostavilo se da su ovakvi pristupi obuhvatima, kao veoma kompleksni, izuzetno zahtevni, kao pomni pristupi sagledavanjima u komparativnim analizama, do danas, nedovoljno istraživanih visokih inventivnih izvođenja i manifestovanja u vrhunskom fudbalu, na isti način, kao i u vrhunskoj košarci i u vrhunskom rukometu, kao određenih specifičnosti u vidu svojevrsnih fenomena kojima se do danas, što je teško objašnjivo, posvećivala mala pažnja! Navodili smo ranije da je čuđenje tim veće ako se zna da je reč o najcenjenijim i najvažnijim veštinama u igri u vrhunskom fudbalu i u vrhunskom sportu uopšte, bez čijeg razvoja, uz adekvatne primenjivane metode na treninzima, vrhunska postignuća nisu moguća!
KORISNA USREDSREĐENJA TRENERA U FUDBALU U NEKE GRANE NAUKE, ALI I NA ZNANJA I ISKUSTVA KOLEGA TRENERA U NEKIM DRUGIM SPORTOVIMA
Kada se odlučilo da vrhunska igra u košarci i rukometu bude na trenutak u fokusu pri autorovim istraživanjima majstorstava u igri u fudbalu, onda to treba shvatiti isto kao što je neminovnost u radu nekog trenera u fudbalu da se sukcesivno posvećuje i nekim drugim disciplinama, kao što su one u domenima nauke: psihologija, pedagogija, biomehanika, fiziologija... Naime, što veća saznanja nekog trenera u fudbalu, pa i u sportovima kao što su atletika, gimnastika, neki borilački sportovi... pored u navedenim granama nauke, može i te kako da bude od pomoći pri njegovim primenjivanim metodama rada u obučavanjima, nadgradnjama fudbalera. S tim u vezi, postavimo jednostavno pitanje: ukoliko znamo da su najsnažniji sportisti (bar u srazmerama sa svojom telesnom težinom) rvači, džudisti, (kik)bokseri, karatisti... a da najbolju razgibanost, okretnost, koordinisanost, spretnost, koncentraciju, snalažljivost... ispoljavaju gimnastičari, zar ne bi mogli fudbaleri i njihovi treneri da iskoriste dragocena znanja i iskustva trenera u tim sportovima, a sve u cilju da bi, na primer, napadači u špicu imali što veću stabilnost u snažnim kontaktima i duelima sa štoperom, što bolju koncentraciju pri prijemu lopte i šutu na gol, što izrazituju eksplozivnost starta ili okreta oko neposrednog čuvara i prodora ili vezni igrači što bolju koordinaciju, gipkost, spretnost, stabilnost, okretnost, koncentraciju u brojnim složenim i veoma otežanim situacijama, kakve su one u okruženju nekolicine protivničkih odbrambenih fudbalera, kada su njihove odbrambene reakcije eksplozivne, snažne, beskompromisne...
Potpuno isto ovo se odnosi i na upoznavanja nekog trenera u fudbalu sa nekim specifičnostima u košarkaškoj ili rukometnoj igri, tim pre što se i u tim sportovima susrećemo sa oblicima u igri, kao što su: razvlačenja odbrane protivnika, navlačenje čuvara u napadu, utrčavanje u napadu, igra bez lopte, kontranapad, polukontra, ukrštanja u napadu, duel igra 1:1, igra 2:2... i, na kraju – finte i driblinzi. Svemu ovome, da se ne ispusti iz vida, treba dodati i ogroman značaj razvoja perceptualno-anticipacitualnih sposobnosti-veština u igri, na veoma sličan način, kako u fudbalu, tako i u košarci, rukometu, odbojci pa i, na doduše neke specifičnije načine, u svim borilačkim sportovima, u vaterpolu, tenisu i stonom tenisu, u hokeju na ledu i na travi, u ragbiju...
Bez obzira na postojeće i ogromne, svima uočljive razlike u nešto ranije pomenuta tri sporta sa loptom (različite dimenzije terena, obim lopti, različit broj igrača na terenu, različita pravila igre, košarka i rukomet-za razliku od fudbala, igra se rukama, u košarci se gađa u koš, a u fudbalu i rukometu se šutira na gol, pri čemu su dimenzije gola u fudbalu mnogo veće od onoga u rukometu i sl.), postoje, dakle, i izvesne, pa i veće sličnosti, pre svega imajući u vidu pomenute oblike u igri koji imaju dosta sličnosti, pa i u pogledu nekih važnih kriterijuma koji moraju da budu zadovoljeni u primenjivanoj taktičkoj igri u ta tri sporta. Naročito se ovo odnosi na zastupljenost finti i driblinga, pošto ih odlikuju fazna izvođenja (1.-lažna i 2.-izvršna faza finte, driblinga), uz svu sličnost dinamičkih i nekih drugih zastupljenosti sličnih odlika i važnih kriterijuma u njima, na slične načine u fudbalu, rukometu i košarci. Pritom se imaju u vidu zadovoljenja ključnih umeća u razvoju što snažnijih uverljivosti u fintama i što težoj predvidivosti krajnjih realizacija u nekom od mogućih oblika u završnici i u fudbalu i u košarci i u rukometu...
