Praćenje košarkaške utakmice do 1986. godine iziskivalo je bezbedno sedenje na tribinama NBA dvorana. Bez turbulencija i straha, gledanja u brzinomere i vezivanja za sedišta.

A onda se pojavio on. Bred Dogerti. Ljubitelj trkačkih automobila i luda vožnja koja, na sreću, ne podrazumeva loš ishod, krenula je basketaškim autodromom.

Ne može se nikako reći da je došao pravo niotkuda, jer je sa Crne planine, kako u prevodu glasi ime njegovog rodnog grada (Blek Mauntin), sišao u redove čuvene univerzitetske ekipe Severna Karolina, a potom se, u maniru aliniste, osvajao košarkaške vrhove NBA lige.

Igrati u dresu Tar Hilsa u eri Majkla Džordana, još pod vođstvom čuvenog trenera Dina Smita, sigurno je posebna privilegija, međutim, ne osvojiti titulu u koledž ligi uprkos tome isto je što i stajati na pokvarenim pokretnim stepenicama na putu prema vrhu u kineskom Enshiju. Još ako ispadneš od ekipe u kojoj cela postava završi zaboravljena poput statiste iz prvog minuta niskobudžetnog filma nepalske produkcije, a njemu i čuvenom Letećem se to desilo 1983. godine u duelu protiv Džordžije u četvrtfinalu završnog turnira NKAA, mnogi kažu, a svi pomisle, da od tebe nema ništa. I zaborave na nagrade koje si dobio kao pojedinac.

I prevare se. Ujedu se za jezik, ali prekasno.

A ti, zapravo on, Bred Dogerti, samo tri godine kasnije biva kao vodeće grlo NBA drafta upregnut u zaprezgu Klivlenda Kavalirsa, koji nisu sumnjali da će im popularni Huč pružiti mogućnost da kažu kako i oni ’’konja za trku imaju’’. I to prvoklasnog!

Već u svojoj prvoj sezoni je ’’osedlao’’ statistiku Konjanika sa 15,7 poena, više od osam skokova i skoro četiri asistencije u 80 nastupa tokom ligaškog dela sezone, što mu je donelo zvanje najboljeg skakača i drugog strelca tima iz grada poznatog po velikom broju stanovika srpskog porekla.

Na njegovu žalost, dobar trener ne garantuje isti takav rezultat, pa su Konjanici prevođeni velikim Lenijem Vilkinsom na odmor odjahali bez učešća u doigravanju za šampionski prsten, a Dogerti po nagradu za najboljeg novajliju.

Kad su već u njegovoj ruki sezoni članovi tima iz savezne države Ohajo koševe bacili, kako to tradicija nalaže, u vodu (srećom po mačiće!), u drugoj je bio red da ih ubace u plej ofu, a to su činili najviše zahvaljujući Big Djukiju, koji je regularni deo takmičarske 1987/88. okončao u svojstvu prvog strelca i skakača kluba (18,7/8,4) i skoru 42-40, dok je u završnom delu sezone manje poentirao, pa su Čikago Bulsi u prvom kolu eliminisali Kavalirse, a Džordan stavio do znanja da kod njega nema protekcije, valjda plašeći se da bi popuštanje nekadašnjem saigraču iz koledž dana postalo predmet istrage nekog biroa za suzbijanje korupcije. Na drugoj strani, sasvim legalno, Bred je postao ol-star igrač, a to će zaključno sa 1993. biti pet puta.

U nastavku karijere je meta ostala ista, odstojanje takođe, mada su i on i saigrači pucali iz ubojitijeg oružja, ekipa posebno (15 pobeda više), ali je za ubijanje Bikova i ovoga puta ponestalo municije i Džordan je sa svojim krdom prošao u drugo kolo plej-ofa.

Čovek koji je dres sa brojem 43 nosio iz pijeteta prema poznatom auto - trkaču Ričardu Petiju nije kočio, odličan u regularnom delu naredne sezone, izvanredan u borbama na putu ka tronu (22,8/9,6 u plej ofu), mada je tim igrao ’’u rikvercu’’, tako da ne čudi što ih je Filadelfija ’76 podelila od druge runde plej-ofa po treći put od dolaska Dogertija u najjaču svetsku ligu.

Eksplozija tokom 1990/91, najbolji učinak u karijeri (21,6 poena/10,9 skokova/3,6 asistencije) tokom stajanja u redu za doigravanje, s tim što su u njemu ostali večno, jer su Klivlendu, u čijem sastavu se pojavio i naš Miloš Babić, pobegli svi plej-of konji, pa su igrači i stručni štab Kavalirsa mogli da uzjašu talase na plažama Floride ili Kalifornije.

Možda se to i desilo, pošto je naredne sezone iz Ohaja krenuo cunami. Dogerti blistav, košgeter tima, najbolji skakač i u regularnom delu sezone i tokom bitaka u onom značajnijem. Dovoljan razlog da Mrežice iz okoline Njujorka - Nju Džersi Netsi (današnji Bruklin Netsi) raspletu na početku plej-ofa, ’’zeleni’’ iz Bostona budu obojeni u crno, no, u finalu Istočne konferencije su čikaški Bikovi stavili do znanja oni, kao i sezonu pre, gospodare NBA koridom i nastavili su put do drugog uzastopnog prstena.

Sve po starom i 1992/93. u svim segmentima - po njegovom učinku i po ispadanju od Bulsa. Repriza do reprize, pomislio bi čovek da su u pitanju naše TV serije.

I gledamo ih uprkos svemu, isto onako kako su Amerikanci njega i njegove saigrače gledali u ’’uigranoj akciji’’ s Vupi Goldberg u filmu ’’Edi“ pre 27 godina.

Hronična povreda leđa nije glumila, odigrala je prljavu ulogu i Dogerti je po okončanju ligaškog dela sezone, sa zvanjem prvog skakača Konjanika, ustao iz sedla posle 548 odigranih mečeva u ligi, prosečno postignutih 19 poena, devet i po uhvaćenih lopti i 3,7 asistencija saigračima. Sjajan i u doigravanju - u 41 nastupu upisao je preko 19 poena, 10 skokova i 3,3 dodavanja za postizanje koša kolegama iz postave. Sve sezone je okončao s najmanje 15 postignutih poena u proseku pre doigravanja i minimum 11 u njemu! Pa vi vidite...

Sa parkinga Nacionalne košarkaške asocijacije odvezao je svoju karijeru u NASKAR (američko takmičenje trkačkih motornih vozila) u kom je sa zvanjem suvlasnika ostvario uspehe, skretao je tamo gde se to sme i bez ’’migavca’’ - na staze humanitarnog rada, ’’turirao’’ u ulozi komentatora ESPN-a za NASKAR i košarku...

Dovoljno za tri, ne samo za jedan život.

Da bi živeo i posle smrti, Klivlend Kavalirsi su njegov dres zauvek povukli iz upotrebe 1997, Severna Karolina Tar Hilsi su majicu sa brojem koji je on nosio sa još 50 ostalih podigli na svodove svoje dvorane, zahvalivši mu se što je, uz Džejmsa Vortija, jedini njihov košarkaš na čelu NBA drafta tokom 20. veka.

Zasluženo.