Predrag i Nenad Stamenković, treneri Moravca - foto: lična arhiva

Letos se srpskoligaš Moravac iz Mrštana našao u delikatnoj situaciji. Ostali su bez generalnog sponzora, a kao posledica svega toga bio je odliv velikog broja igrača. Ekipa je kasnije formirana, dok pridošlice nisu prošle neophodan pripremni ciklus.

- Plan je bio da budemo u bezbednoj sredini tabele Srpske lige Istok, i u tome smo uglavnom uspeli. Na devetoj poziciji podjednako smo udaljeni od prve ekipe ispod crte i trećeplasirane Budućnosti iz Popovca. Nije bilo vremena za dublje analize i neko plansko dovođenje igrača. Opredelili smo se u tom trenutku za popunu upražnjenih mesta. Povrede su nas desetkovale i ubeđen sam da smo "prosuli" najmanje 5-6 bodova. Imali smo nedovoljan broj igrača u rotaciji, pogotovu kad su se teže povredili Ivanović i Krstić - referiše Predrag Stamenković, koji u tandemu sa bratom blizancem Nenadom vodio tim.

U prvoj postavi ističe se kapiten i strelac osam golova Stefanović i grupa mladih i talentovanih igrača, kao što je golman Vukadinović (2002.), Krstić, Mitrović i Jovanović. Moravac se fudbalskoj javnosti predstavio kao ofanzivna i takmičarski nastrojena ekipa, sa direktnim prilazom igri. Moravac se nalazi među malobrojnim privatizovanim klubovima. Bivši prvoligaš je u vlasništvu Jovana Stankovića koji je organizaciju i funkcionisanje kluba doveo do superligaškog nivoa. Pored stabine finansijske konstrukcije, sportski kompleks je tako izgrađen i prilagođen odvijanju nesmetanih aktivnosti u svakom segmentu rada. Pored odličnog glavnog terena sa savremenim sistemom zalivanja, postoje još četiri pomoćna na kojima, pored prvotimaca treniraju sve mlađe selekcije i škola fudbala. U okviru upravne zgrade i prostora ispod tribina nalazi  se oko 20 funkcionalnih prostorija, neophodnih za svakodnevne aktivnosti.

Braći Predragu i Nenadu je istekao jednogodišnji ugovor i narednih dana bi trebalo da sednu za sto i konkretizuju dalju saradnju sa predsednikom Jovanom Stankovićem. Imena braće Stamenković su poznata široj fudbalskoj javnosti iz igračkih dana. Dugo godina su nosili dres niškog Radničkog i sa njim prošli put od srpske lige do elite. Posebna osobenost i njihova bliskost se ogleda u tome da su uvek u tandemu uspešno vodili kao treneri četiri srpskoligaša.