U ponoć 12. aprila isteći će zakonski rok za preregistraciju u APR na osnovu odrebe Zakona o sportu Srbije. Prema nekim nepotpunom podacima oko 10.000 organizacija podnelo je zahteve, a procena je da ih u Srbiji imao oko 12.000.

Šta će se dogoditi sa klubovima, savezima i organizacijama koji nisu podneli zahtev za preregistraciju?

- Tu nema mnogo dileme – kaže pravni savetnik Sportskog saveza Srbije profesor dr Nenad Đurđević koji je učetvovao u svim tribinama o preregistraciji širom Srbije. - Oni, pored toga što su izgubili pravni status i nemaju više račun i ne mogu da raspolažu svojom imovinom, takođe više nisu članovi granskog sportskog saveza i samim tim ne mogu da se takmiče u ligama, ali i u međunarodim takmičenjima. Takvi slučajevi, ako ih bude, sigurno će izazvati dalekosežne posledice na lige koje neće moći da se završe na regularan način. Takođe, sva imovina sportskih kolektiva koji prestanu da postoje, prelazi u vlasništvo lokalne samouprave. Zakonski, prestaće da postoje i granski sportski savezi koji se nisu preregistrovali što anulira i ceo sistem takmičenja u tom sportu za ovu sezonu. Bilo je dovoljno vremena, godinu dana, da se sve završi, jedino mislim da je zakonski trebalo obavezati da se prvo u jednom, kraćem, roku preregistruju granski sportski savezi, sportska društva i organizacije i da potom do drugog roka zakon obaveže klubove. Ovako se dosta čekalo na granske sportske saveze da oni završe svoje statute, pa da tek tada svoja pravna akta, usklađena sa statutom krovne organizacije, usvoje i klubovi.

Da li gašenje nekog kluba može da utiče na status njegovog sportiste koji je, recimo, izborio olimpijski vizu?

- Teretski da, ali mislim da je položaj OKS prema MOK takav da to što on nema klub ne utiče bitno na njegovo učešće na OI jer on ostaje državljanin Srbije što je, uz činjenicu da ima normu, presudno. Druga je, mnogo veća, opasnost a to je da gašenjem kluba prestaju sve obaveze kluba prema sportisti i sportiste prema klubu i, praktično, svi sportsiti prelaze u „slobodan status“ i mogu, na primer, da odu gde hoće bez obzira na ugovore.

Šta će se desiti ukoliko se klub ili organizacija nije preregistovala, a želi da ostane u sportu i granskom sportskom savezu?

- Mora da počne od 13. aprila od početka, znači da se osnuje a to mogu da urade i tri građanina u skladu sa zakonom, od osnivačke skupštine pa na dalje. Ostaje, međutim, pitanje prava na žig, odnosno ime. Više od 95 procenata srpskih klubova i organizacija nije zaštitilo ime – žig, tako da u postupku ponovnog osnivanja može da se desi da neko drugi požuri i uzme isto ime i u tom slučaju sledeći, čak i ako je na neki način „nastavljač tradicije“ tog kluba, više nije u mogućnosti da se tako zove. Imamo primer, što se vidi i na sajtu APR, FK Crvene zvezde. Jedna već postoji i podnela je zahtev za preregistraciju koji je usvojen, sa sedištem u Vršcu. Onoj, čuvenijoj, beogradskoj sada mora da u registraciji uz ime stoji FK Crvena zvezda Beograd. Znam da su se beogradski crveno beli na vreme prijavili za preregistraciju ali još na sajtu ne piše da je rešena, očigledno je i ovo problem...

Na kraju i pitanje, šta je još preregistracija donela srpskom sportu?

- Najvažnije je da će se znati koliko je u Srbiji sportskih organizacija na svim nivoima. Nikada se pre nije moglo pouzdano da utvrdi koliko ih je. Smatram da klubovi koji se nisu preregistrovali pokazuju da nisu zainteresovani, i ne figuriraju kao značajan takmičarski faktor u srpskom sportu. Otpašće i oni klubovi koji su neaktivni i iz raznih razloga postojali su samo na papiru. Za mene, lično, kao pravnika najveći dobitak je da će se sada znati pravno ustrojstvo svih klubova i organizacija jer će se na sajtu APR naći njihovi statuti. Do sada su neke organizacije ljubomorno krile statute, niste mogli da ih nađete ni na njihovim zvaničnim sajtovima.