Image by RoboMichalec from Pixabay

Ne stišava se bura u fudbalskoj javnosti posle šokantnog i katastrofalnog poraza mlade reprezentacije u engleskom Notingemu. Nema portala koji nisu podvrgli dubljoj analizi nezabeleženi debakl selekcije U21 u kvalifikacijama za prvenstvo Evrope. Između ostalih, oglasio se prvi čovek FSS Dragan Džajić rečima: "Ne znam da je ikad ijedna naša reprezentacija primila devet golova! Ne znam šta bih rekao osim: bruka! Kao da smo San Marino". Tražeči krivca nećemo daleko otići, već se nadležni moraju ozbiljno pozabaviti nagomilanim problemima.

Prva pomisao koja nam padne na pamet je besmisleno pravilo bonus igrača. Sporno pravilo uvedeno je od sezone 2019/20 donelo je klubovima velike nevolje, naročito onima koji kubure sa mlađim igračkim kadrom. Počelo se sa dvojicom igrača mlađih od 21 godine, koji moraju u igri provesti makar jedno poluvreme, da bi se aktuelizovalo da barem jedan igrač navedene dobi mora biti u timu. Šta tek reći za srpskoligaše, koje, pošto-poto, nadležni hoće da svrstaju u razvojne lige. Od ove sezone pravilo je prošireno tako da ekipa mora da startuje sa tri bonusa. Jednostavno za ove četiri godine ništa nije donelo na planu afirmacije mladih igrača. Igrači navedenog uzrasta sada lakše dolaze do prvog tima, jer znaju da moraju igrati. Mnogi nisu u sastavu zbog kvaliteta, već zbog pomenutog pravila. Najteže je trenerima koji moraju da se snalaze i dovojaju. Na račun tankog bonusa, stariji i kvalitetniji igrač mora da poluvreme presedi na klupi. Uobičajena je slika na terenu da se u poluvremenu menjaju problematični bonusi, zbog kojih trpi ceo tim, jer ne mogu da sprovedu u delo trenerske zamisli. Najčešće budu postavljeni na mesto u timu gde će napraviti najmanju štetu i teži se da što manje učestvuju u kreiranju akcija.

Kakve je reprekusije navedeno pravilo imalo na reprezentativni fudbal? Ništa dobro nije donelo, čak smo rezultatski nazadovali. Za protekli perod od kako je uvedeno, promenilo se šest selektora, nisu otišli ni na jedan završni turnir. Recimo, nismo uspeli da pobedimo reprezentacije iz četvrtog, petog “šešira” kao što su Severna Makedonija, Farska Ostrva, Bugarska, Letonija... Da podsetimo zaboravne da su “Orlići” do uvođenja bonus pravila šest puta igrali na Evropskom prvenstvu (dva puta u finalu 2004. i tri godine kasnije).

Za mladog igrača bi korisnije bilo da umesto spornog pravila kroz pozajmice stiče željeno iskustvo, da se na utakmicama Prve ili srpskih liga kali i tako na teži način shvati šta ga očekuje u seniorskom fudbalu. Onaj koji zasluži naći će se na terenu zbog ispoljenog kvaliteta, bez obzira na to ima li 17, 18 ili 20 godina. Isključivo kvalitet, a ne godine, treba da budu kriterijum kada je u pitanju fudbalski teren. Poželimo da bonus pravilo što pre ispratimo u istoriju kao neuspeli ekspreiment.