VEĆA KOMPLEKSNOST DEMONSTRIRANIH VEŠTINA U IGRI SA LOPTOM MAJSTORA FUDBALA, U ODNOSU NA VEŠTINE U IGRI MAJSTORA KOŠARKE ILI RUKOMETA
Pri ovakvim komparativnim analizama, kojima je pristupao autor u svojim višegodišnjim istraživanjima, mora se biti oprezan, a posebno da se stalno ima na umu da se zavaravajuće veštine u fudbalu, ipak, izvode i manifestuju raznim delovima stopala leve i desne noge, uz to-u raznim mogućim, optimalno iznađenim kombinacijama, dok se u rukometu i košarci sve ovo ostvaruje - rukama... Međutim, ovde se mora da ima u vidu da su, slično kao i u fudbalu, i u rukometu i u košarci, takođe, zastupljene finte u vidu lažnih koraka, lažnih otklona telom, pa i propratnih, podražavajućih, što više sugestivnoh pokreta glavom i lažnih pogleda... kao pri naglašenim naznakama lažnih prodora, pri čemu je u sva tri sporta veoma značajna uverljivost svih tih navedenih finti... Ali, izvođenja sa loptom raznim stranama stopala leve i desne noge su, ipak, značajno otežanija, za razliku od izvođenja košarkaškom ili rukometnom loptom - rukama. Verovatno da iz tog razloga, veštine majstora fudbala trebaju više da se cene od majstorstava vrhunskih košarkaša ili rukometaša u igri... Uostalom, tržišna cena majstora fudbala je veća od cene vrhunskih košarkaša, rukometaša...
Sve ovo je autor celo vreme i te kako morao da ima u svojim mislima tokom svojih pristupa istraživanjima, kao što je po sredi ova vrsta njegovih komparativnih analiza karakteristika igre u tri pomenuta sporta, kao i istraživanjima majstorstava u igri u vrhunskom fudbalu!
Krajnji zaključak je da bi i treneri u fudbalu trebali da pokazuju svoju veću zainteresovanost, u okvirima svojih usavršavanja, i u nekim drugim oblastima, kao što je nauka, ali i u nekim drugim sportovima, pogotovo u onima u kojima su, poput fudbala, finte i driblinzi primarni oblici na kojima se igra i zasniva, tj. kao izvorni i njezin osnovni smisao, pritom imajući u vidu da se fudbal, ipak, igra nogama-stopalima, što je prilično otežanije...
ISTRAŽIVANJA U SFERAMA NAČINA ISPOLJAVANJA IZUZETNO SNAŽNIH EMOCIJA I VISOKIH KOGNITIVNIH SPOSOBNOSTI U IGRI MAJSTORA FUDBALA
Brojni stručni razgovori sa psiholozima i sportskim psiholozima, sa profesorima fudbala i drugim vrhunskim stručnjacima iz oblasti fudbalske igre, analizirani razni filmovi o najboljim kreatorima, nosiocima igre u najpoznatijim timovima sveta, snimci o nezaboravnim finterima i driblerima u vrhunskom fudbalu (Ronaldinjo, Mesi, K. Ronaldo, Kaka, Robinjo, Bejl, Nejmar... Garinča, Metjus, Sivori, Šekularac, Pele, Best, Maradona, Krojf, Zidan, Rivaldo, L. N. de Lima Ronaldo...), konsultacije sa ekspertima iz oblasti vrhunske fudbalske igre — posebno igre brazilskih majstora fudbala, zahtevali su vremenska i svaka druga mnogo veća angažovanja autora nego što je to i sam mogao da očekuje. Pritom, autor mora da pomene koliko mu je mnogo vremena trebalo za čitanje i ponovna vraćanja i nova isčitavanja, po ko zna koliko puta već davno pročitanih nekih stručnih knjiga o fudbalu, kao i o nekim drugim sportskim granama i igrama sa loptom, raznih planova priprema raznih selekcija fudbalera, posebno nekih nacionalnih selekcija Srbije i bivše Jugoslavije, izveštaja, biltena, diplomskih radova na temu fudbal na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi u Beogradu...
Da je zadatak veoma složen-to je on unapred znao. Međutim, autor nije mogao da pretpostavi da će složenost i zahtevnost izabrane teme biti toliko velika, a sve u želji da se što savesnije pripremi za zaista obiman, izuzetno kompleksan, veoma osetljiv i za tako odgovoran zadatak.
Pokušaji autora u nastojanjima da što bolje rasvetli inventivne efekte, koji nalaze tako snažne odraze u vrhunskoj fudbalskoj igri-kod Brazilaca posebno, u početku, pomalo neočekivano, usmeravali su se na neke oblasti čiji su aspekti, pokazalo se, ključnog i uslovljavajućeg karaktera. Pre svega, misli se na što vernije prikaze snažnih emocija koje obuzimaju najinventivnije fudbalske majstore sveta, što se naročito zapaža u pripremi, pristupima, kao i u samoj igri nenadmašnih brazilskih majstora. Jedno od najvećih otkrića, ako ne i najveće, predstavljalo je sve veće ubeđenje da se do najuzvišenijih emocija, uz njih i do visokoispoljavane inventivne igre, ne dospeva uz neke srceparajuće poštapalice koje malo šta znače, npr. isključivo „uz prolevanja potoka znoja...“ ili „uz ceđenje i zadnje kapi znoja...“ ili „ako treba i život dati za pobedu“... Pragmatični pristupi u igri „do poslednjeg atoma snage“ ili u igri „do poslednjeg daha za pobedu“, ali i u „racionalnim stručnim planiranjima“, u kojima se „svaki detalj u pripremi, organizaciji i primenjivanoj metodici obučavanja unapred predviđa i planira“... rezultira dospavanjem u karijeri nekog talentovanog fudbalera do prosečnosti u njegovom razvoju, pa i kod takvih koje su, svojevremeno, smatrali za „vunderkinda“ ili „fudbalskog dragulja“, o čemu je već bilo reči...
