Ukrcati se na voz u Altuni, železničkom gradu stacioniranom u saveznoj državi Pensilvanija (SAD), smatra se nečim običnim, ali dobiti mesto u onom koji se kreće kolosekom koji saobraća do NBA lige nije stvar svakidašnjice.

Za to se moraš izboriti sam. Ujaci na poziciji šefa stanice, stričevi otpravnici vozova u tom slučaju ne pomažu. Protekcija je ravna nuli. Samo znanje, veština i istrajnost dovode do cilja.

Dag Vest, rođen 1967. u ovoj naseobini, gledao je kako psi vole vozove i na toj stanici dočekuju i ispraćaju kompozicije. I laju pozdravljajući ih, a šta bi drugo. Za uzvrat su im bacane koske.

On je, odrastajući, malo po malo bacao "bez koske". Valjda je iz tog razloga umesto u psećem završio u kandžama besnog čopora, jer je 1985. postao deo Vajldketsa, košarkaške sekcije Univerziteta Vilanova.

Četiri godine mu je dlaka rasla u njihovim redovima, a kad je začešljana i šape pokazane, videlo se da je ostavio dubok trag - 14, 8 poena i 4,6 skokova po utakmici.

Zaključujući da će, ako u svojim redovima ne budu imali risa, njihovom šumom vladati "crkveni" miševi, Minesota Timbervulfsi, novajlije u zoološkom vrtu NBA lige 1989. godine, zavijali su u pomoć, a ona je pristigla sa 38. pozicije drafta, pa je dojučerašnji "ris" zadužio dres kluba iz Mineapolisa.

Na debiju protiv Sijetl Supersoniksa je više ličio na jagnje u vučjoj koži, pošto je odigrao svega jedan minut, uz oduzetu loptu.

Kako je počeo, tako je i okončao prvu sezonu u najjačoj ligi na svetu. Kao Crvenkapa u kolu gladnih vukova. Prosečno je na parketu provodio 7,3 minuta, beležio je 2,6 poena i 1,3 uhvaćenu loptu, uz najbolji procenat s linije slobodnih bacanja kad je njegova družina u pitanju. Uklopio se u sivilo tima, svega 26,8 % pobeda Vukova, tako da je plej of ostao udaljen od njih koliko Srbija od članstva u Evropskoj  uniju.

Da bi od šume videli drveće nedostajao im je X faktor. Već u ga imali, a da to nisu znali. Ime mu je Dag Vest. Da, upravo on. Upamćen je i po tom nadimku. Dokazao je tri godine nakon stupanja na NBA tlo.

Izvrsnih 19,3 poena, skromnih 3,1 skok i 2,9 asistencija dovele su ga do prvog mesta klupske liste strelaca 1992/93. I rekord karijere kad je reč o košgeterskom učinku na jednoj utakmici - 39 poena protiv Golden Stejt Voriorsa. Partije dovoljne za veliko zadovoljstvo, no, premalo za učešće u doigravanju za prvaka.

Dolaskom Ajzee Rajdera 1993, odnosno Kevina Garneta dve godine kasnije, "vukovima" je svanjivalo, a Vestu se smrkavalo. Procenat uspešnosti tima je rastao, dok je Iksov doprinos opadao za po nekoliko poena.

Pre nego što će se Timbervulfsi tokom proleća 1997. prvi put u svojoj istoriji naći u postsezonskoj borbi za šampionski prsten, Dag Vest se od Svežeg (drugi nadimak) pretvorio u bajatog, mada je u tri meča prvog kola plej ofa protiv Hjuston Rokitsa (poraz 0:3 u seriji) ostvarivao 11 poena.

Skrajnut poput vuka samotnjaka je početkom 1998, u zamenu za Entonija Pilera, nakon 609 nastupa za Minesotu, 10,2 poena i 2,6 skokova poslat na resocijalizaciju u Vankuver. Zadužio je dres Grizlija iz Kanade.

Braneći boje današnjih Memfis Grizlisa nije nailazio na obruče bogate medom, pa su i njegovi prsti ostali neolizani, o čemu najbolje govori podatak da je za dve i po sezone u dresu Vankuvera nastupio samo 67 puta, ubacio 3,1 poen i u 1,7 navrata zgrabio odbijenu loptu.

Kako je 2000. godina odmicala, tako je i X postajao kiks. Krajem te kalendarske godine je zaspao u NBA pećini.