Posle sinoćnjeg treninga šef struke prvoligaša iz Kruševca Nenad Milovanović  govorio je za klupski sajt o dosadašnjem toku priprema, uklapanju novajlija u ekipu, ali i o slabijim stranama srpskog fudbala, te važnosti kvalitetnog vođenja utakmice od strane trenera. Ekipa Napretka duže od sedam dana nalazi se u Turskoj na pripremama za prolećni deo šampionata. Najjači utisak dosadašnjeg toka, nažalost, je povreda standardnog štopera.  Pre svega da se okrenemo toj povredi Marka Paunovića, koja je jedan veliki hendikep za sve nas, najpre za njega kao mladog igrača u zenitu svoje igre i svog rada i odnosa prema klubu. Sa njim smo mnogo izgubili, moramo biti realni, pokušaćemo da nadomestimo to novim igračem Boškovićem kao i nekim drugim kombinacijama, ali generalno je Napredak sa njim dosta izgubio, jer osim toga što je kvalitetan igrač, ima tu harizmu vođe i pobednika u zadnjoj liniji i bilo bi nam lakše da je tu. Nažalost, koga nema bez njega se mora. Pre svega želim dečku da se što pre oporavi, operacija je prošla dobro što je najvažnije, daće Bog da proslavi sa nama ulazak u Supeligu, a ako sve bude kako treba i da počne sa pripremama već u julu, rekao je Milovanović. Šef struke je generalno zadovoljan igrama

svoje ekipe u Turskoj. Rezultati su polovični, ali ono što javnost mora da zna je da mi, a tu mislim i na ostale srpske ekipe, igramo protiv mnogo jakih protivnika u Antaliji i tu se vidi gde nam je zapravo fudbal u Srbiji. Ovde se igra strahovito brzo, sa dva kontakta s loptom i mnogo kretanja bez lopte koje je boljka našeg fudbala, jer mi igramo dosta sporo i sa puno kontakata. Igrom Napretka sam generalno zadovoljan, taj prvi meč protiv Esbjerga - posle šoka od povrede i 1:1 u prvom poluvremenu ušla je druga ekipa, ušla su deca, i izgubili smo, a naredne dve utakmice smo bili mnogo bolji od rivala. Imali smo i tu problema, moramo raditi na taktičkim stvarima bloka i moramo da popravimo završnicu, jer smo naprimer protiv Rumuna imali pet ili šest šansi. Ne mogu da kažem da sam zadovoljan pripremama zbog te Paunovićeve povrede, ali sam zadovoljan radom ostalih igrača, radi se dobro i nadam se najboljem. Šta smo radili i kako smo radili i ovde u Turskoj, ali i tokom celih priprema pokazaće se kad počne prvenstvo, jasan je Milovanović. Trojica novih igrača – Žeravica, Ndiaje i Bošković se dobro uklapaju u ekipu. Novajlije se brzo uklapaju, moram da pohvalim Žeravicu koji sluša i vidi se da je pismen igrač, da je prošao omladinsku školu OFK Beograda, brzo se uklapa i biće veliko pojačanje. Bošković radi već tri dana i jasno je da je reč o iskusnom igraču i takmičaru koji može da nam posluži na više pozicija, igra kao desni bek i kao štoper, tako da smatram da će i to biti korektno, da ne kažem odlično, pojačanje, smatra trener kruševačke ekipe. Ovo su druge pripreme koje se sprovode pod palicom Nenada Milovanovića. Mislim da bi taj kontinuitet rada mogao da nam donese mnogo toga, igrači sada lakše podnose pripreme nego na Zlatiboru, a istog su intenziteta, možda čak i jače, baš zato što su navikli na taj moj rad, tako da ne bi trebalo da bude problema. Prelazni rok je za nama, mi smo učinili sve po tom pitanju ali pričao sam i tokom roka da je teško naći pojačanja za Napredak. S druge strane, nije nas napustio niko od igrača koji su igrali najviše i činili kostur tima, ali tu opet moram da pomenem Paunovića, čija nas povreda čini dosta slabijim u zadnjoj liniji, ističe Milovanović.  