Crvenu zvezdu sutra od 17 časova čeka okršaj u polufinalu Kupa Srbije sa Radnikom iz Surdulice. Očekivanja pred meč protiv ekipe koju smo prošle nedelje u prvenstvenom duelu savladali rezultatom 2:1, izneo je šef stručnog štaba našeg tima Dejan Stanković.

- Bila je to čudna utakmica. Voleo bih da ponovimo 50 posto od onog što smo odigrali prošle subote. Imali smo fantastičnu statistiku, šutirali smo 35 puta na gol, 17 u okvir, uz posed lopte, šanse koje smo imali…Neka sutra bude kao prošle subote – počeo je Stanković.

Otkrio je šef stručnog štaba našeg tima da ekipa nije uvežbavala penala, ali prekide jeste.

- Nismo vežbali izvođenje jedanaesteraca. Videćemo ko će šutirati, ako dođemo u tu situaciju. Penal nije promašio samo onaj koji ga nije izvodio. Bude mi žao kad igrači promaše, vidim da im je krivo posle meča. U svakom slučaju, prvi izvođač je Katai. Što se prekida tiče, imamo mnogo igrača sa dobrom nogom. Mogu da centriraju Ben, Katai, Kanga, Nikolić koji je to fantastično činio protiv Radnika. Fenomenalni su to izvođači, bez obzira na to da li je u pitanju korner ili faul oko šesnaesterca. Na svu sreću, imamo fudbalere koji su hrabri skakači, jer su zone koje mi napadamo zaista opasne. Može da dođe do sudara, ali hrabri smo i uvek posle prekida idemo na gol. Kao igrač sam uvek verovao u prekide i naučio sam da jedan takav udarac može da te dovede do pozitivnog ili negativnog ishoda.

U Kupu Srbije ne važi ograničenje oko bonus igrača, ali Stankoviću to pravilo svakako ne predstavlja problem.

- Nisam se opterećivao time ko je "bonus" igrač nikad. Kod mene su mladi igrali i kada nije postojalo to pravilo. Prošle sezone u utakmicama protiv Čukaričkog, Vojvodine, Partizana, počinjali smo sa Petrovićem, Nikolićem i Gavrićem. Nemam problem s tim, oni ako dobro i pošteno rade, i zaslužuju da igraju - dobiće priliku, bez obzira na godine. Drago mi je što su svi zdravi i što su mi na raspolaganju. Imam slatke muke.

Fudbalski svet uzdrman je informacijom o osnivanju Superlige Evrope.

- Žao mi je fudbala, jer se on igra zbog navijača. Što se tiče komentara, sve je to iznad nas i nedodirljivo. Moje mišljenje je da takmičenje gubi suštinu i žar, ukoliko nema ispadanja i kvalifikacija, te da se sve na kraju svede na novac. Ako je to cilj – u redu, ne mogu ništa da kažem, ali ono o čemu mogu da govorim je 22. maj 2010. godine i stadion Real Madrida kada sam osvojio Ligu šampiona sa Interom. Te suze radosnice niko ne može da kupi i plati, to ne može da se oduzme…Ni meni, ni mojoj deci, ni budućim generacijama koje počinju da treniraju fudbal zbog osvajanja Lige šampiona. Jer to takmičenje je nešto o čemu se mašta. Meni je to bio san, kruna karijere… - zaključio je Stanković.