Dragan Bajić

Još onda, ima više od 30 godina, kad se lomio između fudbala i košarke, mladalačkih čarolija koje su ga obuzele od glave do pete, Dragan Bajić znao je samo jedno – sport će biti njegov životni izbor.
-Igrao sam za Fudbalski klub Sloga iz Trna, bio golgeter, išlo mi je, ali stalno me nešto vuklo košarci, kao kad se u tinejdžerskim godinama kolebaš između dve prelepe devojke, izabereš onu dražu – kaže “Baja”, nadimak proizašao iz prezimena, ali ovde simbolizuje odvažnog i nepokolebljivog mladića.
U toj igri strasti pobedila je košarka; sada, kad ga svi tapšu i veličaju posle velikog trijumfa u Bugarskoj, ovako zbori:
-Kuražnost me je i opredelila za košarku, kako ono kažu: “ima neka tajna veza”, ponešto se u životu i ne može objasniti.
Dve velike pobede i Igokea igra u FIBA Ligi šampiona?
-Bio sam član ekipe koja je na Kipru igrala finale Čelendž kupa protiv AEL-a. Imali smo odličnu ekipu: Zirojević, Parežanin, Palalić, Dimitrijević… Utakmica neizvesna, koš na koš, mi zastali početkom drugog poluvremena i oni se odlepili. Zasluženo su pobedili. Nešto od tog iskustva, gotovo instiktno iskoristio sam na ovom turniru u Bugarskoj, onda izgubio, sada pobedio. Vredniji je ovaj uspeh sada, nego što nam je teško pao poraz onda na Kipru.
Po završetku igračke karijere, ulaziš u nemirne trenerske vode?
-Dok sam igrao, radio sam s najmlađima, decom, od starta posvećen, učio od svojih trenera, studirao velike utakmice, tražio odgovore za razne situacije na terenu, neke analizirao do najsitnijih detalja. Iz igračkog iskustva znao sam da svaka odluka mora da bude u pravom trenutku, gotovo trenu, to je i neka moja trenerska filozofija.
Bilo je takvih situacija i sada u Bugarskoj?
-Moji saradnici i ja dobro smo analizirali i Rumune i Portugalce, a istovremeno od svakog našeg igrača tražili smo 100 odstotni učinak. Tako smo ih i pripremali! Lako je to ovako, dok sedimo i ispijamo kafu govoriti, ali na terenu, reakcija je pitanje trena, treptaja oka…
Objektivno, kakve su šanse Igokee protiv Turk Telekoma, Hapoela Jerusalim i Limoža?
-Upravo je Žurnal, u blic analizi, rekao toliko toga o našim rivalima. Pre svega, to su istinski kolosi, ne samo po vrednosti tima i finansijama, već i svemu drugom, između ostalog po velikoj tradiciji i istim takvim rezultatima na međunarodnoj sceni. Međutim, Igokea je danas jedan ozbiljan profesionalan klub gde se zna šta ko radi i kako doći do svog maksimuma, ali je svojevrstan fenomen naše osobenosti jeste entuzijazam i ljubav prema klubu. Ne na rečima, već na delu! Doveli smo ga do savršenstva.

Ta osobenost i stvara čuda?
-Nego šta, ja još nisam odigrao utakmicu, ni kao trener ni kao igrač, koju sam izgubio, a da nije bilo rešenja da dođem do pobede, čak i u susretima u kojima sam poražen velikom razlikom. Ona unutrašnja snaga proizilazi iz zajedništva, kao takva može svašta da uradi, pod uslovom da je svakodnevan rad maksimalan i usmeren konačnom cilju – pobedi; čak i kad primiš koš više, slikovito rečeno, moraš biti pobednik!
Mnogi govore da Ste, već sada, sportska ličnost godine u Republici Srpskoj: prvo uspesi u ABA ligi kad je Igokea bila i te kako ugrožena, pobede u takmičenjima u Republici Srpskoj i BiH…?
-Meni to i godi kao svakom čoveku koji ima ambicije, ali na prvom mestu je Igokea. Ona je čudo, od igrača, mojih najbližih saradnika, generalnog menadžera Igora Dodika, navijača i to od dečaka i devojčica kojima je dres Igokee postao deo svakodnevne garderobe, do tvorca ove i ovakve Igokee Milorada Dodika, koji, kad mu god obaveze dozvole, dođe i na trening, sedne negde sa strane i od početka do kraja prati šta se dešava na parketu. Ne zaboravite, i on je bio košarkaš, i to odličan, i razume celu filozofiju sporta. Svi bivši igrači Igokee koji žive u Laktašima, Banjaluci, Gradišci, pre svih Grga, Boris, Škrba, Gogi, Paljo… stalno su s nama i uz nas, ne samo kad se pobeđuje. Možda je to sve zajedno i naša najveća pobeda!
Bravo majstore!
Razišli smo se sa Draganom Bajićem, a širok osmeh nije mu silazio s lica, bez obzira što su iza njega ostale tri u etapama neprospavane noći; ako je to uopšte moguće, ili će baš biti da ljubav pobeđuje sve, upravo onako i onoliko koliko je najkraći put do slave, da budeš i ostaneš ono što jesi.
 

Korona – nevidljivi neprijatelj

-Epidemija koronavirusa pretila je da sav naš trud ode niz hladnu vodu. Desetkovala nas je! Kako uopšte, a ne ekspresno, vratiti iscrpljenog čoveka u iscrpljujući fizički rad i angažovanje, kad mu je koronavirus razorila i duh i telo. Tešim se jedino tužnim saznanjem da su manje-više i drugi u istoj situaciji – kaže Dragan Bajić.

Košarka i život

-Mnogi od mojih drugara i prijatelja mladost i život posvetili su košarci i Igokei, a danas, u zrelim godinama, od košarke i Igokee živimo, što upečatljivo govori o njenoj gotovo mitskoj misiji – istakao je popularni Baja.

Sportski žurnal