Umesto ovakvih planskih i metodskih, često krutih, unificiranih opredelenja, višegodišnja istraživanja autorova su na to nedvojbeno ukazala, do najsnažnijih emocija u igri dolazi se spontano, dajući primat onim njenim delovima i sadržajima koji donose najviše uzvišenih uzbuđenja, iskrenih oduševljenja, beskrajnih užitaka... a to su raznolike mogućnosti prikrivanja krajnjih namera od strane fudbalera u svim prilikama i u svakom delu igre i to do poslednjeg trenutka (izuzev u trenucima kada ritam izvođenja nije značajno podignut). Najveći izazov, koji na spontan način donosi najviše uzbuđenja i najveću strast u igri, predstavljaju sve veće umešnosti u zavaravanjima protivnika u fintama, uz stalna nastojanja da taj trenutak za protivnika bude uvek i iznova što više za njega neočekivan, time sve teže predvidiv, tj. da bude za njega što više iznenadan. Sa druge strane, tek buđenjem uzvišenih emocija stvaraju se preduslovi za snažne odraze u invenciji izraza u igri nekog fudbalera, u vidu stalnih pokušaja izdizanja veština u uverljivosti raznolikih zavaravajućih izvođenja-finti i driblinga i to još pre samog prijema lopte. Proizilazi da bilo koji oblik izvođenja, u vidu tehničkih elemenata, pa i u samom uvodnom delu treninga (svakako, uz lagan intenzitet, koji se postepeno kasnije pojačava), u kojem se daje značaj isključivo tehničkoj obuci, ne doprinosi kasnijim primenama istih u igri. Više su primetna „zatupljivanja“ i bezidejnost u takvoj, pomalo monotonoj, vežbi, nego što se može izazvati neka snažnija pozitivna uzbuđenost ili motivacija, ali i neki napredak u razvoju specifičnih veština, naročito s loptom, jer lepota fudbalske igre, kao i u mnogim drugim, je u veštinama prikrivanja krajnjih namera, uz to - do poslednjeg trenutka. Tek takva igra dovodi do što ubedljivijih zavaravanja protivnika, u čemu se i krije potencijalna njena lepota, sva fascinacija fudbalske igre, čari u igri koje moraju da se stalno i iznova otkrivaju, usvajaju i da se dalje usavršavaju izdvojeno, kao i u raznim mogućim izvedenim kombinacijama. Pri tome je važno da se stalno teži da iznađene kombinacije budu optimalno sagledane, analizirane i, potom, optimalno osmišljene i izdvojene u analizi, ne tako retko i u samo nekom deliću sekunda, što bi morao da bude jedan u nizu metodoloških aksioma i prioriteta u svakom smislu!
Očekivanja da se dožive ovoliko snažne emocije i kroz neka taktička uigravanja ili kroz uvežbavanja nekih tehničkih elemenata, uz to u njihovim, kao nekim osnovnim i zasebno izdvojenim zamišljenim, pomalo ogoljenim izvedenim celinama, u cilju nekih tehničko-taktičkih uigravanja ili obučavanja... nerealna su ili bolje rečeno — daleko su od realnih nadanja. 
Brazilac Oskar, fudbaler Čelzija, koji je preduhitrio namere Totenhema da ga angažuju, uz transfer od 25 miliona funti
Ovakva očekivanja u fudbalu mogu da se uporede kao kada bi neko zamišljao da može napraviti neko vredno delo u slikarstvu na taj način što bi zamislio i posle pristupio, kao primarnoj veštini, svom angažovanju u umeću da što bolje razapne platno na slikarskom ramu ili da izabere i posle napravi ram za svoju sliku. Sama iskazana stvaralaćka umešnost u slikanju na tom istom platnu, u ovom slučaju, u drugom je planu, pošto lepo zategnuto, stručno pripremljeno i dobro zategnuto slikarsko platno na nekom dugo biranom ramu (što ne isključuje mogućnost da i sam izbor boje ili izgled rama mogu, takođe, neukusno da budu odabrani), ne može da utiče na vrednost stvorene slike, koju bi ocenio neki ekspert u slikarstvu, istoričar u umetnosti ili neki likovni kritičar.
Ili, na primer, neko ko besprekorno poznaje teoriju ili note u muzici, a nije vešt u načinu kako da ih upotrebi u pokušaju nekih skladnih melodijskih komponovanja, neće umeti da napravi neko vrednije muzičko delo i pored svog silnog truda; sva njegova silna angažovanja i napori biće uzaludni. Slično je i sa ostalim delatnostima, pogotovo sa onim u kojima se traži da neko poseduje osebujan lični kreativan dar, kao što je zanatstvo, a pogotovo neka grana sporta kao što je fudbal-i to onaj vrhunski ili, na primer, neka grana u umetnosti...
Pored pokušaja u istraživanjima što boljih proniknuća u neverovatno snažne emocije majstora fudbala, pre svih Brazilaca, nekako neminovno fokusiranja su morala da budu usmeravana i na visoko izražene njihove specifične kognitivne sposobnosti.
