Prvo veliko takmičenje u seniorkoj konkurenciji i prva medalja do koje je bio težak i mukotrpan put počev od igranja na otvorenom betonskom igralištu kraj čuvene kraljevačke Zelengore pa sve do Univerzijade u Južnoj Koreji. To je pošlo za rukom Danki Stefanović (21) seniorskoj reprezentativki Srbije koja se sa svojim koleginicama okitila bronzom na nedavno završenim igrama u Gvanžuu.

- Počela sam u Metalcu. Tada sam bila u sedmom razredu, treneri su bili Milutin Marković i Aleksandar Nestorović. Boje kluba branila sam šest sezona. Nikada nismo imali adekvatne uslove a beležili smo dobre rezultate. Tako smo dugo trenirali u Vrnjačkoj Banji gde smo i igrali kao domaćini. To je bilo kada smo igrali u višoj ligi. U tekozvanoj beton ligi trenirali smo i nastupali na našem rukometnom terenu kraj Zelengore.

Foto RSS: Reprezentacija u Gvanžuu

Ova devojka je igrama na sebe skrenula pažnju rukometnih stručnjaka pa je ubrzo zaigrala u najmlađoj selekciji Srbije.

- Igrala sam u selekciji kadetske rezprezentacije i kao reprezentativka sam iz Metalca otišla u Aranđelovac u Knjaz Miloš moj novi klub gde nastupam već tri sezone a evo za dan - dva počinje i prvo okupljanje za sledeću trku za bodove.

Uspešne igre u Super ligi uticale su da dobije i poziv za seniorsku selekciju. Tako je učešće na Univerzijadi i njen prvi nastup u društvu najboljih rukometašica Srbije.

- Naravno da me je poziv obradovao jer od samog početka bavljenja rukometom želja je bila da igram u reprezentaciji. Igre u Gvanžuu bile moje vatreno krštenje. Pripreme u dužini od sedam dana organizovane su u Zrenjaninu, radile smo pakleno i naravno priželjkivale jednu od medalja. Sa nama je su radili Saša Bošković i Živojin Maksić koji nas je vodio kroz takmičenje u Gvanžuu.

Usledio je dalek put na Daleki istok u Južnu Koreju. Srbija je bila u jednoj od dve grupe u kojoj je bila i ekipa domaćina.

- Grupa je bila sastavljena od šest ekipa. Mi smo u tom nadigravanju doživele samo jedan poraz i to od Koreje. Na kraju nam je pripala druga pozicija. Usledile borbe za medalju. Drugoplasirane ekipe iz grupe igrale su za zlato odnosno srebro a drugoplasirane za bronzu. Mi smo u tom odlučujućem susretu savladali reprezentaciju Češke.

Atmosfera u ekipi bila je na maskimalnom nivou. Na kraju i veselje.

- Naravno, radost je bila velika. Istina, ostaje žal za nekom od sjajnijih medalja ali smo i bronzom ostvarili cilj. Inače atmosfera u ekipi bila je sve vreme na najvišem nivou što je, eto, rezultiralo na najbolji način na Univerzijadi takmičenju drugom po masovnosti odmah iza Olimpijade.

Bronza sija kao zlato foto: Stole

Bronza je proslavljena na pravi način. Bilo je to dvostruko slavlje u ovom sportu.

- Treće mesto osvojila je u muška rukometna reprezentacija i zajedno smo proslavili te naše uspehe. Jednom rečju bilo je sjajno.

Svečano je bilo i u domu Stefanovića u Adranima mestu udaljenom tri kilometra od centra Kraljeva.

- Naravno, to je bilo takođe za pamćenje. Svi moji, otac, majka, i brat pomno su pratili naše igre i bili uz nas. Obradovala ih je medalja i ovih dana sa tečom Aleksandrom i tetkom Zoricom već traže novo mesto za uramljeni reprezentativni dres i naravno medalju.

Bronza će svakako lepo pristajati uz desetak do sada osvojenih trofeja ove telentovane rukometašice.

USPEŠNI NA OBA FRONTA

- Sa Knjazom jurimo titulu a uporedo ćemo igrati u Evropi. Dakle na dva fronta. U međuvremenu došlo je do promene trenere umesto Slobodana Jedoksića došao je Živojin Maksić.

Ove godine pojačale smo se sa nekoliko novih igračica a tu su i dve iz seniorskog tima: Sonja Rajović i Ana Kačarević

SPORTSKA PORODICA

- Otac Dragan godinama je igrao u KK Sloga a sada je u taboru belih brat Čedomir. I sestra Višnja je košarkašica samo sam ja u rukometu. Majka je takođe aktivna, redovno prati naše nastupe.- kaže Danka.