I pored činjenice da uglavnom pokriva poziciju levog beka, ona je u aktuelnoj sezoni jedna od igračica Crvene zvezde koja je najčešće faulirana od strane protivnica. Zahvaljujući fizičkoj snazi i fudbalskoj virtuoznosti sa lakoćom dribla suparnice, a razantnim udarcem protivničke golmane često „dovodi do ludila“. Tek je zagazila u punoletstvo, a već sada se nalazi na listi među deset igračica sa najviše nastupa u istoriji crveno-belog ženskog fudbalskog kolektiva.

Rođena je četvrtog dana meseca juna 2001. godine u Paraćinu, gradu koji se prostire od Kučajskih planina na istoku ka Velikoj Moravi na zapadu, a koji je ispresecan rekama Crnica i Grza. Upravo tu je za „bubamarom“ počela da trči Anđela Krstić devojka koja sa ponosom nosi crveno-beli dres sa brojem „7“, brojem koji je za nju i te kako značajan. Prve fudbalske korake načinila je u Školi fudbala „VUK“ gde je sa dečacima osetila prve čari najpopularnije igre na svetu, a zatim je ponela i dres OFK Paraćin nakon kojeg su joj vrata velike scene bila širom otvorena.

Na početku našeg razgovora pitali smo popularnog Krleta kako je uopšte došlo do toga da svoju sreću pronađe na zelenom pravougaoniku koji budi toliko emocija?
- „Tačno znam i datum prvog treninga – 25. jul 2007. godine. Krivac za sve je moj stariji brat Nemanja, inače apsolvent na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje. On je moj idol i moj najveći fan. Vodio me je stalno da gledam njegove treninge. Sedela bih sa strane sa njegovim rancem i flašicom vode u rukama i posmatrala šta on radi. Ponekad bi mi trener dao loptu i ja sam je iz sve snage šutirala. Jednostavno htela sam da budem kao moj brat. Videvši to, trener je predložio mojim roditeljima da započnem i ja sa treninzima. Bili su uvereni da neću dugo izdržati u toj muškoj igri… Kako su se samo prevarili“, kroz osmeh govori Anćela, a zatim sa ponosom ističe, „Nikad nisam izostala sa treninga, samo bolest je mogla da me odvoji od lopte.“

Kako su tvoji ukućani reagovali na tvoju želju da kreneš fudbalskim putem?
- „Roditelji su me oduvek maksimalno podržavali. Nemaju predrasude i ne dele sportove na muške i ženske. Oboje su se bavili sportom u mladosti, tata košarkom a mama rukometom i znaju koliko meni sport i fudbal znače.“

Sećaš li se svog prvog trenera i koji trener je najviše uticao na tvoj fudbalski razvoj?
- „Moj prvi trener bio je Boban Lazić iz Škole fudbala „VUK“. On me je naučio skoro svemu što znam o fudbalu i bio mi je trener sve do dolaska u Crvenu zvezdu. Moram da pomenem i trenera Vladu Ilića, omiljenog trenera u mlađim kategorijama. Mislim da su i moji saigrači, generacija 2001. godište, imali veoma važnu ulogu u mom fudbalskom razvoju. Zbog njih sam morala da budem bolja, jača, izdržljivija, a ujedno su mi bili i zaštita. Bili su mi kao braća. Tu je i trener Slavoljub Janković nekadašnji fudbaler Zvezde i poznati „Čileanac“ sa kojim radim individualne treninge i sad kad sam u Paraćinu. Po dolasku u ŽFK Crvena zvezda trener Darko Stojanović me je uveo u svet ženskog fudbala i tek sam tada možda počela ozbiljnije da razmišljam o fudbalu. Trener Aleksandar Petrović mi je pružio priliku da isprobam svoje limite na drugim pozicijama. Svi oni, uključujući i trenera Raduku i Čulu manje ili više su uticali na to što sam sada.“

Kada je došlo do interesovanja Crvene zvezde za tebe i ko je bio najzaslužniji da obučeš crveno-beli dres?
- „Interesovanje Crvene zvezde postoji još od 2012. godine. Trener Boban Lazić je kontaktirao trenera Darka Stojanovića i preporučio me Zvezdi, a on me je nakon prvog, probnog treninga, uključio u rad mlađih kategorija. Igrala sam na raznim turnirima, bila na kampovima, išla na pripreme i sve je to trajalo do 2016 god.“

U crveno-belom dresu debitovala si na početku sezone 2016/17, do sada si gotovo 70 puta nastupila za naš klub i time si kada su u pitanju igračice koje su nastupile u aktuelnoj sezoni peta igračica po broju odigranih mečeva. Koji bi susret izdvojila kao onaj koji ti je ostao u najlepšem sećanju, a koji meč je onaj koji bi najrađe zaboravila?

