Fudbal! Ljudi još nisu uspeli da odgonetnu tu zagonetku. Lopta od kože odavno je začarala zemaljsku kuglu. Šta je u fudbalu toliko važno da nam, dok ga gledamo ili mislimo na njega, postaje lepo i da tada mnogi zaborave i kako se zovu? Zagonetka jeste - i neka je. Možda je tako i najbolje, jer kada je više ne bi bilo, ko zna, čarolija bi možda nestala.

Kažu da je fudbal jedna od najvećih "ludosti" savremenog sveta. To je bolest od koje mnogi bolujemo. Putanja lopte zaista je nepredvidiva, baš kao i sudbina tinejdžera koji joj tek posvećuju svoju mladost, ali i onih koji su to učinili mnogo ranije.

Tako bi poslednji martovski dan ove 2026. godine, na određen način, mogao da označi početak nove ere srpskog fudbala, jer su se naši mladi selekcije, u jednom danu, plasirale na Svetsko i Evropsko prvenstvo - i kadeti i omladinci. I to nije sve.

Šlag na torti, istog dana, bile su i virtuozne "makazice" Strahinje Pavlovića, koji je smestio loptu u mrežu iza leđa golmana Saudijske Arabije, u prijateljskom susretu "A" selekcija i pobedi Srbije od 2:1. Takve golove smo do sada uglavnom gledali u režiji Ronalda i njemu ravnih.

Te Pavlovićeve "makazice", uspeh mladih selekcija i trenutak koji je obeležio ovaj dan mogli bi da ublaže razočaranje što naš seniorski tim neće biti učesnik predstojećeg 23. Svetskog prvenstva u fudbalu, koje uskoro počinje. Jer, na kraju - samo je fudbal večan.