Pucanj u pogrešnu metu trasira put do oftalmološke ordinacije, ulazak u pogrešan voz vodi do pogrešnog odredišta, a ubacivanje lopte u pogrešan obruč u smešnu  istoriju NBA lige.

Kad je u Los Anđelesu 1970. godine rođen Kristofer Kris Mils, sve je krenulo kako treba. U pravom smeru. Ka pravom obruču.

Igrati se s mačkama, posebno onim divljim, može izazvati posledice, pa je po završetku srednje škole Kris zaključio da je isplativije ( i bezbednije) igrati za njih, što je rezultiralo ulaskom 18-godišnjeg Kalifornjanina u košarkaški čopor Univerziteta Kentaki.

’’Divlje mačke’’  su u to vreme već bile prilično ofucane, na nivou ostarelih persijskih, četiri uzastopne godine bez plasmana u polufinale završnog NKAA turnira, ali, po Milsovim standardima, dovoljno umuljate da bi im se pridružio.

Uvodna sezona za studenta iz LA beše razočaravajuća, pošto su ’’miševi’’ umesto Vajldketsa vodili kolo, ljubitelji koledž košarke od ekipe Kentakija nisu dobili ni džak, a kamoli mačke, uprkos njegovoj odličnoj igri, iskazanoj u 14,3 poena i 8,7 skokova po utakmici.

Nagrada je izostala, paket nije. Pakleni.

Poput bombe je odjeknula vest da je u pošiljci upućenoj njegovom ocu bilo i novca namenjenog sinu,  što je, zahvaljujući pravilima, značilo da u paketu, onako akademski, ide i otkaz Krisu Milsu.

SAD su to. Pravila i surovost. Zato mnogi i tamo priželjkuju socijalizam. Da ti nešto i oproste.

Bežeći od biča (ne)pravde, 206 centimetara visoki igrač je pobegao na istorijski pogrešno, a košarkaški pravo mesto, tamo gde su u prošlosti šibani robovi. Samo od divljih mačaka mu spasa nije bilo.

Nova dlaka, stari njuh. Mladalački. U skladu s tim i ulov. Iz godine u godinu sve bolji, od 15,6 do 20,4 poena po meču, sa 6,2 na 7,9 uhvaćenih lopti.

I zvanje, usput. Između ostalog najkorisnijeg igrača Konferencije Pac -10 u završnoj godini fakultetskog staža (1993), članstvo u idealnom timu konferencije uz to.

Pošto na Divljem zapadu nema vešanja o obruč, nego o nešto mnogo mračnije, ’’konjanici’’ s pitomog istoka, iz Klivlenda, dojahali su tiho, bez dizanja prašine,  do  22. pika na NBA draftu- Krisa Milsa.

Solidno se u ruki sezoni kretao prerijom zajedno sa svojim Kavalirsima, mada se ne može reći da je igrao ulogu šerifa, jer je usvega 23% izlazaka na parket to činio kao starter, ali je sa malo manje od dvocifrenog broja poena i nešto više od od pet skokova u proseku pomogao klubu iz Ohaja da ’’zabaci laso’’ do plej –ofa, s tim što je ono bilo prekratko i preslabo da se u prvoj rundi ukrote čikaški ’’bikovi’’, iako je Mils u postsezoni briljirao (17 poena, 7,7 skokova, 81,8 % s linije penala).

Ko peva zlo ne misli, a ko igra košarku peva i kad misli i kad je dobro. A dobro je bilo glavnom akteru ove priče 1994. godine, kad je nakratko, jednim singlom, s kolegama – Džejsonom Kidom, Sedrikom Sebalosom i Ajzeom Rajderom mlađim - odigrao i otpevao na terenu za rep muziku.

Ne treba naglašavati da je, ipak, najbolje ’’pevao’’ u sedlu Klivlend Kavalirsa. Druga takmičarska godina u mnogo čemu, statistički pre svega, slična prvoj sezoni, malo više poena, za nijansu manje skokova u regularnom delu takmičenja, u nastavku slabije partije. Sledstveno tome, izabranici Majka Fratela su, opet  u prvom kolu doigravanja, zagrizli zabranjeno voće  i postava iz ’’velike jabuke’’, Njujork Niksi, ih je zbacila iz sedla.

