Iako zadovoljni poroslogodišnjom sezonom kada su zauzeli šetstu poziciju i veći deo prvenstva proveli u pet prvoplasiranih, upravni odbor FK Slobode je odlicio da na mesto doskorašnjeg trenera Toplice Jakovljevića - Ćuće postavi jedno od najzvučnijih imena smederevskog fudbala Slavoljuba Milićam u fudbalskim krugovima svima poznatiji kao Čuki.

Jakovljevic je UO poručio da u narednoj sezoni nije u mogućnosti da ispuni sve obaveze oko kluba, pa je došlo do prekida saradnje. Posle punih deset godina u provedenih klubu, kao igrač i trener, Toplica Jakovljević se moze pohvaliti da je radio sa dosta uspeha i za svaki naredni uspeh veliku zahvalnost duguju njemu. Posle toliko godina rada u jednom istom sistemu trebalo je naći osobu koja će samo svojim imenom obavezati sve u klubu da svoj rad podignu na jos viši nivo. Nije bilo mnogo razmišljanja UO, Slavoljub Milić - Čuki je jedino pravo rešenje.

Veliki igrač, veliki trener ali najbitnije od svega veliki čovek. To dokazuje i veliki broj meštana koji su ga dočekali na prvom treningu, većina od njih su mu bivši saigrači iz lipskog kluba. Kao igrač prošao je sve kategorije Smedereva, iz omladinskog pogona Smedereva dolazi u FK Slobodu i tu provodi tri sezone koje on nikad neće zaboraviti. Njegove prve reči fudbalerima bile su :"Došao sam ovde kod mojih drugara i neću vam obećati da ćemo biti prvi ali ću vam obećati da ćemo dobro raditi. Na vama je da trenirate i mislim da neće biti problema. Želim ekipu koja će da igra brzo a za to nam je potrebno vreme tako da ćemo biti pravi tek u drugom delu prvenstva". Posle toga se osvrnuo na vreme kada je branio boje Slobode i kao prespektivan igrač iz grada došao u seosku sredinu i zbog toga trpeo razne prozivke: "Mnogi su me pitali da li sam normalan što sam tada došao ovde, a ja sam tu proveo tri najlepše godine i stekao mnogo pravih prijatelja za ceo život. A dokaz vam je to koliko mi ljudi prilaze i pozdravljaju". Čuki je trenirao mladje kategorije Smedereva i sa omladincima je napravio neke od najvećih uspeha u istoriji FK Smedereva, a trenirao je i nekoliko timova iz zonske lige.

Poznat je po dobrom radu, ali mnogi bivši igraci pamte njega kao čoveka koji u timu ima uvek dobru atmosferu za koju je on i najzaslužniji a zbog tih stvari igrači ga se rado sećaju. Samim dolaskom u Lipama privukao je dosta domaćih igrača koji su nisu igrali za Slobodu i sada se vratili u svoj matični klub. Jedno je sigurno, napravljen je jedan veliki korak za stvaranje jedne dobre ekipe.