Opiši svoje rukometne početke u Jugoviću iz Kaća, kako si se odlučio da baš to bude rukomet i zašto?

• Počeo sam da treniram dosta kasno, sa 15 godina odlučio sam se za rukomet pošto smatram da je rukomet pravi muški sport a pre rukometa sa probao skoro sve sportove ali sam sreću pronašao u rukometu.

Nastupao si u Srbiji, u Metaloplastici u Šapcu i Vojvodini u Novom Sadu gde si rođen, kad bi morao da biraš gde si proveo lepše dane koji bi to klub od ova dva bio i zašto?

• Počeo sam da igram u Jugoviću gde sam imao sreću da radim sa Vladanom Jordovićem, u Jugoviću sam stekao prijatelje za ceo život, a što se tiče najlepšeg perioda poštujem svaki klub gde sam igrao, ali mi je nekako bilo najlepše u Šapcu, taj grad živi za rukomet i ta godina u svakom pogledu je bila neverovatna, ostaje žal za Vojvodinom, došao sam u klub sa željom da ostavim trag ali nisu se kockice poklopile i otišao sam dalje.

Sa Metaloplastikom si igrao “CHALLENGE CUp” i došao do finala gde ste poraženi od švedske ekipe Savehof. Opiši ukratko iskustvo sa celog takmičenja obzirom da ste odigrali vrhunske partije i pobedili Vrbas, Karlovac, Koks, Aguas Santas Milanezu?

• “CHALLENGE CUP” neprocenjivo iskustvo, bukvalno kao bajka, jedino nismo imali sreće u finalu gde smo umesto dve partije odigrali jednu i to samo u gostima, pošto nismo mogli da igramo u Srbiji zbog poplava, ali atmosfera koja je vladala u gradu i u klubu je nešto neverovatno.

Trener u Metaloplastici ti je bio Slavko Novaković, kako bi ocenio odnos trener-igrač?

• Slavko Novaković je bio trener koji je postigao mnogo toga, nije bilo lako, ali je znao da izvuče maksimum iz svakoga.

Imao si pored sebe vrlo kvalitetnu ekipu kao što je Žikica Milosavljević, Nemanja Obradović itd... Da li je u svlačionici vladala pozitivna atmosfera ili je bilo još nečega?

• Naša ekipa je te godine bila napravljena za najviše ciljeve, mnogo dobrih ljudi i igrača, svi smo disali za uspeh, bukvalno nije bilo ničega lošeg, i to je nešto čega se uvek setim, zaista neverovatno kakva je ekipa bila.

Igrao si sa Vojvodinom takođe Evropsko takmičenje, ekipe u kvalifikacijama su bile Tatran Prešov iz Slovačke i Targos Bevo iz Holandije protiv kojih ste igrali. Iz te kvalifikacione grupe prošao je samo Meškov Brest iz Belorusije. Da li je ekipa na to gledala kao neuspeh?

• Iskreno nisam imao minutažu u tim utakmica i dalje ne shvatam zašto, trener Ćirkovic je pričao jedno pre nego što sam potpisao ugovor, posle nisam igrao i promenio sam klub, ostaje zaista žal zbog toga, ipak je Novi Sad moj grad, ali možda neki drugi put.

Rastao si se sa Vojvodinom i otišao u Valons u drugu ligu Francuske, da li je to bio pravi potez za tebe?

• Iz Vojvodine gde sam potpisao ugovor na tri godine otišao sam posle tri meseca, pošto nisam mogao da sedim na klupi a trener nije mogao da mi objasni zašto ne igram, otišao sam u Tursku u Mersin ,bilo je bitno da igram zbog reprezentacije, tamo sam igrao, imao odličnu sezonu, bio najbolji strelac ekipe. Na kraju sezone sam otišao u Valons u drugu ligu Francuske, smatram to odličnim potezom, došao sam u rukometnu zemlju, na meni je bilo samo da treniram i do pokažem šta znam.

Trener ti je bio Milorad Dača Davidović koji je obezbedio ekipi opstanak u drugoj ligi a društvo ti je pravio Nemanja Obradović koji je igrao sa tobom u Metaloplastici. Da li ste se brzo uklopili u sistem rada?

• Sa Trenerom Davidovićem sam saradjivao i u reprezentaciji, on je bio zaslužan za moj dolazak i to je nešto na čemu ću mu biti zahvalan, što se tiče ekipe nije bio problem da se uklopimo.

Foto: Privatna arhiva - Branko Kankaraš

Prešao si u Istr i obezbedio sa ekipom ulazak u najviši rang takmičenja Francuske. Kako gledaš na sve ovo da ćeš se uskoro susreti sa Evropskim velikanima?

• Iskreno dolazak u Istr je bio najbolji potez u karijeri, mnogo bitan korak za mene, postao sam najbolji pivot druge lige, i ostvario svoj san da igram prvu ligu francuske, koja je najbolja liga na svetu.

Bio si najbolji pivotmen druge Francuske lige, kakav je osećaj kada znaš da si najbolji u nečemu?

• Osećaj biti najbolji pivot je nešto što mi je dalo motivaciju da treniram još jače, osećaj je zaista neverovatan, zaista nešto posebno.

Da li broj pet na dresu ima neko značenje?

• Broj 5 u početku nije imao značenje, ali sada je nekako deo mene.

Kakva su tvoja generalna očekivanja što se tiče „LIDL STARLIGUE”?

• Mislim da imamo ekipu koja je sasvim korektna, dolaskom Aleksandra Stojanovića smo dobili mnogo, tako da se nadam plasmanu u prvih 10.

A sad malo o tebi... Koje su ti mane a koje vrline na terenu?

• Mislim da mi je glavna mana što mi je teško da kontrolišem emocije, a što se tiče vrlina mislim da sam spreman da svoje kvalitete podredim svojoj ekipi.

Da li si razmišljao o završetku karijere u Srbiji i koji bi to klub mogao da bude?

• Iskreno nisam razmišljao o kraju karijere, još sam mlad, kada dođe vreme razmišljaću o tome.

Koje ti je najznačajnije priznanje koje si dobio?

• Titula prvog pivota Francuske lige definitnivno.

Kada si nastupao za reprezentaciju Crne Gore, osvojili ste 16. mesto na EP 2016. godine, kako bi ocenio to iskustvo?

• Zaista jedno neverovatno iskustvo, mnogo dobrih ekipa, igrali smo protiv Mađarske, Danske i Rusije, iskustvo koje treba doživeti.

I za kraj Branko, šta bi poručio mladim rukometašima i rukometašicama?

• Igrajte rukomet, neverovatnu igru, koja će vam pomoći da se razvijete u dobre ljude, budite uporni i vredni, pošto se rad na kraju isplati.