Koliko trener može da utiče na ekipu tokom same utakmice? Mnogo utiče na ekipu tokom meča, ne samo u podizanju morala. Svako od nas završi tu licencu i misli da je trener, ali zanat se peče, kao što se igrač postaje na utakmicama tako se i trener postaje na utakmicama. Trener može da zna da uradi sve faze pripreme, i prijateljske mečeve i mikrocikluse i makrocikluse i fizičku pripremu, ali ako ne ume da vodi utakmicu, da vidi gde je protivnik slab i gde si ti kao ekipa slab, gde te protivnik probija i gde može da dobije utakmicu, kako može da ponudi rešenje igračima i da podigne svoju ekipu, dakle ako ne priča unapred, nego unazad, onda to nije trener, onda je to publika. A ako priča unapred, uz to ima autoritet kod igrača da ga oni slušaju, onda je to pravi trener, pa bio to ja, Murinjo ili neko treći, smatra Milovanović. Koliko činjenica da ste i sami nekada bili igrač pomaže u samom trenerskom poslu? Ja sam bio igrač koji nije voleo da trenira i da radi, tako da sam zbog tog mog nerada stalno bio pod nekim povredama. Sa druge strane, sada se igrači žale da jako radim, verovatno je svaki trener koji ima jake treninge bio neozbiljan kao igrač, tako da pomaže to, kako da ne. Mnogo je lakše raditi nešto što si nekad i sam radio nego da nemaš tog iskustva, mada su te dve stvari potpuno različite, nebo i zemlja’, napominje šef struke Napretka. Svedoci smo da van domaće scene srpski klubovi ne beleže zadovoljavajuće rezultate. Šta je potrebno da bi se to promenilo?‘Mi moramo da shvatimo gde smo i da budemo realni, nikad nismo bili prvaci sveta, a odemo na svetsko prvenstvo i ponašamo se kao da ćemo da ga osvojimo. Potrebno je da napravimo sistem rada kroz sve selekcije, kao što je to pokazala Holandija ili Nemačka, identičan sistem od najmlađih do najviših kategorija i da dođe pola ili tri četvrtine fabrikata u prvi tim, mislim na igrače, a ne da ga obučavaš nekim osnovnim stvarima. Moramo da ubrzamo igru, da pomerimo ta kretanja bez lopte koja su, po mom mišljenju, najvažnija, a to je najveći problem našeg fudbala jer mi nemamo nikakvo kretanje bez lopte. Ja sam govorio da se napravi baš ta tema na licenci, da se obradi do detalja, ne znam da li su to uradili. Pogledajte, na primer, našeg igrača Nenada Mirosavljevića koji ima izvanredno kretanje bez lopte. I posle kažu stalno daje golove, naravno da je tako jer čovek napravi kretanje pre toga i da gol, dok ostala većina naših igrača čeka bez kretanja, ističe Milovanović. Koliko je tu važan psihološki aspekt, pogotovo kod mlađih igrača? Najvažnije je da se psihološki radi sa njima, ako padnu psihički moramo da ih podignemo, ako se ponesu moramo da ih spustimo. To je mozaik koji se sklapa, umetnost. U jednom treneru mora da postoji i pedagog i psiholog i učitelj, i otac i majka, sve je na nama. Vidite da i u srpskom fudbalu Partizan uvodi psihijatra, zatim imate jogu, Zvezda vidim puca iz pištolja, svi imaju neke svoje načine da podignu moral, da ekipa ima to zajedništvo. Ta atmosfera je upravo najbitnija, mislim da mi tu pravu atmosferu imamo i da je ona baza, kao što je temelj važan za kuću, tako je atmosfera važna za ekipu, istakao je šef stručnog štaba Napretka Nenad Milovanović za zvanični sajt kluba. Fudbaleri Napretka danas igraju prijateljski meč sa ukrajinskom Zarijom od 17 časova po srpskom vremenu, a već sutra očekuje ih nova provera protiv još jednog ukrajinskog tima, Vorskle.