Direktor VK Radničkog, Jugoslav Vasović - foto: SPD Radnički Kragujevac

Vaterpolo klub Radnički iz Kragujevca iza sebe ima najuspešniju godinu u istoriji, pošto je osvojio čak tri takmičenja – Regionalnu ligu, Super ligu Srbije i Kup Srbije. U tradicionalnom novogodišnjem intervjuu, direktor VK Radničkog, Jugoslav Vasović, jedan od glavnih tvoraca šumadijskog tima, analizirao je pomenute uspehe i dešavanja u minuloj godini.

Kragujevčani su startovali sredinom januara, turnirom Regionalne lige u Dubrovniku, na kom su osvojili drugo mesto i izborili plasman na „fajnal-for“ već u prvoj sezoni. Ostvarili su četiri pobede, nad Budvom, Solarisom, Jadranom iz Herceg Novog i Primorcem, kao i poraz od domaćeg Juga.

- Na tom turniru smo videli da možemo da idemo do kraja. Imali smo težak raspored, nekoliko jakih utakmica u kratkom vremenskom razmaku, pa smo morali malo i da kalkulišemo u pretposlednjem meču sa Jugom, jer nas je sutradan ujutru čekao odlučujući duel sa Primorcem. Na kraju nam se to isplatilo i izborili smo prolaz na „fajnal-for“, koji je i bio prvobitan cilj.

Potom je u tom takmičenju Radnički ispisao istoriju srpskog vaterpola, pošto je postao prvi tim iz Srbije koji je osvojio Jadransku ligu, i to tek u njenom 13. izdanju. Iako autsajder, u konkurenciji tri hrvatska tima, na završnom turniru u Zagrebu, najpre je nadigrao domaću Mladost na peterce sa 14:13 (8:8, 6:5), a zatim još bolju partiju pružio protiv Juga i revanširao mu se za poraz – 14:12.

- Nastavili smo da verujemo da možemo do pehara, a dodatnu dozu samopouzdanja dobili smo posle revanša četvrtfinala Kupa Evrope u Solnoku, gde smo bili na pragu prolaska, ali se meč na kraju završio 10:10. Tada su i igrači uvideli ono što smo im sve vreme govorili, koliko vrede i koliko ovaj tim može. Igrači i stručni štab su odradili vrhunski posao na turniru i na kraju je ispalo sve kako treba. Osvajanje Jadranske lige je bilo deo našeg dugoročnog plana i možda se desilo malo brže nego što je očekivano. Jako je teško pobediti u dva dana dva takva giganta kao što su Mladost i Jug, i to u sred Zagreba, i time je vrednost trofeja još veća.

U Kupu Evrope Radnički je došao do četvrtfinala, posle eliminacije francuskog Strazbura. Potom su Kragujevčani naleteli na Solnok na čelu sa najboljim igračem sveta 2021. godine, Filipom Filipovićem i eliminisani su ukupnom razlikom (24:22). Precenili su protivnika na svom bazenu i dozvolili mu da stekne veliku prednost (14:12), ali su u revanšu videli koliko mogu protiv najjačih evropskih ekipa. Vodili su u nekoliko navrata, ali su na kraju stigli samo do remija – 10:10.

- Izgledali smo dobro u većem delu sezone u Evropi. Ne mogu da budem nezadovoljan, jer smo ispali od izuzetno ozbiljne ekipe, kasnijeg osvajača tog takmičenja i mađarskog šampionata. Da je ishod bio drugačiji, možda bismo kasnije mi podigli trofej, ali to nikada nećemo saznati. Dobra stvar je bila što smo pokazali drugo lice u Solnoku, ali nismo mogli do velikog podviga i oni su apsolutno zasluženo prošli dalje.

Potom je u Kragujevac stigla i dugo sanjana titula. Sasvim zasluženo, jer je Radnički ligaški deo sezone završio na prvom mestu sa 17 pobeda i samo jednim porazom, za osam bodova „viška“ nad drugoplasiranim Novim Beogradom. Potom su Kragujevčani u četvrtfinalnom dvomeču lako nadigrali niški Nais (35:10), da bi u polufinalu i finalu sa 2:1 u pobedama eliminisali Šabac i Novi Beograd.

- Titula nam je mnogo značila. U sportu kojim se bavimo najvažnija stvar je da budemo prvaci svoje države. Mi smo to postigli na jedan impresivan način, u godini koja je po mnogo čemu bila značajna, od obeležavanja 100 godina vaterpola u Srbiji, preko osvajanja Olimpijskih igara, do povratka najboljih igrača u domaće klubove i svega ostalog što se desilo.