Što bolja prethodna upoznavanja i shvatanja ispoljavanih snažnih emocija i visokih vidova odraza intelekta, kao specifičnih sposobnosti fudbalskih majstora u njihovoj igri, što bolja njihova razumevanja i prepoznavanja, radi kasnijih pokušaja što jasnijih prenošenja u sadržaj ove knjige, pojavili su se kao nužnost i kao neminovnost. Pomenuti načini pristupa što boljim razumevanjima igre Brazilaca, te samih njihovih visokih specifičnih kognitivnih sposobnosti, kao važnih i nezaobilaznih faktora, označeni su kao uslovni, da bi se pokušalo sa prikazima vrhunske fudbalske igre.
Tek u takvoj formi ovi pristupi bi bili zaista sveobuhvatni, uz pretpostavku da su i neki drugi, takođe veoma važni, neizostavni prateći faktori zastupljeni na najvišem, tj. na optimalnom nivou. Pre svega misli se na neophodna povećanja ispoljavanja raznih oblika specifičnih veština i nekih odlika u sferama: taktike igre, specifične snage, brzine i izdržljivosti, u nekim planiranim fazama rada sa talentovanim ili vrhunskim fudbalerima.
Njima i njihovim inventivnim fudbalskim trenerima bi se samo na taj način ponudila adekvatna primenjivana metodika obučavanja ili usavršavanja, kakva se tekstualno prikazuje ili u vežbama u knjizi, koja afirmiše najviše vrednosti u igri, o čemu se stalno vodilo računa od strane autora. Smatralo se da samo u ovakvim okolnostima prikazi u knjizi mogu da realno odgovaraju zastupljenosti situacionog principa, prema autentičnosti demonstriranih majstorstava u igri najinventivnijih fudbalera sveta. Time bi situacioni princip, kao analizirani model vrhunskih veština u igri najinventivnijih fudbalera sveta, bio što realnije predstavljen, tj. na autentičan način. Autor je smatrao da bi samo time bile predstavljene optimalne metodološke forme, koje bi potencijalno obezbeđivale raznolike moguće oblike i njihove moguće načine izvođenja i propratnih mogućih inventivnih manifestovanja talentovanim i vrhunskim fudbalerima, pogotovo veštine prethodnih, propratnih, kao i naknadnih (u igri bez lopte) izvedenih zavaravajućih oblika na što uverljivije načine. Ostvaren što viši stepen prethodnih veština u zavaravanjima protivnika potencijalno označava vrhunac veština a da su one, u isto vreme, od esencijalnih važnosti u efikasnosti samih završnica u vrhunskom fudbalu. Pomenute veštine u igri treba posmatrati i tretirati ih kao obavezujući propratni uslov, sagledavan u snazi uverljivosti finti-u prvoj-lažnoj njihovoj fazi, često počev još od samog trenutka pre prijema lopte, što se nastojalo da se što jasnije predstavi primarnim sagledavanjima iz raznih uglova mogućih stvaranja što snažnijih efekata samoprivida kod protivnika u igri.
BEZ KONZISTENTNIH ZADAVANJA DODATNIH INVENTIVNIH ZAHTEVA U VEŽBAMA – NEMA IZLIVA SNAŽNIH EMOCIJA NITI RAZVOJA INTELEKTA U IGRI BILO KOJIH FUDBALERA
Zastupljeni uslovljavajući faktor, koji je od esencijalne važnosti pri obučavanjima i usavršavanjima svakog talentovanog fudbalera, od kojeg zavisi njegov krajnji sveukupan nivo u razvoju, ali i u nadgradnji vrhunskih fudbalera, u knjizi je označen kao obavezni prethodni, propratni i naknadni dodatni inventivni zahtevi u vežbama ili u igri. Dodatni inventivni zahtevi, kao obavezna, kao prethodna, propratna i naknadna inventivna izvođenja i manifestovanja, pre svega s loptom u vežbama i u samoj igri, zadavana na umešan način od strane trenera, predstavljaju tematsku osnovnu nit u knjizi „Vrhunski fudbal i invencija“-emocije-inteligencija-ideje-u igri-brazilski model.
Autorova petnaestogodišnja istraživanja visokih inventivnih izvođenja i manifestovanja u igri kod najmaštovitijih majstora fudbala - Brazilaca, samo su potvrdila neke poznate teorijske postavke, ali su i potvrdila ili su otklonila, tj. odbacila i neka nedovoljno sagledavana, neka nedovoljno rasvetljena metodska gledišta od ranije, koja su se odnosila na njihove izuzetne, čuvene visokoispoljavane veštine, a to su: izuzetno snažna uverljivost zavaravanja u fintama, nesvakidašnja maštovitost, teško pojmljiva, zamisliva raznovrsnost i, nadasve - fascinantna nepredvidivost u izboru oblika, njihovih načina završnih realizacija, te smerova, razdaljina... na koje se upućuju lopte. Gotovo nemoguća predvidivost ogleda se i u pogledu izbora trenutka, izbora noge i dela stopala kojim će da, potpuno neočekivano, iznenada usledi munjevit, gotovo nevidljivi udarac... posle kojeg se ne zna, ne uviđa da li će da usledi prodor sa loptom ili asistencija, na primer, nekom od, takođe, iznenada i na vreme utrčalih saigrača...
Ovako snažni zavaravajući efekti bili bi značajno slabiji da majstori fudbala, uz vešta izvođenja elemenata u domenu tehnike i taktike, propratno ne demonstriraju, kao uz izuzetno snažne podražavajuće efekte, i jednako snažna inventivna manifestovanja.
U čemu se ona ogledaju?
