Marko Blazić - foto: facebook.com/fcrad

Marko Blazić (36), veliki fudbalski znalac, sa zavidnom reputacijom i karijerom, koju polako privodi kraju u redovima "Građevinara". Pune dve decenije traje Blažićeva profesionalna karijera i još se ne nazire kraj. Reče da će igrati dok se ovako oseća. Osvojio me je rečitošću, iskrenošću i jednostavnošću. Direkran, bez dlake na jeziku, govori o sadašnjem trenutku našeg fudbala, o odnosu mladih igrača, Radu, o tri nezaboravne sezone u dresu Crvene zvezde, inostranoj karijeri... Odigrao je preko 500 utakmica, postigao oko 60 golova, i imao preko sto asistencija. Nastupao je za 14 klubova u Srbiji i inostranstvu. Da je igrač starog kova, vidi se kad sam ga pitao za poziciju u timu, opredelio se da nosi "šesticu", mada mu nije strana "osmica" i "desetka". Da ne bi zbunjivali čitaoce, bio je zadužen za kreaciju igre, spojka između odbrane i napada, igrač oko koga se sve vrti. Distributer lopti, zna da je sačuva, ističe da lopte ne gubi lako. Najbolje ga je odslikao trener Dragan Ivanović recima da je lider na terenu. - Odličan je sa loptom, ima smisao za igru, pravi višak na sredini. Zbog godina opala mu je distanciona brzina, ali je na kraćim deonicama veoma hitar. Često oduzima loptu u poslednjoj trećini napada, i zna da stvori stopostotnu šansu - navodi iskusni stručnjak. 

Govoreći o odnosu prema fudbalu danas i u vreme kad je počinjao, sa nostalgijom razmišlja.

- Nekako se sve poremetilo, u moje vreme bili smo gladni i željni fudbala, nikad nam nije bilo dosta. Danas su mladi situirani, u roditeljima imaju finansijsku potporu, više ih zanimaju telefoni, ulica, kafići. Pravimo greške, moramo im prepustiti da se sami izbore. Nestalo je energije, motiva, i sve će biti gore. Danas mlad igrač kad izbije u prvi plan, najčešće odlazi, imaju veću mogućnost da izgrade karijere. Treba da nadograđuju to što poseduju svakog dana, da grebu, da se dokazuju. Ne treba  da budem najbolji igrač, već da pripomognem, moraju oni da preuzmu palicu i da budu vođe na terenu - kritički se osvrće na mlade i potkrepljuje podatkom da je sve manje talenata.

Na Banjici je od prošlog leta, mada je mogao da ostane u Grčkoj. Stigao je u Rad u delikatnom trenutku, bili su poslednji, bez para, ali sa ekipom za respekt, i ispali su zbog gol razlike. Pred početak sezone, pored Blazića, ostao je od iskusnijih Radivojević i ostao sve mladi i neiskusni igrači.

- Krenulo je traljavo, bez igrača, priprema, trener Ivanović nije znao na koga može da računa. Igrali smo promenljivo, taman uđemo u seriju okliznemo se, sve je to plod neiskustva i mladosti tima. U međuvremenu došlo je do smene na klupi, kako se kaže, danas te ima, sutra nema. Rendulić je mlad i ambiciozan trener, uneo je pozitivu, vratio nas je na pravi kolosek. Nema kuknjave, moramo da se pojačamo, i uz dobre pripreme uključimo u borbu za plej of. Preduslov je da se obezbedi novac, na kraju i mi treba da živimo od nečega - navodi Blažić.

Fudbalski gen nasledio je od oca. Odrastao je u Mladenovcu i dalje ga je put vodio u Zvezdu kod trenera Mirka Dakića i Kuleta Aćimovića. Vraća se u Mladenovac i debituje u tadašnjem drugoligaša sa 16,5 godina, sledi Polet iz Mirosaljevaca i prvoligaš Radnički sa Novog Beograda. Sa Čukaričkim ulazi u Prvu ligu i dokazi svetao period i tri nezaboravne godine u Zvezdi. Igrao je sa takvim veličinama kao sto su Jestrović, Basta, Koroman, Milovanović, Kleo, Gaj, Milijaš... Radio je sa šest trenera Jankovićem, Zemanom, Janevskim, Kristićem, Pižonom... Prvi inostrani angažman imao je u Slovačkoj, i u najunosnijem transferu potpisuje za ruskog premijerligaša Perm, kod trenera Miodraga Grofa Božovića. Dalje put ga odvodi u Uzbegistan, gde osvaja duplu krunu, prelazi u susedni Kazahstan, i najduze se zadrzao u Grčkoj. Za šest sezona nosio dresove Kalonija, Lamije i Apolon Smirni. Verni pratilac na širokim fudbalskim meridijanima, poslednjih deset godina, bila mu je supruga Sanja i dve ćerkice.