Radnički od ove sezone igra i u Ligi šampiona, ali mu trenutno ne cvetaju ruže u „grupi smrti“, pošto je upisao po pobedu i remi i četiri poraza.

- Liga šampiona je izuzetno značajna za klub i mlade igrače. To je jedna škola koja mora da se prođe, moramo da znamo ko smo i šta smo i nastavimo da se borimo sa svime što je protiv nas i za nas. Sa rezultatima apsolutno nisam zadovoljan, ali suština je da smo početnici, neko ko se tek pojavio i to je proces koji mora da traje. Nemam nijedan problem sa trenutnom situacijom. Igramo u izuzetno teškoj grupi, i dalje želimo da se plasiramo na „fajnal-for“, a videćemo dokle ćemo stići. Imamo još mnogo utakmica i ne predajemo se.

Kao šlag na tortu izuzetno uspešne sezone stigao je još jedan trofej Kupa Srbije, na izmaku godine. Radnički je imao težak put na „fajnal-foru“. Najpre je eliminisao domaću Crvenu zvezdu (9:8), a u finalu je naleteo na novobeogradski „drim-tim“, od kog je prethodno dva puta poražen na gostujućem bazenu. Ipak, Kragujevčani su odigrali fantastično u finalu i na kraju zasluženo slavili sa 11:9.

- Kada smo pravili ekipu na početku sezone imali smo neke ideje koje su se pokazale ispravnim sada kada smo osvojili Kup. Kao klub smo pokazali da možemo mnogo i, bez obzira na poštovanje koje gajimo prema odličnim timovima Novog Beograda i Zvezde, pokušaćemo da osvojimo sve trofeje.

Radnički je tako sezonu završio sa tri nova pehara u svojim vitrinama (Regionalna liga, Super liga i Kup), a za, teniskim žargonom rečeno, „kalendarski slem“, falio mu je samo trofej Kupa Evrope.

- Ova godina ne može biti bolja – osvojili smo tri trofeja. Uprkos svemu tome, mi moramo da tražimo više od nas samih. Daleko od toga da sam nezadovoljan, čak sam i prezadovoljan onime što su momci postigli u ovom trenutku, ali naši dugoročni planovi su jasni, želimo da jednog dana osvojimo Ligu šampiona i sigurni smo da ćemo uz postavljeni sistem u tome i uspeti. Želeo bih da naglasim da veliki udeo u ovim uspesima ima naš trener Uroš Stevanović i on je jedna od najvažnijih karika sistema o kome sam govorio. Dugo je u klubu i želimo da još dugo tu i ostane i da zajedno dođemo do samog vrha Evrope.

Šumadinci su u 2021. godini odigrali 51 utakmicu i upisali 36 pobeda, četiri remija i 11 poraza. Vasović je izdvojio najveće pobede i najbolniji poraz.

- Trijumfi u polufinalu i finalu Kupa bili su najveći u ovoj godini. Ogromne su bile i pobede na „fajnal-foru“ u Zagrebu i finalnoj seriji plej-ofa, ali možda bih izdvojio utakmice sa Zvezdom i Novim Beogradom u Kupu, jer su utisci najsvežiji. Sa druge strane, poraz od Breše u Ligi šampiona kod kuće bio je najteži – ozbiljna lekcija. Breša nam je objasnila kako se igra vaterpolo. Preozbiljna su ekipa, sjajno igraju i svaka im čast na onome što su prikazali u toj utakmici, što ne znači da nećemo otići tamo da ih pobedimo.

Pored velikih uspeha u seniorskoj konkurenciji Radnički je nastavio kontinuitet trofeja i u mlađim selekcijama, a svakako da raduje i sve veći broj dece na bazenu.

- Prezadovoljan sam jednim delom tih mlađih kategorija. Njihova suština je stvaranje igrača za prvi tim i u tome smo uspešni. Deca dolaze na bazen i biće ih sve više i više. Pored toga, naš cilj je i stvaranje trenera koji će raditi sa tom decom. Sa tim procesom smo počeli i nekoliko lokalnih momaka, koji su rano završili igračke, obučavamo i školujemo za trenerski posao.

Igranje na ovako visokom nivou je izuzetno zahtevno i organizaciono i finansijski, a Radnički je godinama unazad poznat kao klub koji planove pravi na realnom budžetu.

- Glavni sponzor kluba je država Srbija i ne bismo bili tu gde jesmo, pa čak ni postojali, da nije nje. Apsolutno smo zahvalni državi na svemu što je učinila za nas. Ona pomaže vaterpolu u globalu, ne samo Radničkom, i to je razlog što imamo ovako jaku ligu i ovakve klubove, što je preduslov za nove uspehe reprezentacije.