Kontinuirana zadavanja dodatnih inventivnih zahteva u vežbama i u igri od strane nekog trenera, između ostalog, podrazumevaju prethodna, propratna i naknadna podražavajuća telesno-vizuelna usmerenja, kao i neke specifične pokrete i postavljanja a da su svi oni, u odnosu na krajnji oblik, njihove moguće načine, smer krajnje realizacije... što više – atipični. Sama atipična telesno-vizuelna usmerenja, pokreti... mogu da budu jednokratni i višekratni, uz moguću različitu dinamiku ispoljavanja u svakoj fazi u nekom od oblika finti, sa ili bez zadrški stopala zamašne noge, pod raznim uglovima i na raznolike moguće načine - pri samoj lopti...
Ovim je, ujedno, dat i (uopšten)odgovor na prethodno postavljeno pitanje.
Hulk, igrač Zenita, tipični Brazilac; spretan, hitar, eksplozivan, šut izuzetno snažan...
Izvedeni eksperimentalni treninzi u odvojene dve grupe talentovanih fudbalera, koji su trajali petnaest meseci, u kojima su bile zastupljene dve različite metode obučavanja i korigovanja ranije uočenih nedostataka, takođe su potvrdili brojna saznanja do kojih se došlo tokom pomenutih sveukupnih višeslojnih istraživanja, a u određenoj meri i neka od autorovih saznanja i iskustava iz nekih ranijih perioda.
Pored ostalog, zapaženo je da postoji izvestan nesklad ili nedorečenost u autentičnosti predstavljanja vrhunske tehnike i taktike fudbalske igre u pojedinim stručnim knjigama, u odnosu na praktičan rad trenera, pogotovo kada je reč o vrhunskim fudbalskim trenerima–kreatorima, i o njihovim pristupima nadgradnjama talentovanih ili vrhunskih fudbalera. U istraživanjima se, naime, pokazalo da je „živa reč“ pojedinih vrhunskih fudbalskih trenera na terenima tokom treninga, u pojedinim trenucima, više oslikavala i više odražavala kako se neka majstorstva u igri zaista ostvaruju, dostižu, te kako se raznolike veštine izdižu, usavršavaju, nego što se to moglo „otkriti“ u nekim stručnim knjigama o fudbalu koje su, prema zastupljenoj tematici — usko stručnog ili edukativnog karaktera! Neki vrhunski fudbalski treneri, čiji je trenažni rad posmatrao autor, pokazivali su izuzetan dar, smisao i visok inventivni osećaj, ukazujući na čitav niz veoma važnih detalja, kao što je to, na primer, u pogledu veština načina stalnih izdizanja što većih uverljivosti u zavaravanjima s loptom u raznim situacijama u igri od strane njihovih fudbalera, kada se postižu neke važne prednosti u odnosu na protivnika, kao što su vremenske, prostorne, taktičke, psihološke i dr.
Ipak, znatno manji broj posmatranih fudbalskih trenera na terenu je ukazivao na celovitost svojih sagledavanja na globalnom planu igre, sa težnjom da se daju akcenti na neke najveće vrednosti. Na prvom mestu se misli na često nedovoljnu ili na neadekvatnu zastupljenost zahteva koji bi se odnosili na njihove težnje da se dospe do spontanijih javljanja autentičnih izliva snažnih emocija i na izdizanja sposobnosti njihovih fudbalera u domenu kognicije. U radu ovih trenera često se uočava nedostatak njihovih usredsređenja na osebujnu šarolikost i potencijalna idejna bogatstva vizuelno-misaonih sagledavanja u igri u vrhunskom fudbalu, kako bi na tom planu bio uočavan stalni primetan napredak kod njegovih fudbalera, ali na metodski primenjivane načine koji bi, na osnovu brojnih inventivnih kriterijuma, bili zaista optimalni.
ANALIZIRANA METODIKA RADA POJEDINIH TRENERA-JEDAN OD VIDOVA AUTOROVIH ISTRAŽIVANJA U FUDBALU
Vrlo interesantna i veoma dragocena saznanja, inače, autor je „kupio“ posmatrajući na treninzima metode rada poznatih fudbalskih trenera, počev od: Lj. Petrovića, D. Šekularca Šekija, V. Popovića, V. Petrovića Pižona, B. Radovića, Z. Antonijevića, T. Milićevića, R. Dostanića, Z. Hristića, S. Stojanovića, M. Nikolića, Z. Milinkovića, D. Okuke, Z. Radića... u nekom ranijem periodu od: B. Stankovića, M. Bazića, M. Kokotovića, I. Miljuša, D. Šimunića, V. Sombolca... kao i tokom odigravanja nekih utakmica njihovih timova. Naročito su korisna bila posmatranja tokom izvođenja treninga sa njihovim fudbalerima i to u raznim fudbalskim sredinama, u različitim periodima, među kojima su bili neki najpoznatiji majstori fudbala iz nekih ranijih vremena, počev od Belodedića, Stojkovića Piksija, Savićevića, Pančeva, Prosinečkog, Z. Bobana (u vreme boravka u JNA u Beogradu i treniranja u FK „Crvena zvezda“)... do Vidića, N. Kovačevića, Koromana, Krasića, Biševca, Vilotića, M. Ninkovića, Kojića...
