Šef stručnog štaba Bečejaca Milan Bečić i sportski direktor Miloš Andrić

Iako je stiglo odobrenje da sportisti, uz određene mere obezbeđenja, mogu da krenu sa radom na otvorenom prostoru, lopta već 53 dana ne skakuće po travnatom terenu Gradskog stadiona kraj Tise. Pitanje i kada će.

- Čekamo odluku FSS o tome da li će biti nastavka takmičenja u srpskoligaškom karavanu. Nema smisla trenirati, ako takmičenja neće biti. A, mali su izgledi da se, izuzev Super i Prve lige, nastave takmičenja u nižim stepenima. U svakom slučaju, mi smo spremni da udovoljimo sve zahteve i počnemo sa radom, rekao nam je sportski direktor OFK Bečej 1918 Miloš Andrić.

Ne treba prejudicirati stvari.Valja sačekati „Đurđevdanski sastanak“ u FSS i shodno odluci preduzeti sve potrebne mere.

- Lično sam spreman, a verujem i igrači, da se ponovo okupimo, jer smo se zaželeli terena i lopte. Iskreno rečeno, niko odnas ni u snu nije mogao ovako nešto da predvidi. Neizvesnost oko toga da li će se takmičenje nastaviti je prisutna, ali je dobro da neće dugo trajati. Za dan ili dva, sve će biti jasno, uključuje se u razgovor i šef stručnog štaba Bečejaca Milan Belić.

Podsetimo, srpskoligaši su odigrali samo dva kola nastavka prvenstvene trke. Znači, potrebno je još po 13 puta da izađu na teren u utakmicama za bodove, dok neki imaju obaveze i u kupu. A da bi sve, koliko toliko, bilo regularno, neophodno je obezbediti minimum četiri nedelje pripremnog rada, što znači da bi takmičenje moglo da se nastavi tek prvog vikenda juna i igra po ubrzanom sistemu nedelja-sreda-nedelja... To znači da bi se igralo do skoro kraja jula.

- Pitanje je koliko bi to većina klubova mogla fizički da izdrži, jer ima mali fond igrača. Nerealno je tako što tražiti od klubova, jer će doći do premorenosti kod većine igrača i moguće su ozbiljnije povrede. Klubovi neće igrati u najboljim sastavima i onda se postavlja pitanje regularnosti takmičenja, dodaje Milan Belić.

Mnogo je nepoznanica i sve ih valja rešavati na brzinu, koja često puta zna da ne bude saveznik dobrih rešenja. U daleko povoljnijem položaju su klubovi koji imaju kadar iz sopstvenih redova, jer će oni, bez obzira da li će se takmičenje nastaviti, moći nesmetano da trenirajui akcenat će se staviti na individualnom radu. Ostali treba da izdvajaju pozamašna sredstva na putne troškove igrača ili plaćanje stanova u mestu kluba, zatim nadoknade za treninge, a kad dođe prelazni rok mnogi će potražiti novu sredinu. Zato, sada valja imati na umu narodnu izreku „tri puta meri, jedanput seci“.