Vaterpolista Andrija Prlainović i bokser Zvjezdan Vidaković, sportski su idoli Hercegnovog, grada na ulazu u Bokokotorski zaliv. Grad stepenica, grad u kome su rado boravili velikani jugoslovenske kulture, grad u kome je rado odlazio naš Nobelovac Ivo Andrić, danas se ponosi dvojicom vrhunskih sportista, rođenih u biseru Boke. Obojica su počeli svoje sportske karijere u Novom, obojica su na Škveru u luci prvo odlazili da posmatraju starije sugrađane koji su pronosili slavu vaterpola, da bi, kao klinci, i sami “uskočili” u bazen. Ali, dok je Andrija ostao u vaterpolu, kasnije

stekao slavu kao jedan od najboljih vaterpolista na svetu, Zvjezdan se veoma brzo okrenuo novoj sportskoj ljubavi – boksu. Naravno, ostali su veliki prijatelji, ali su sve ređe bili u prilici da budu zajedno. Sportske karijere vodile su ih dalje, a retke prilike, kada se nađu zajedno u rodnom i voljenom gradu koristili su da se ispričaju, druže... - Skoro da smo vršnjaci, ja sam rođen '85, Andrija dve godine kasnije, ali smo se družili od malena. Prvo oni dečji nestašluci, kupanje kod pristaništa, a zatim i, kao većina dece, odlazili smo na Škver gde se nalazio vaterpolo bazen. Nekako je bilo normalno da oni dečaci, koji su bili sportski obdareni, krenu da se bave vaterpolom. Naravno, ni mi nismo bili izuzeci. Počeli smo da treniramo u Jadranu, zajedno igrali u juniorskoj i omladinskoj konkurenciji, ali sam se ja, ubrzo, preorentisao na boks, dok je Prlainović ostao u vaterpolu i stigao do reprezentacije, a onda postai i član jednog od najboljih i najtrofejnijih vaterpolo klubova na svetu, italijanski Pro Reko – kazuje Zvjezdan Vidaković. Po odlasku Prlainovića u Italiju, a Zvjezdana Vidakovića u Beograd, nastala je pauza i dva drugara se skoro i nisu viđala. - Naravno, sportske obaveze i Andrijine i moje uslovile su da se jedno vreme nismo viđali, ali smo ove godine ponovo proveli sjajne dane u Hercegnovom. Ovo leto smo se baš družili, ćaskali i evocirali uspomene. Uglavnom smo se nalazili po kafićima na Škveru, gde smo proveli divne trenutke dečaštva i odrastanja. Sada su sportski uzori svog grada i veoma su ponosni na tu ulogu. - Velika je stvar biti uzor mladima. Sport je ono što je potrebno deci i omladini. Sport gradi karakter, navikava mlade na obaveze, jača telo i duh, organizam se navikava na napor, što dalje vodi ka boljem i zdravijem životu. I Andrija i ja ćemo u svakom trenutku propagirati sport u našem gradu, pokušaćemo da animiramo mlade da se u što većem broju bave sportom. Kada vidimo da smo u tome uspeli, osećaćemo da smo ostvareni i kao sportisti i kao ljudi – zaključuje Zvjezdan Vidaković koji je ove sezone odboksovao tri meča, zabeležio isto toliko pobeda i narednu borbu očekuje u decembru.