- „To je vrlo teško odrediti. Meni su sve utakmice bitne. Možda prva utakmica u dresu Crvene zvezde protiv Požarevca, ili finale kupa Srbije 2018. godine protiv Vojvodine. Sa druge strane utakmice koje gubite obično želite da ih što pre zaboravite, ali i tada vrlo je važno naučiti nešto iz tih poraza, izvući pouke i ne praviti iste greške.“

Naš klub je u sezoni 2019/20 ostvario rezultate kakve je ostvario, smatraš li da je možda moglo i bolje?
- „Sezona 2019/2020,… naravno da može mnogo bolje. Čini mi se da smo uvek tu negde blizu i da tako malo treba do željenog cilja. San mi je da podignem taj šampionski pehar.“

Gledajući sa tribina jasno je da tvoju igru krase fizička snaga, dribling i jak udarac. Smatraš li da bi na nekom segmentu igre možda sebe još mogla da nadogradiš i kojem?
- „Znam da mogu da napredujem u svim segmentima igre. Radim na tome i trudim se da dam svoj maksimum uvek. Niko nije 100% savršen, čak ni Ronaldo (Kristijano Ronaldo, prim. aut.), njemu je defanziva slaba tačka.“
Ove sezone si uglavnom igrala na poziciji levog beka, na kojoj poziciji smatraš da se najbolje snalaziš?

- „Volim poziciju levog beka. Mislim da pruža velike mogućnosti da se pokaže fudbalsko znanje. Puno se trči, defanzivni zadaci su prioritet, ali ja volim i ofanzivnu, napadačku igru.“

Po levoj strani terena najčešće si sarađivala sa Jovanom Stojanović. Gledajući sa strane delovale ste ubojito u napadu, dok ste se u defanzivnim zadacima najčešće pravovremeno dopunjavale. Kako ocenjuješ saradnju sa popularnom Žigom?
- „Sa Žigom odlično sarađujem. Ona zatvara moju poziciju kad krenem napred. Kao što sam već rekla, volim tu levu stranu terena i obe se tu dobro snalazimo.“

ŽFK Crvena zvezda je tokom sezone ostala bez devet osvojenih bodova usled administrativnih problema. Da li je bilo teško motivisati se za igru nakon ovakvih događanja?
- „Moram da priznam da sam se razočarala u prvom trenutku. Pošto nemam uticaj na to, našla sam motiv u onome što najviše volim, igranje fudbala. Igram za dres kluba koji najviše volim, igram za sebe, za roditelje koji su tu za mene uvek, za moje saigračice, to je motiv – fudbal. Idemo dalje.“

Nastupala si za mlađe kategorije nacionalne selekcije. Očekuješ li možda da uskoro obučeš i dres najbolje reprezentacije Srbije?
- „Poseban je osećaj igrati za reprezentaciju. To je velika čast i odgovornost. San svakog sportiste je da obuče dres sa nacionalnim grbom i naravno da se nadam pozivu selektora, za to se živi i radi.“

S`obzirom na novonastalu situaciju i činjenicu da je sportska aktivnost u potpunosti zaustavljena, kako provodiš ove dane kada je fudbal ipak u drugom planu?
- „Meni je fudbal uvek u prvom planu. Treniram svaki dan, ujutru i uveče. Jedino što mi nedostaje je fudbalski teren, moje saigračice,…“

Kakvi su ti planovi za budućnost. Ostaješ li u Zvezdi i planiraš li da se jednog dana možda i okušaš u nekoj jačoj, stranoj ligi?
- „Moji planovi su da igram velike utakmice, mečeve za pamćenje. Da li će to biti u crveno-belom dresu ili u nekom stranom klub, videćemo.“

Pratiš li portal „Moja Crvena zvezda“ i kako ocenjuješ naš rad na propagiranju ŽFK Crvena zvezda i ženskog fudbala uopšte?
- „Vama se zahvaljujem na pažnji koju nam posvećujete. Vrlo je važno da izađemo iz „anonimnosti“. Treba da se čuje za nas. Mediji bi mogli da se uključe u ženski fudbal ako već pričaju o rodnoj ravnopravnosti. Svojim radom smo zaslužile više pažnje, a nama bi to bio dodatni vetar u leđa, pa možda bi smo mogle uz takvu podršku i tako motivisane i na evropsku scenu.“

Za kraj, dobro je poznato da si veliki fan Kristijana Ronalda pa bi bilo interesantno da nam objasniš zašto baš on?
- „Ronaldo je moj idol, motivacija,… Čovek koji postavlja nove limite u sportu, najveći radnik u svetu fudbala, veliki sportista i veliki čovek. Volim ono što radi na terenu i van njega. Moj cilj je da ga lično upoznam i to mi daje motivaciju da radim još više i napredujem. Svaki moj napredak je jedna stepenica više ka cilju!!!!“

Anđela Krstić u aktuelnoj sezoni nastupila je na svih 14 mečeva koliko je naš klub odigrao. Čak 13 puta bila je starter i na terenu je provela više od 86 minuta po meču. Tokom poslednjeg susreta, koji je odigran samo par dana pre uvođenja vanrednog stanja Krle je postigla i ovosezonski gol prvenac matiravši golmanku ŽFK Zemun sa „bele tačke“, a uz to zabeležila je i dve asistencije. Ukupno je ostvarila 655 dodavanja od kojih je preko 85% bilo uspešno. Zabeležila je 21 udarac ka protivničkom golu, a osam njih je išlo u okvir gola. Iako je po vokaciji defanzivna igračica tri puta se našla u nedozvoljenoj poziciji, a kao što je već rečeno čak 31 prekršaj je napravljen nad njom.

Crveno-bela „sedmica“ iako tek za mesec dana puni 19 godina, mnogo je učinila u dresu omiljenih boja, ali svakako još mnogo toga može i mora da pokaže. Svakako kruna njenih igara u dresu Crvene zvezde mogla bi biti toliko željena šampionska titula…