Nakon četvrt veka zimskog sna u evropskim klupskim takmičenjima, crveno-bele fudbalere je napokon ogrejalo sunce. Sinoćnjim trijumfom nad Kelnom (1:0) ispisana je jedna od najlepših fudbalskih priča u prebogatoj klupskoj istoriji, posebnog emotivnog naboja, i to sa razlogom. Nakon dve i po decenije tavorenja na dnu evropskog fudbala, brojnih potresa, bolnih poraza, tranzicionog propadanja, Crvena zvezda se  poput uzdrmanog boksera digla sa poda. Nekadašnji gigant se vratio na staze stare slave i plasmanom u šesnaistinu finala Lige Evrope zajedno sa večitim rivalom Partizanom ostvario najveći klupski fudbalski uspeh samostalne Srbije. U narednu fazu takmičenja Zvezda odlazi kao drugoplasirani tim iz grupe H, rame uz rame sa londonskim velikanom Arsenalom, a kao prvi tim u istoriji Lige Evrope koji je takmičenje započeo u prvom kolu kvalifikacija.

Foto: crvenazvezdafk.com

Ni najveći optimisti nisu očekivali ovakav podvig. Međutim, talentovani stručnjak mlađe generacije Vladan Milojević nije mislio tako. Nesumnjivo, on je najzaslužniji što Zvezda ponovo sija. Zahvaljujući odličnoj selekciji novog tima, napornom radu i neophodnom samopouzdanju koje je Milojević ulio igračima, počela je Zvezdina fudbalska rapsodija. Da je tako postalo je jasno eliminacijom praške Sparte i ruskog Krasnodara, čime je nakon desetogodišnje pauze obezbeđeno učešće u nekom evropskom klupskom takmičenju. Zvezda se tako vratila u velikom stilu, postala moćna i podsetila na slavne dane, što su i potvrdile odlične partije u grupnoj fazi takmičenja a naročito hrabar meč u Londonu protiv Arsenala. Uz malo sreće i više koncentracije Zvezdinih napadača, plasman je mogao biti obezbeđen još pre dve nedelje u Belorusiji protiv BATE-a. Međutim, njegovo „veličanstvo“ fudbal nije htelo ovakav scenario. Zato je kao u nekoj drami odluka pala na prepunom stadionu“Rajko Mitić“, u veličanstvenoj atmosferi popularne „Marakane“. I to na najlepši mogući način:u duelu protiv jednog nemačkog kluba (a bilo ih je dosta u istoriji Crvene zvezde) i posle velike borbe.

Foto: crvenazvezdafk.com

Pobedom nad Kelnom Zvezda je dokazala da fudbal nije uvek „igra u kojoj Nemci pobeđuju.“ Svima nam je u sećanju antologijski revanš meč protiv minhenskog Bajerna 24. aprila 1991. godine i nerešen rezultat (2:2) koji je Zvezdu odveo do finala u Bariju i evropske, a krajem te godine i svetske klupske titule u Tokiju. To su, do danas, najveći uspesi u istoriji fudbala na ovim prostorima. Simbolike radi, to je bila i poslednja evropska prolećna utakmica Crvene zvezde na našem najvećem stadionu. Niko nije mogao ni sanjati da će Zvezda posle nje čekati čak 27 godina na novi evropski fudbalski duelu Beogradu (zakazan za februar 2018. godine). Tu ne računamo sezonu 1991/92 kada je zbog rata u bivšoj SFRJ Zvezda morala da igra po „domaćim“ destinacijama tipa Segedin, Budimpešta i Sofija. I baš u Sofiji, porazom od Sampdorije (1:3) aprila 1992. godine Zvezda je izgubila priliku da odigra drugo uzastopno evropsko finale, ovog puta sa Barselonom na Vembliju. Time je izgubila i svoj evropski fudbalski san. Posle toga je usledilo 25 godina fudbalskog mraka. Sve do pre neki dan, kada je nad „Marakanom“ kao u stara vremena zasijala evropska fudbalska Zvezda. Za istoriju. Aufwiedersehen Keln, zbogom fudbalska zimo!