Ipak, česta posmatranja, analiziranja veština u igri najinventivnijih fudbalera sveta, među kojima i nekadašnjih igara Pelea, Maradone, Krojfa, Romarija, R. Bađa, Zidana... ili Ronaldinja, K. Ronalda, Mesija, Džerarda, Robinja, Inieste, Patoa, Nejmara... na TV, na video kasetama, na CD ili na DVD, posebno bih izdvojio kao veoma važna i kao dragocena.
Svi pomenuti vrhunski fudbalski treneri, bilo da je reč o onima koji su radili sa mlađim selekcijama ili sa seniorima-uz određena specifična prilagođavanja uzrasnim kategorijama koja se podrazumevaju, polazili su od nekih osnova koje počivaju na tehničko-taktičkim elementima, oblicima, varijantama. Međutim, ne samo zbog različitosti u starosti neke selekcije, nego i prema individualnim shvatanjima i pristupima u obučavanjima ili u usavršavanjima na treninzima, svaki od njih je na različite načine ispoljavao svoja shvatanja nekih visokih vrednosti u igri, što je i razumljivo. U isto vreme, bilo da su to bili saveti u vidu nekih „caka“ ili veoma korisne iscrpnije kritike za otklanjanja nekih grešaka ili u vidu davanja uputa za unapređenje igre fudbalera-pojedinca, grupe ili tima, više se razlika među njima ogledala u formalno-terminološkom pogledu, nego što je to bilo ispoljavano u pogledu same strukture upućenih saveta, u pogledu nekih tehničko-taktičkih zahteva, kritičkih osvrta... u nekom suštinskom smislu. Svakako, njihove individualnosti i neke specifičnosti ili neke originalnosti, pa i određene tolerišuće različitosti u metodskim pristupima kao vrhunskih fudbalskih trenera, očekivane su i morale bi da se uvaže, pošto ideja, kao veoma širok pojam raznolikih mogućih sagledavanja u igri nekog fudbalskog trenera, može da se manifestuje na slične načine kao kod njihovih fudbalera na terenu, u nepredvidivim najneverovatnijim oblicima. Reakcije i intervencije nekog fudbalskog trenera, tokom igre ili izvođenja zadatih vežbi od strane njihovih fudbalera, doprinose dobijanju spontanih preobražaja u teško predvidivim trenucima i za njih same, na potpuno neočekivane, ali i na što prilagodljivije načine, u zavisnosti od iznenadnih situacija, koje su u sledu veoma promenljive ili od ugla trenutnih prilaženja idejnim sagledavanjima od strane bilo kojeg od njih.
IZBEGAVANJA MOGUĆIH POJAVA STEREOTIPA U PRIMENJIVANOJ METODICI OBUČAVANJA I NADGRADNJI FUDBALERA
Na sličan način autor očekuje da će kod davanja krajnjih ocena i iznetih stavova čitaoci i fudbalski stručnjaci imati ovo u vidu i kod vrednovanja ponuđenih obrazaca, metoda u ovoj knjizi, u pogledu načina kako bi inventivni izrazi trebali da se pospešuju i kako da se sve više izdižu pri izvođenjima u vežbama i u igri talentovanih fudbalera, po ugledu na majstore fudbala, pre svega na one iz Brazila. Imajući ovo u vidu, očekuju se prihvatanja i pozitivni stavovi u pogledu određenih specifičnosti u autorovim iznesenim prikazima na ovako sublimisan način, pri njegovim pokušajima predstavljanja vrhunske igre — iz ugla primarne invencije, imajući u vidu već pomenuta pomanjkanja stručne literature na slične teme u teoriji fudbala.
Autor je ujedno pokušao da se, u praksi često uočavani štetni i pogubni neki stereotipi, bilo u okvirima zadavanih vežbi ili koji su terminološke prirode, izbegnu po svaku cenu, kao što su, na primer, zadate vežbe: zamorna dugotrajna ponavljana izvođenja elemenata dodavanja lopte u paru ili u grupi, u mestu ili u kretanju, bez obzira na povećanu dinamiku samih izvođenja, pri kojima izostaju bar neki od zadatih mogućih pokušaja načina veštih prikrivanja krajnjih namera izvođenja, bilo tokom neke akcije ili u završnici svakog pojedinačnog oblika. Inače, postoji bezbroj načina kako se stvaraju efekti samoprivida, na koje načine se ostvaruju vešta prikrivanja krajnjih namera (ove veštine treba da se stiču čak i u najprostijim vežbama, npr. kod dodavanja lopte u paru), na načine kao što to lepo može da se uoči u izuzetno uverljivim lažnim dodavanjima lopte, te u brojnim drugim zavaravanjima fintama, pri izvođenjima majstora fudbala. Načini kako se veštine što uspelijih prikrivanja krajnjih namera u igri mogu da neprestano sve više izdižu u razvoju nekog fudbalera, pokušano je da se na slikovit i jasan način predstavi u ovoj knjizi, kao i u preostalim njegovim izdanjima. Pritom, autor je sebi dozvolio da i sam izvodi neke zaključke, jer je na to bio uglavnom prinuđen iz gore pomenutih razloga, na načine kako je to, u toku pokušaja svojih višegodišnjih istraživanja, sam osmislio i do kojih zaključaka je sam spontano dolazio. Naročito je to bilo neminovno kod pokušaja autora da sistematizuje oblike zavaravanja i načine zavaravajućih izvođenja i manifestovanja istih oblika u knjigama koje će uskoro biti izdate, na bazi prethodnih, propratnih i naknadnih dodatnih inventivnih zahteva u njima, u vidu Inventivnih načela i Inventivnih principa, do kojih je strpljivo dolazio njihovim sukcesivnim otkrivanjima u toku svojih višegodišnjih istraživanja. U ovim okvirima primenjivane su i neke eksperimentalne trenažne metode u jednom periodu, kojima je dat nešto širi osvrt u knjizi.
