Dok smo u ovom policijskom času svi ''zaključani'' kod kuće, malo kome pada na pamet sport, utakmice, stadioni, dvorane...

Svi čekamo da ovo prođe, da prvo slobodnije, opuštenije  izađemo iz stanova, kuća, pa ćemo tek onda da razmišljamo o sportu i sportskim dešavanjima.

Doduše, ima onih koji su profesionalno dužni da se i u ovim teškim trenucima bave sportom i takmičenjima.

Prevashodno bi trebali  da se usredsrede na to kako klubovi, na našim prostorima, da sve ovo prežive... Pa i pre pandemije nisu se mogli, čast izuzecima, pohvaliti sjajnom materijalnom situacijom. Većina njih jedva sastavlja kraj sa krajem, a šta će tek biti kada sve ovo prođe?

Biće potop, to je sigurno! Od fudbala pa do ostalih sportova. Naviše će, definitivno,  biti pogođeni fudbalski klubovi, jer su oni trošili i troše najviše, počev od superligaša, pa na niže.

Ni košarkaški, rukometni, odbojkaški neće biti bolje sreće. Ni u ''normalno'' vreme nisu od svojih opština dobijali koliko im treba, a šta će biti kada pandemija konačno završi.

Biće to  težak trenutak za sve!!!

Očekivati, da se dobije neka pomoć od institucija države je - sigurno utopija.

Imaju i imaće mnogo važnijih stvari za ''krpiti'' od sporta i klubova. Oni će dobiti mrvice, ako i njih bude.

Pa već sada su mnogi ostali bez onih obećanih izdvajanja za sport. Nema, a iz prazne puške se ne puca.

Jasno je da  se treba spremiti na borbu za opstanak i to onaj goli.

S toga nam je i nejasno šta čekaju mnogi strukovni savezi??? Zašto ne donose odluke o završetku onih liga koje mogu da se ''zatvore''???

Tu pre svega mislimo na one u mlađim kategorijama. Evo i da se stanje iole normalizuje, u narednih mesec dana, ko će na sebe preuzeti obavezu i odgovornost da devojčice, dečake vodi iz grada u grad na utakmice??? Da li će ih puštati i  roditelji? Naravno, da neće!!! Treneri, isto tako, neće na sebe preuzeti rizik da idu sa klincima. Isto tako je apsolutno jasno da ovi, u mlađim kategorijama, nikako ne mogu igrati svoje mečeve sredom. Dakle, jedino normalno rešenje je ''zatvarati'' lige. Sve drugo je čista utopija.

Pogledajmo i stanje sa ovim nazovi "profesionalcima"  Svi epidemiolozi kažu da će i nakon ukidanja ovih vanrednih mera ostati mogućnost zaraze. Dakle, šta će se desiti ukoliko u seniorskim mečevima dođe, mi to naravno ne želimo, do zaraze??? Jedan igrač, ako bude pozitivan na koronavirus, oba tima će morati u karantin.

Hoće li se igrači dan pred utakmicu testirati, pa se čekati rezultati na dan meča? Dobro, neće biti publike, ali to nije nikakva garancija da neko od aktera nije zaražen...

Jasno je nama da se čekaju stavovi  FIFA, UEFA, EHF, FIBA, CEV-a... Neće niko da uradi bilo šta mimo njih, ali mnoge od ovih međunarodnih  sportskih organizacija su pokazale da se nisu snašle na početku epidemije. Setimo se mečeva fudbalske  Ligi šampiona...  

Ko garantuje da se nešto slično ne može ponoviti?! Jasno je da sve ove organizacije žele pošto – poto okončati svoje Lige šampiona, gube ogroman novac, pa pokušavaju da sve nekako završe. Šta gube naši klubovi?

Pa čekajući odluke viših instanci, gube i ono malo novca što imaju. Dolaze na ivicu provalije i pitaju se kuda dalje???

I dok se, dakle, ''tapka u mestu“, nema reakcije naših saveza. A moralo bi biti. Rekli smo već ako ništa, administrativno završavajte takmičenja  u mlađim kategorijama.  Neće propasti svet čak i ako poništite čitavo prvenstvo ili proglasite pobednike po trenutnom stanju na tabeli. Sve je bolje od ovog čekanja, a ono ne vodi nigde! Tačnije, vodi klubove u propast!!!