Ne, ne treba biti mnogo pametan, niti stručan, da bi se analiziralo OVO što smo danas videli na Stadionu kraj Nišave. Namerno nazivam  “OVO” jer ne bih do kraja bio siguran da smo videli pravu fudbalsku igru, derbi dva tima koji “vise o koncu”, dva tima koji su se znatno pojačali ove zime, verujući da će od prvog kola krenuti u osvajanje bodova.

Najpre o gostima. Temnić 1924. je interesantno organizovan klub. Pet šest ljudi gurnuli su ruku u svoj džep i rešili da naprave Klub, čitaj, ekipu koja će u drugom delu prvenstva pobeći iz opasne zone. Mislim da je više bilo tih ljudi iz Varvarina, grada koji je poznat po ljudima koji znaju da prave pare, nego članova Uprave Radničkog. Ali, to pokazuje samo kakav je odnos Varvarinaca i nekih naših!!!

 Dakle tim ljudima svaka čast. Ako je suditi po timu koji su napravili dublje su morali da zavuku ruku, kako bi doveli pet šest superligaških igrača i još desetak sigurno.Tim potpuno renoviran.

 Da budem iskren, kada sam dobio sastav tima i pogledao jedanaestoricu Temnića, pribojavao sam se poraza. Nekako su mi sigurni u sebe delovali i pomenuti članovi rukovodstva gostujućehg tima.

Što se Radničkog tiče i “beli” su tokom ove pauze doveli nekoliko kvalitetnih igrača. Sve to, a i neka od trening utakmica davali su nam za pravo da ćemo gledati baš potpuno “novi Radnički”!Ili smo želeli, ili smo se nadali…

Medjutim, danas nije bilo tako. Ako su Varvarinci “išli na bod,” onda će zadovoljni put svog grada, ali, stekao sam utisak da su želeli više i da nisu do kraja bili ozarena lica.

A šta smo od fudbala videli!? Išak, moram, od fudbala!

Radnički je u prvom poluvremenu imao inicijativu, ali u završnici Dimitrov, Spasić, Jovanović, pa i Dojkić nisu uspeli da budu konkretniji.

Gosti su u prvom poluvremenu prema taktovima starog “ziheraša”, treneraDjordjevića radili sve, samo ne igrali fudbal. Opstruirali igru, pravili prekšaje, prenemagali se previše rano po terenu i nisu čestito šutnuli na gol. Prazna rubrika za šanse gotiju! Bulajić, neocenjen!

Nula na semaforu, odgovarala je svemu što smo videli na terenu.

U nastavku ista meta… Prvi udarac na gol, za dve visine pre prečke imao jePetković  u 64. minutu posle centaršuta bivšeg Partizanovca Luke.  Premalo za tako skupu ekipu. Tu i tamo po neki pokušaj, koji je često izazivao podsmeh gledalca, to je skoro sve što su gosti učinili. Imao je Luka jedan udarac u Bulajića i Pavlović jedan šut više iz očaja!  

Goste je u finišu spasio golman Jokić sa nekakoliko intervencija, jedan zicer glavom kada je loptu izvadio ispod prečke i onaj udarac Žerađanina, lopta je sa deset metara upućena pogodila spoljini deo mreže. Još jedna “bomba” Žerađanina ostala je neiskorišćena.

I to je bilo sve!

Mi fudbalski sladokusci, koji od fudbala tražimo više, višestruko smo otišli razočarani. Najpre, nismo videli, pre svega od Radničkog, agresiju, bržu igru, energiju i onaj “sportski bezobrzluk”, koji je neophodan kada se ekipa bori za opstanak. Kao da se adrenalin u njima nije pomerio. Da li je Goran Lazarevićviše verovao u ovaj tim posle trening mečeva, ili su ovi momci danas, pod pritiskom značaja utakmice igrali nekako umorno, isceđeno, kao da su preforsirani, bez svežine i borbenosti.

Nisu im Varvarinci čitali lekciju iz fudbala. Avaj! Varvarinci su im pokazali, čak često i nesportski, ali arbitri tome gledaju kroz prste, kako se bori za rezultat. Kako se na sredini napravi hiljadu preršaja, leži po 2-3 minuta, odigra grubo kada je potrbno i to hrabro, bez straha od sudija.

Ne bih o imenima, ali  bi nepravedno bilo ako ne bih pomenuo Filipa Stojanovskog, pogotovo u prvom poluvremenu kada je dva puta centrirao za zicere Dojkiću i Dimitrovu, lucidne Tolića, Jovanovića i Liščeviž i borbenog Dimitrova. Žerađanin je uneo živost u drugom poluvremenu i imao dve prilike…

Toliko, ostaje nam da žalimo što Radnički nije startovao kako smo očekivali, ali će, više od toga biti važno da momci Gorana Lazarevića shvate da je fudbal čudnovata igra i da perviše finoće ponekda vodi na potpuno drugačiju stranu.

Ponavljam, ekipa iz Varvarina, kako se to u žargonu kaže, zajedno sa trenerom, “namazana svim bojama”, završila je posao bez da pokaže posebne kvalitete fudbalske igre. Ali, ponekada je i ovo presudno.

Baš bih voleo da fudbaleri Radničkog izvuku pouku iz ove utakmice. I njihov trener sigurno. Nije uvek dobro biti  “fin”!

Radnički -Temnić 1924 0:0

Radnički: Bulajić -, Stojanovski 7, Milan Nikolić 6, Dojkić 7, Petrić 6, Tolić 7, Jovanović 7, Liščević 7, N.Petrov 6 (Ivković) , Dimitrov 7  i Spasić 6(Žeradjanin 7). Rezerve: Stamenković, Andjelković, Miloš Nikolić, Filipović, Ivković, M.Mančić,  Žeradjanin.

Temnić: Jokić 8, Žerjav 7, Radovanović 6, Tomić 6, Tintor 5, Marušić 6, Fru 5, Stanojvić 5, Ristić 5, Petković 5 ( maksvel), Luka 5. ( Pavlović).