Na identične poteškoće autor je nailazio i kod pokušaja prikaza oblika i njihovih načina mogućih najraznolikijih realizacija u izvršnim fazama, prilikom: prijema lopti i odvođenja, prodora, raznolikih finti, dodavanja, driblinga, asistencija... iz razloga što to verovatno po prvi put neko čini ili neko pokušava da učini na ovaj ili na neki sličan način u nekoj stručnoj knjizi iz oblasti fudbalske igre i to one vrhunske, iz ugla iznađenih nekih idejnih optimuma (ovo je mišljenje i mnogih poznatih fudbalskih stručnjaka).
Pri svemu navedenom, treba da se ima u vidu još jedan-krajnji zahtev, koji je već istican ranije, koji je verovatno bio i najteži, najzahtevniji, a to je da se, pored sve kompleksnosti fudbalske igre, prikaže ona koja je vrhunska i to — iz ugla mogućih najviših inventivnih manifestovanja u njoj! Posebno je to bilo otežano, ali i veoma delikatno da se postigne kod pokušaja da se što vernije prikažu načini ostvarivanja što ubedljivijih zavaravajućih efekata u prethodnim prikrivanjima ili u pritajenostima i što veštije prikriveni načini iznenandnih eksplozivnih efekata u krajnjim realizacijama i to - do poslednjeg trenutka, pre svega u igri Brazilaca. Svakako, završne ralizacije moraju da uslede iznenada uz izražene što manje poluge i amplitude specifičnih pokreta i samih udaraca.
Petorostruki prvak sveta u fudbalu, reprezentacija Brazila iz 2010. godone
Autor je putem eksperimentalnih metoda, pri individualnom i grupnom radu i u radu na obučavanjima i korigovanjima u grupi talentovanih fudbalera, došao do neospornih zaključaka da se suština majstorskih izazvanih efekata u vrhunskoj fudbalskoj igri sagledava još pre i pri prijemu i odvođenjima lopti-na najraznolikije moguće, iznenadne načine, pri dodavanjima-pogotovo pri iznenadnim asistencijama, pri raznolikim fintama, driblinzima, pri munjevitim prodorima, pri iznenadnim otkrivanjima-u igri bez lopte... upravo u stalnim otkrivanjima „tajni“, u usavršavanjima zavaravajućih oblika i načina prethodnih zavaravajućih izvođenja istih ili nekih drugih lažnih oblika. Dakle, suština manifestovanja visokih majstorstava u vrhunskoj fudbalskoj igri, na načine kako je gore navedeno, je u stalnim izdizanjima veština prethodnih prikrivanja krajnjih namera, prikrivanja izbora neke varijante ili nekog iznenadnog performansa s loptom, izbora trenutka, izbora noge i nekog dela stopala, prikrivanja izbora nekog smera — do poslednjeg trenutka koji mora da bude što više iznenadan... kao i u stalnim izdizanjima veština u mogućim prethodnim pritajenostima, u sve veštijim stvaranjima zabluda i, time, efekata samoprivida, pa i samih iskrivljenih slika-iluzija kod protivnika.
ZADAVANJA ZASEBNIH TEHNIČKO-TAKTIČKIH IZVOĐENJA SA LOPTOM U VEŽBAMA OGRANIČAVAJUĆE LIMITIRAJU RAZVOJ FUDBALERA
Svi tekstualni, dijagramski i drugi prikazi u knjizi trebalo bi da pomognu svima u vrhunskom fudbalu, zapravo, u fudbalu uopšte, pre svega: klubovima, stručnim štabovima, funkcionerima i raznim organima i asocijacijama u fudbalu, ambicioznim fudbalskim trenerima i njihovim talentovanim i vrhunskim fudbalerima, sa nadom da su dovoljno jasno predstavljeni, uz ponovnu napomenu da to nije bilo baš lako, s obzirom na izuzetno velike zahteve same teme, kao i na evidentan nedostatak stručne literature koja se njom bavila. Stoga je veoma osetljiva sadržajnost i velika složenost same ove, do danas, nedovoljno rasvetljene teme.
