FK Trepča - foto: Bojan Jakšić

Šta reći na kraju jesenje sezone? Naravno da smo nezadovoljni. Nezadovoljni pozicijom na tabeli jer sigurno poslednje mesto na tabeli nije adekvatno učinjenom na terenu.

Od samog starta sezone pratili su nas teški pehovi pa da krenemo redom.

Dve godine smo pažljivo selektirali i uigravali ekipu. Negovali smo je kao malo vode na dlanu.vMeđutim već pred kraj prošle sezone videlo se da to nema efekta kod pojedinih igrača i da im se ciljevi i prioriteti ne poklapaju sa klupskim. Kod pojedinih igrača čak ni malo ljudskog u sebi i pored i više nego realnog ispunjavanja obećanog.

Kasno okupljanje ekipe usled odlaska gore pomenutih igrača sigirno su uzrok veoma lošeg početka sezone. Ekipa je krenula sa treninzima 12.07. i do 01.08. je imala samo 12 igrača na terenu. Ekipe iz okruženja (Mokra Gora, Bane 1931 i Jošanica) za svoj neuspeh i ispadanje iz Srpske lige ponajviše krive Trepču (iz nama nepoznatih razloga) pa su odbile da u pripremnom periodu igraju prijateljske utakmice tako da smo odigrali svega 3 utakmice od kojih jedna je zbog lošeg vremena prekinuta u 45 minutu. U takvoj atmosferi nemoći pravili smo dogovore sa igračima iako nismo imali pravu predstavu u njihov kvalitet pa se iz kola u kolo njihov broj smanjivao a šansu su počeli da dobijaju mladi igrači. Ostali su odgovorni - Nikola Lazović, Đorđe Lazović i Marko Milošević i njima neizmerno hvala na ono što su uradili za ovaj klub.

Od deset poraza čak pola (5) su završena su minimalnim rezultatom 1:0. Porazi su bili teški i bolni jer su plod raznih faktora. Jedan od njih je sigurno taj što pojedini igrači nisu verovali prvo u sebe a drugo ni u svoje saigrače. Uvek je neko drugi bio kriv - trener, sudije, vreme ili pak nepokošena trava. Poneka greška sudije koja je u pojedinim utakmicama bila odlučujuća po pitanju pobednika samo se koristila za opravdanje pojedinaca. Tek u utakmici protiv kraljevačke Sloge videlo se da ovaj tim može više. Ali kasno...

Posebna priča je proterivanje srpskih klubova sa prostora AP Kosova i Metohije i zabrana odigravanja utakmica od strane privremenih Kosovskih institucija na teritoriji AP KiM. Bez publike a ona su svrha postojanja klubova i takmičenja teško je ići u fudbalski rat. Trepča je svoje utakmice kao domaćin igrala u Raški gde nažalost nije naišla na razumevanje lokalne samouprave pa je pored putovanja i nedeljnog proveravanja na kovid testu morala da plaća i stadion. Za naše najveće probleme klubovi iz Srbije i neznaju. Sačuvali smo dostojanstvo i mada smo više puta razmišljali da odustanemo ipak izdržali do kraja i časno poneli epitet fenjeraša.

Sve ovo nas je naterao da strpljivo štedimo i do sada smo isplatili skoro sve dugove. Ostala nam je poslednja plata igračima i nadamo se da ćemo i to pre Nove godine izmiriti.

A od početka sledeće godine čeka nas teška bitka za opstanak u ligi. Zaboravićemo da sve utakmice igramo kao gosti, zaboravićemo greške sudija, loše terene i loše vreme. A i igraće samo oni koji veruju u sebe i u druge.

Velika stvar je ta što je konkretno fudbal u našem gradu podignut na viši novo. Trepča je u prošloj sezoni ostvarila najbolji rezultat u poslednjih 33 godina postojanja a i ponovo je formirana kadetska selekcija koje nije bilo u poslednjih sedamnaest godina. Pored Trepče u radu sa mlađim kategorijama značajne rezultate postiže i FK "Rudar" i OFK "DIF" koji su rasadnik mladih talenata i koji će sigurno koliko već sutra igrati u nekim od velikih klubova poput Krasića, Lazetića, Stolića, Miletovića, Stevanovića, Nikolića i ostalih. Zato će i posebna pažnja biti uperena prema kadetskoj i omladinskoj selekciji.

Neizmerno hvala svima onima koji veruju u nas. Pre svega lokalnoj samoupravi i našim sponzorima - Poštanskoj štedionici i MTS DOO.

Jer odavde nema nazad - poruka je igrača i uprave FK "Trepča", Kosovska Mitrovica