Aleksandar Stojmirović - foto: lična arhiva

Posle četiri godine provedene u Super ligi Uzbekistana, radeći na poslovima od trenera za fizičku pripremu do menandžera u Lokomotivi iz Taškenta, trener Aleksandar Stojmirović se trenutno nalazi na odmoru, malo zbog porodičnih obaveza, malo zbog UEFA Pro licence.

Ovih dana nameće se tema predstojeće reorganizacije liga i iskoristili smo priliku da ga pitamo koliko je upućen u dešavanja u Super ligi. Kako živi u Kragujevcu bio je u prilici da odgleda jedno desetak utakmica Radničkog 1923.

- Ono što nažalost ne može da se ne primeti jeste fenomen o kome ste nedavno pisali, a to su česte smene trenera. Pokušao sam da nađem stručan odgovor ali bezuspešno. Svaki rad struke podleže pritisku izazvanom nedostatku rezultata. Pitam se zašto, kad je Super liga takmičemnje u kome rezultat gotovo da nema veću težinu. Ako krenemo od infrastrukture, uslova i okruženja koje je kreirano od strane nadležnih za fudbal u našoj zemlji, uključujući krovnu organizaciju, Zajednicu superligaša i na kraju menandžment klubova, dolazimo do zaključka da je Super liga isuviše nisko na lestvici vrednosti, tako da nas nema ni među 20 UEFA liga. Šta nam to govori? Opterećeni smo isuviše rezultatom koji nam ništa ne znači. Ekipe koje su završille na mestima koja vode u kvalifikacije nekog od UEFA takimičenja potpuno su nekonkurentne i ne vidim smisao igrati dok rezultat ne dođe prirodno, kao posledica temeljnog i stručnog rada - navodi Stojmirović i kao problem ukazuje na poplavu stanaca u našem fudbalu. - Bio sam iznenađen kada sam čuo koliko zarađuju treneri i igrači. Nikada nije bilo više novca. Ali dovođenjem tolikog broja stranaca, odlivaju se značajna devizna sredstva a ne dobija se kvalitet. Niti se menja tržišna cena pomenutih stranaca, niti mi imamo benefite od toga. Za to vreme akademije se rasformiraju i nalaze na rubu egzistencije. Mladih talenata sa ozbiljnim potencijalom za neke zahtevne lige gotovo da nema.

Gde su nestali talenti, zašto ih više nema?

- Zato što nema zdravih akademija. Da smo u poslednjih deset godina ulagali novac u akademije umesto angažovanja ispodprosečnih stranaca, siguran sam da bi imali mnogo više fudbalskih "milionera". U ligi egzistira oko 160 stranaca, što predstavlja oko 32 odsto rostera svih klubova. Prosečni uzrast igrača je 25 godina, što je blago rečeno katastrofa. Mi smo i bićemo fudbalska "kolonija", a nekad su naši igrači imali prohodnost prema ligama "petice". Sada igrači uhlebljenje nalaze širom azijskog kontinenta. I ako se pojavi neki "wunder kind" to je samo zahvaljujući talentu, upornosti i velikim odricanjima njegovih roditelja.

Kako i na koji način unaprediti Super ligu?

- U Super ligi u proseku po utakmici pada 2,77 golova, što je sjajna statistika, a opet fudbal nam je spor, inertan, sa nedovoljno trčanja na svakoj poziciji. Ali ne donosi samo intezitet i brzina zanimljivost i kvalitet. Opet se vraćam na trenersku struku. Nije lako napraviti savremeni model igre kad nema kvaliteta. Principi u igri se na kraju svodi na kvalitet izvođenja kao i njegovu frenkfentnost. Razvoj akademija je budućnost. Moramo da shvatimo da ne razvijamo samo igrače, već i trenere. Stručnjaci su najvažniji faktor u fudbalskom obrazovanju, pa stoga oni moraju da budu obrazovani i kompententni da bi dobili savremene igrače.

Gde je rešenje?

- Iskreno kad bi bilo do struke, lako bi se problem rešio. Ima dobrih trenera, ali su u lošem okruženju. I pingvin ne ume da trči, jer je zdepast, ali je u vodi kao riba. Bojim se ako se nešto u našem fudbalu rapidno ne promeni da ćemo imati sve manje stručnih i obučenih trenera. Ne može se kreirati zdravo mikrokruženje u globalno narušenim i poremećenim odnosima - zaključuje Aleksandar Stojmirović, koji u nedostatku ponuda iz naše lige, ozbiljno razmišlja da se ponovo otisne u inostranstvo.