Nemojte se iznenaditi što ću vam na početku izveštaja sa fudbalske utakmice reci nešto što ne odgovora temi!

Siguran sam da će ljudi shvatiti sve ono što sam pisao o svom gradu, o ljudima, o Radničkom, ma o svemu što je život ovde, tek onda kada me ne bude bilo! Mada neće biti ni tada kasno, jer se nadam da će se onda pojaviti neki drugi Dragan Nikolić, neki drugi Misirlić, Kivica, Tales, Stole Mitić, Žile, Mića Ćomi, čika Stole glumac, Miroljub Đorđević, ma moj otac Paun…

Tek tada će ljudi, nadam se, razumeti da mnogo toga o čemu sam pisao nije bilo dobro! Nije bilo dobro ni ovo danas.

Zakatančena gvozdena vrata u devedesetom minutu, kada obično, kao službeno lice, uđem da snimim kraj, zajapurena lica, pozdrave, radost i tugu. Kada žurim da snimim izjave kako biste što pre čitali izveštaj! I tada su se pojavili “tvorci” zabarikadiranih kapija na Stadionu i surovim pogledima i ironičnim osmesima me gledali u oči!

Radnički je danas bio bolji tim od Trayala. Radnički je danas, ionako osakaćen, s timom koji Marko uvek zna, jer na klupi nema prave pomoći, bio u svemu bolji tim od prvoplasiranog!

Markova igra - pas, napadi preko bokova, gde su Neca Petrov i Boža Mančić dovodili “do ludila” odbranu “požutelih” fudbalera! Sve je počelo gospodski!

Uostalom, tako počinje u ovom gradu fudbala “sto godina”! Gostoprimstvo, pažnja, na tribinama nekoliko stotina, teren je Ivča po ko zna koji put doterao kao ćilim. Klupe za rezerve dobro popunjene. Rekao bih, kruševačka “tesna”!

Prvo poluvreme otvoreno sa obe strane. Domaći imaju loptu u nogama. Gosti napunili drugi blok na sredini, dobro zatvaraju, prave prekide, čekaju da neko iz pirotske odbrane “ispadne”, kako bi zapretili!

Opisao sam, Neca Petrov je imao sigurno 5-6 opasnih prodora po desnoj strani, ali, posle centaršuta - ništa. Njegova najbolja utakmica!

Punoševac je u 10. minutu centrirao, neko je poslao loptu u korner. Centarfor domaćih Mitar Radivojević, kruševačko dete, mogao je danas da makar sa dva gola natera svoje “zemljake” da ga pamte. Ipak, nije!

U 25. minutu ipak nije bio gol. Centaršut, Sekulić je šutirao glavom, svi smo je već videli u mreži. Sekulić i štoper Jović ostali su na zemlji. Sekulić je napustio teren, gostujući fudbaler je nastavio. U 41. minutu Petrov ponovo “razbija” beka koji se izgubio i stigao do korner linije, odigrao povratnu, ali su “žuti” izbacili u korner. Mladi sudija Aleksandar Vukadinović trudio se da bude pošten. I bio je. Čak je zapretio i nervoznima na klupi Trayala i nekome pokazao žuti!

U nastavku još snažnije. Neca Mančić, omaleni brzonogi krilni napadač, ušao je umesto Sekulića i veoma često, u saradnji s Petrovim, mučio Kruševljane. Igrao se 49. minut kada je Denis Ristov, i dalje fudbalski majstor, sa skoro 30 metara šutirao iz prekida, ali je, avaj, lopta “sela” na prečku!

U 53. minutu Stojanović je majstorski šutirao sa 18 metara, ali kraj gola. U 58. minutu Neci Mančiću u prodoru po desnoj strani beži lopta, u pokušaju da centrira.

I onda, u 59. minutu gol Matijević za 0:1. Centarfor Golubović, kao da se igrao kraj korner linije, uspeo je da centrira na prvu stativu Matijeviću, delovalo je malo neprijatno što je lako došao do lopte, postavio nogu i sa pola metra kod prve stative ćušnuo u mrežu!

U 61. minutu Nemanja Mančić centrira do Radivojevića ispred koga štoper izbacuje loptu u korner. U 70. minutu najbolja prilika posle one prečke! Ponovo Radivojević. Petrov je centrirao, a Radivojević u skoku glavom šutirao kraj gola. Nešto slično onoj šansi Dragovića u poslednjim trenucima meča na Marakani.
Do kraja sve isto. Da ne ulazim u sitnije detalje, Kruševljani dobro namešteni, pripremljeni, ne propuštaju nijednu priliku da jauknu, da leže, da golman polako degažira. Zašto ih je mladi arbitar pogledom pratio, mislim da je bilo pitanje iskustva. Ili se umorio!

Nije moje da komentarišem neke već viđene detalje. Možda to tako treba. Tek, čudna je utakmica bila, ne na terenu. Dole je sve bilo jasno. Gore, na tribinama, nikada se tišina nije čula glasnije. Najglasniji bio je trener domaćih Marko Vidojević i povremeno, moj nervozni brat. Na tribinama mnogo nepoznatih i dobro poznatih ljudi. Ne znam ništa drugo.

I na kraju, evo pozicije odakle sam snimao poslednje trenutke i kraj utakmice. Kada su klinci koji donose lopte izašli, mogao sam da uđem kako bih snimio izjave. Tišinu, tihe razgovore i čestitke, remetila je pesma iz gostujuće svlačionice. Na kraju izjave. Bi mi žao, po ko zna koji put da razgovaram posle ovakvog poraza. Ipak, “takva mi rabota”! Marko Vidojević je govorio. Njegov tim bio je bolji, ipak!

Iako je jedan čovek otišao kod grupe ljudi s mikrofonima i kamerama, bila je tu i jedna ženska osoba, odlučio sam se za proverenog čoveka.

Njegova fudbalska, trenerska priča je posebna. Iako važi za daleko najboljeg kruševačkog trenera, Miljojko Gošić je samo povremeno bio na klupi Napretka. Zna fudbal, dobar strateg. Ume, kako se to kaže, “da svemu nađe pravo ime”! Razgovarali smo malo duže. Pogodio me je u nerv, znao sam to, izgleda da sam i ja uzvratio.

U najkraćem: nije nam (mi) danas bilo lepo na Stadionu. I to je kraj ovog (da li?) izveštaja. Otvorio sam srce. Obećavam da nemam razloga da ćutim. Rekao sam koliko sam smatrao da je za danas bilo dovoljno.