U knjizi je pokušano da se pojasni da sama izdvojena tehničko–taktička izvođenja s loptom značajno ograničavaju razvoj talentovanih fudbalera, tj. da samo uz dodatne inventivne zahteve ta ista izvođenja dobijaju izvornu autentičnost vrhunskih veština u raznim oblicima i njihovim načinima zavaravanja protivnika, a to znači celovit sadržaj i puni smisao, što je pokušano da se predstavi u nizu primera u ovoj knjizi i u seloj Ediciji. Tek se na taj način realno zadovoljava situacioni princip-model u istim izvođenjima, poput onih vrhunskih, a koja bi trebala i od kojih se očekuje da imaju što snažnije inventivne odraze. Detaljni prikazi ostvarenih majstorskih efekata u igri u knjizi-pre svega mislećii na prikaze što veštijih prikrivanja krajnjih namera, na prikaze što veštijih prikrivanja načina i smerova izvođenja nekog oblika, do poslednjeg iznenadnog trenutka... trebali bi da pomognu i da upute talentovane fudbalere i njihove inventivne fudbalske trenere na načine kako u tome uspevaju majstori fudbala. U pitanju su pokušaji što vernijih prikaza ostvarenih visokih majstorstava u prethodnim, propratnim i u naknadnim (posle oslobađanja od lopte) percepiranjima i anticipiranjima, pri zavaravanjima protivnika u igri, naročito u fazama posedovanja lopte, neposredno pre nekih eksplozivnih i iznenadnih realizacija u završnicama, kao što to čine, na opšte oduševljenje svih nas: Robinjo, Ronaldinjo, Mesi, Kaka, Nejmar, Paulinjo, Roben, Toti, K. Ronaldo, Pato, Suarez, Kavani, Bejl... zbog kojih preko 90 % gledalaca i hrle na najveće stadione širom sveta, puneći ih upravo da bi gledali, pre svega — njih, velike, najveće svetske majstore fudbala. Svakako da ova činjenica uopšte nije zanemarljiva — iz puno razloga, naprotiv, od esencijalne je važnosti kada je u pitanju kakav fudbal želimo da igramo ili da gledamo; snažan, ali dosadan-uz samo „što više trčanja, što većih ispoljavanja izdržljivosti, snage i brzine“, ili jednako brz i snažan, ali uz prisustvo duha i originalnih ideja, tj. uz idejno oplemenjenu igru koja pleni.
PROPRATNI RAZVOJ EMOCIJA I PERCEPTUALNO-ANTICIPACITUALNIH SPOSOBNOSTI U VEŽBAMA I U IGRI-OBAVEZAN U PRIMENJIVANOJ METODICI OBUČAVANJA I NADGRADNJI FUDBALERA
Nastojalo se-u prikazanim primerima u knjizi, da mogu lepo da se sagledaju načini kako se visoke veštine majstora fudbala demonstriraju i manifestuju, te kako bi mogle slične veštine da se u igri razvijaju i kod bilo kojih seniora ili kod talentovanih fudbalera, bez obzira na podneblja gde se odvija trenažna aktivnost u nekoj fudbalskoj selekciji.
U knjizi je pokušano da se opiše kako su još od ranih (vešto prilagođenih) obučavanja i kasnijih stalnih usavršavanja talentovanih fudbalera uz ovakve metode, mogući kontinuirani postupni usponi u njihovom razvoju i to po ugledu na to kako su tekla metodska profilisanja i konzistentna višegodišnja sticanja zadivljujućih veština s loptom u igri najboljih, najinventivnijih fudbalskih majstora sveta, Brazilaca-pre svih. Nadanja su da će fudbalski svet, a pre svih vrhunski i drugi ambiciozni fudbalski treneri, uvideti da bez izuzetno snažnih emocija u igri nisu mogući zapaženiji, a pogotovo ne vrhunski uspesi, na načine kako je već ranije isticano, a kako se to, znatno detaljnije, prikazuje u ovoj knjizi.
Sledeći uslov predstavljaju stalna nastojanja u razvijanjima kognitivnih sposobnosti kod talentovanih fudbalera, pri čemu veštinama percepiranja i anticipiranja u igri mora da se poklanja svakodnevna najveća moguća pažnja od strane svakog trenera.
Tek zadovoljenjem u ova dva uslova (poželjno je da oni budu na nivou na kojem je to izraženo kod onih koji su najinventivniji — kod brazilskih majstora fudbala), trasira se put koji vodi vrhunskim uspesima.
Namena i cilj ove knjige je da talentovanim, kao i vrhunskim fudbalerima i njihovim ambicioznim inventivnim fudbalskim trenerima u svemu ovom bude od pomoćI.
Na samom kraju da se još jednom napomene: pored već navedenih, očekivanja su da Edicija, kao i ova knjiga: „Vrhunski fudbal i invencija“-emocije-inteligencija-ideje-u igri-brazilski model, svojim prikazanim metodama i sveukupnim svojim edukativnim sadržajem, tj. prezentovanom metodikom obučavanja, profilisanja i usavršavanja, može da pomogne i iskusnijim fudbalerima, kao i talentovanim i vrhunskim fudbalerkama u ženskom fudbalu, majstorima u malom fudbalu, majstorima u fudbalu na pesku i na male goliće, veteranima i rekreativnim fudbalerima... Očekivanja su da će svi navedeni moći da nađu korisne savete, pre svega imajući u vidu predstavljene načine manifestovanja percepcije i anticipacije, kao i na koje načine se ove sposobnosti u sferama igračkog intelekta mogu stalno sve više da izdižu. Podizanjima ovih veština, svi pomenuti akteri u fudbalu praviće znatno manji broj grešaka u svojoj igri, dok će istinska ushićenost, sa druge strane, i snaga užitaka u njoj, istovremeno, nemerljivo biti mnogo veći.
Nadanja su da će ova knjiga da privuče pažnju i svih onih koji u vrhunskoj fudbalskoj igri, kao i u vrhunskom sportu u celini, najviše cene upravo ostvarene majstorske veštine u zavaravanjima protivnika, zahvaljujući kojima su mogući gore već neki pomenuti ostvareni zavaravajući efekti na svim pozicijama i u raznim situacijama na terenu i, što je najvažnije, koje jedino mogu da vode stazama uspeha. U ovu grupu se ubrajaju: svi zaljubljenici, svi poštivaoci i svi dobri poznavaoci sveukupnih visokih majstorstava u vrhunskom fudbalu, kao najvećih vrednosti i ispoljavanih veština u njemu, na isti način kao i u vrhunskom sportu uopšte.
Učitavanje...