Pojačan trening, više vremena provedenog na suncu rodne mu pacifičke obale, uz oprez zbog moguće sunčanice, osnažili su nisko krilo nekadašnjeg kluba našeg Miloša Babića, pa je i statistika u 1995-96. galopirala. Bolji poenter nego pre (15,1), skakač takođe (5,5) u ligaškom delu, no, u borbama na ispadanje je ličio na tipa koji u smokingu odlazi na zbor policijskih jedinica, pa je njegov upola lošiji učinak od navedenog  pomogao Niksima da Kavalirse oteraju iz plej of ergele već u početnom kolu.

U poslednjoj sezoni kao član Klivlenda je ’’jahao’’ na sličnim brojkama, a borba za šampionski prsten od ’’konjanika’’ daleko koliko i devojka iz partizanskih filmova od Džona Vejna, Kris se preselio u dvoranu Medison Skver Garden, pristajući da bude drugorazredna’’peteljka’’ na rosteru Njujork Nikerbokersa. Na njegovom ’’korbaču’’ u Ohaju ostalo je utisnuto da je u majici Kavalirsa istrčao na teren u 319 mečeva, upisao 11,2 poena i 4,9 uhvaćene odbijene lopte (u plej ofu na 10 susreta 12,7 poena + 5,5 skokova).

Novi klub, nova takmičrska godina i odmah rodna. Uistinu, više rezultatski nego statistički, jer je u 80 utakmica, od kojih 29 u početnoj petorki, zabeležio 9,7/5,1 (4,9/3), ali je četa trenera Džefa van Gandija na startu plej ofa od Majami Hita načinila Majami Vinter, prvi prolazak u drugi krug doigravanja za njega, međutim, Indijana Pejseri su u nastavku trke prema šampionskom prstenu načinili duži korak. Kad se sve sabere i oduzme, Mils je 1998. tri puta učestvovao u drugoj rundi - prvi put, poslednji put i nikad više.

Uboden mačem nostalgije, iste godine se vratio u Kaliforniju, pojačavši Golden Stejt Voriorse.

Mada je teško pronalazio ubojito oružje kojim bi se suprotstavio povredama tokom karijere, na početku staža među Ratnicima je na front često  mobilisan u svojstvu ’’rezerviste’’. Sasvim solidan.

Kratka sezona, zbog štrajka igrača, istorija duga. I smešna. Da pukneš od smeha, osim ako nisi Kris Mils. On se raspadao od muke.

Da je izumeo mobilni telefon koji razgovara umesto njega - dobio bi  Nobelovu nagradu, u slučaju da je prevrnuo ‘’boing 747’’ malim prstom – Tajson i Holifild bi bez borbe odrekli titula u njegovu korist, da je ostao živ pošto ga je zgazio slon - podigli bi mu živom spomenik pred zoološkim vrtom.

Smislio je nešto originalnije. Za čistu fakultetsku ‘’peticu’’.

Nakon podbacivanja lopte na polovini njegove ekipe, dočepao se lopte pre igrača Dalas Meveriksa i krenuo ka košu.

Deset posto od plate ‘’putarima’’! Odmah! Iz ovih stopa.

Gde su putokazi na košarkaškom terenu?

Pitam u Milsovo ime, jer je pokušao da pogodi koš svog tima, ali ga je blokirao protivnički igrač Samaki Voker!?!

Nema laži, seksa i video traka. Ima samo istine. Smešne i bolne.

Još kad posle svega odigraš sezonu karijere, ubaciš 16,1 i uhvatiš 6,2 lopte na 20 mečeva, shvatiš koliko je Bog milosrdan, pa oprašta grešnicima.

A tebi malo, pa nastaviš još tri sezone. Do 169 bitaka u stroju Ratnika, prosečno 9,3 uboda obruča, 4,1 uhvaćenih nepreciznih projektila.

Na kraju skineš uniformu i otvoriš pregled svih borbi, a tamo piše: regularna sezona -568/11,2/4,9, plej of – 19/9/4,3.

I kreneš na onu, pravu stranu, Mils!