Po odlasku Zorana Popovića, kojem je istekla pozajmica iz Crvene zvezde, stručni štab Čukaričkog predvođen trenerom golmana Oliverom Kovačevićem, morao je da potraži još jednog čuvara mreže. Izbor je pao na iskusnog Nenada Filipovića, kojem je istekao ugovor sa TSC-om. Novi golman Brđana najpre se osvrnuo na predio proveden u Bačkoj Topoli.

- Proveo sam pet prelepih godina u TSC-u. Došao sam iz kluba koji je iz godine u godinu napredovao i rastao. Kad sam tamo stigao, bili smo u Prvoj ligi Srbije, klub je sa klupe vodio pokojni Zoltan Sabo. TSC je i sada na njegovim temeljima, evo ekipa je stigla i do drugog mesta na tabeli i boriće se za plasman u Ligu šampiona – kazao je Filipović, koji je potom nastavio:

- Ipak, kad se osvrnem, i dalje mi je neverovatno gde je klub bio, a gde je sada. Mnogo se ulaže, TSC ima prelep sportski centar, koji i omogućava svakom fudbaleru da napreduje. Klub je u međuvremenu iznedrio i nekoliko mladih igrača, koji će za veliki novac otići u inostranstvo. I sve je to plod dobrog rada i sjajne infrastrukture.

Priznao je Filipović da je TSC velikog konkurenta sve vreme imao upravo u ekipi Čukaričkog.

- Od prve sezone kad je TSC ušao u Super ligu, najveći konkurent na svim poljima je bio Čukarički, to je bio klub na čiju smo se organizaciju, rezultate i sistem funkcionisanja ugledali. U poslednjoj godini posebno nas je Čukarički terao da budemo još bolji, dizali su nas, i na kraju smo eto bili bodovno poravnati, bolji zbog skora u Preliminarnom delu sezone. Kad smo nekad i pomislili da imamo limit, zbog tog rivaliteta morali smo da pomeramo granice. Čak i kad su Partizan i Vojvodina bodovno zaostajali, Čukarički nas je terao da budemo maksimalni do kraja – istakao je Filipović.

Filipović se prisetio svojih golmanskih početaka, kao i sada već bogate karijere, u Super ligi Srbije, ali i mađarskom šampionatu.

- Rođen sam u Užicu, u Slobodi sam počeo golmansku karijeru. Već u kadetskoj konkurenciji tadašnji prvi čovek Rada Ranko Stojić doveo me je u Beograd, vrlo brzo smo postali i omladinski prvaci Srbije. Imali smo vrhunsku ekipu, koja je iznedrila i kasnije reprezentativce Nenada Tomovića, Pejčinovića, Kaluđerovića... Potom me je otkupio Banat sa gazdom Mirkom Vučurevićem, i tu sam proveo prelepih dve-tri godine u Super ligi, bio sam najmlađi debitant u tom klubu. Zatim sam otišao u Mađarsku, bio sam u Videotonu i MTK. Usledila je i teža operacija 2012. godine, pa sam se vratio u Srbiju, stacionirao sam se u Radničkom iz Niša i Mačvi, i potom prethodnih pet godina u Bačkoj Topoli.

Za velike izazove koji ih čekaju u narednoj sezoni Brđanima su bili potrebni iskusni golmani. Ali, jedna činjenica koja povezuje Nemanju Belića i Nenada Filipovića, sadašnje kolege na golu tima sa Banovog brda, zaista je neverovatna.

- Tu je sjajni golman Nemanja Belić, kojeg dosta dugo poznajem. Ali, do lekarskih pregleda od pre neki dan, nismo ni znali da smo obojica rođeni istog dana, meseca i godine, 24. aprila 1987. godine. Izgleda da to nije slučajnost. Fenomenalno je branio pre svega u Metalcu i Donjem Sremu, zatim u Čukaričkom. U protehodnoj sezoni doživljavao je drugu mladost, izgurao je sve na vrhunskom nivou, njegove zasluge za uspeh Čukaričkog su zaista velike.

Na kraju, Filipović je istakao da će njegove lične ambicije biti podređene klupskim.

- Pre svega, došao sam u vrhunski i stabilan klub, koji je svake godine u vrhu srskog fudbala. Radi se temeljno, a mnogo mi znači da sam odmah prihvaćen na sjajan način. U Čukaričkom vlada porodična atmosfera i to mi izuzetno prija. Samim tim, moje lične ambicije su vezane za uspeh kluba. Nadam se da ćemo u plej-ofu za Ligu Evrope dobiti ekipu našeg ranga i da ćemo moći da se borimo za ulazak u grupnu fazu. Ako i ne uspemo, tu je Liga konferencije – zaključio je Filipović.