U selu Vraneši na sredokraći puta Kraljevo - Vrnjačka Banja nekoliko lepih dana odbojkaški reprezentativac i internacionalac Srećko Lisinac (22) proveo je u krugu porodice i velikog broja prijatelja i komšija. Za razgovor bezbroj tema tako da ni mnogo više vremena ne bi bilo dovoljno da se ispriča sve ono što se dešavalo u međuvremenu. Najsvežiji trofej primio je pre nekoliko dana. Po oceni struke u OS Srbije proglašen je najboljim odbojkašem u u 2014.

- Ovo je zaista veliko priznanje, koje mi je drago jer dolazi iz moje asocijacije, odbojke. Srećan sam zbog toga. To je kruna svih mojih igara i u mom klubu Belhatovi i u reprezentaciji na nekoliko frontova.

Već tri godine član sam Bahatove. Jednu ezonu bio je na kaljenju u Berlinu koji takođe imaju jak tim. Sada je prvotimac u poljskom prvoligašu i trenutno zauzimamo prvo mesto na tabeli tamošnje prve lige. Dok priča o poslednjim uspesima svoje ekipe Srećko ne može a da se ne podseti svojih sportskih početaka. Nije bilo nimalo lako da se kao dečak odluči kojim će se sportom baviti u životu baviti. Najpre bio košarkaš koji je obećavao uspešnu karijeru.

- Voleo sam igru pod obručima i svakodnevno sam igrao sa mojim komšijama iz mesta ali ne previše. Onda se većina nas okrenula fudbalu i to se meni izuzetno dopalo. Međutim, rastao sam brzo i osetio sam da to ipak, nije sport za mene.

Posle toga nije bilo dileme kojim će se sportom Srećko baviti u budućnosti.

- Jednog dana saopštio sam ocu da bi zbog visine mogao da zaigram odbojku. Imao sam sreće da u susednom selu Gračac decenijama postoji istoimeni klub a ovo mesto je uvek bilo sinonim za odbojku u ovom kraju. Počeo sam da treneram, ubrzo i zaigram i eto ostao sam u igri na mreži.

Krenuo je dobro a to nije promaklo budnim očima onih koji prate rad talentovanih odbojkaša.

- Nama sumnje da je i učešće na odbojkaškom kampu Dejana Brđovića bio vetar u leđa. Želeo sam da se edukujem i budem učesnik kampa koji su vodili poznati srpski treneri. Naravno kamp su redovno posećivali i treneri drugih klubova.

Srećkov talenat nije prošao nezapaženo. Ubrzo je stigla i prva konkretna ponuda od ljudi iz kragujevačkog Radničkog.

- Brzo smo se dogovorili i ja sam se ubrzo obreo u Kragujevcu. Imao sam dobre uslove i za školovanje i igranje, odnosno napredovanje i odbojkaško usavršavanje. Gotovo da je bilo sve dogovoreno sa Kragujevčanima i trebalo je da se priključim juniorskom pogonu jer su tada imali dvanaest kvalitetnih prvotimaca.

A kako to već biva kod Srećka su proradile emocije, nostalgija i prevagnula je ljubav prema Kraljevu, Ribnici...

- U Radničkom su bili maksimalno korektni ali Kraljevo mi je bilo bliže i nisam želeo da se mnogo udaljavam od kuće. Od tada, a bilo je to pre četiri sezone nastupao sam dve godine u Ribnici sa kojom sam osvojilio zlato i bronzu u Balkanskoj ligi.

U međuvremenu Srećko je nizao uspehe. Najpre u juniorskoj selekciji Srbije.

- Imao sam sreće da iznenada dobijem poziv za juniorsku reprezenttaciji jer se pred polazak na put povredio srednji bloker Ivan Petrović. Tako sam upao među dvanaest igrača. Tada smo osvojili bronzanu medalju. Moje prvo odličje sa nekog velikog takmičenja.

Ubrzo je usledila i druga bronza u istoj konkurenciji na Svetskom prvenstvu u Brazilu. Tako je potvrđeno da predhodni uspeh nije bio samo puka slučajnost. Ovo takmičenje bilo je i oproštaj od juniorskog bitisanja. Ubrzo je, međutim, stigao poziv selektora seniorskog tima.

- Tom pozivu zaista sam se mnogo obradovao Bio sam u početku na širem spisku ali sam rame uz rame trenirao sa iskusnim igračima. Na ruku mi je išlo i to što su igrači na mojoj poziciji, srednjeg blokera, imali produžene sezone u inostranim klubovima gde su igrali. Tako smo Rašić i ja od srednjaka smo imali punu "minutažu".

Na evropskom prvenstvu održanom prošle godine u Danskoj Srećko je dobio priznanje koje je obradovalo sve ljubitelje odbojke u Srbiji. Proglašen je za najboljeg srednjeg blokera. Bilo je to prijatno itznenađenje za ovog mladog odbojkaša.

- Očekivalo se da će ta titula pripasti Rusu Musorskom jer je zaista bio neprikosnoven. Međutim, njemu je pripala titula MVP igrača Šampionata. On je, inače, imao odličnu statistiku na gotovo svim mestima u svojoj ekipi pa bi bilo mnogo da bude najbolji i u ostalim kategorijama.

Srećko sa velikim zadovoljstvom priča i o svetskom juniorskom prvenstvu za igrače do 23 godine koje je održano u Brazilu. Tada su osim mene pravo nastupa imali i bronzani iz Kopenhagena Jovović, Atanasijević, Brđović i Kovačević.

- Mi smo bili jedan od favorita i nadali smo je jurišu na zlatno odličje. Na kraju smo se zadovoljili bronzom.

Posle Brazila opet  je usledilopakovanje kofera i put u inostranstvo.

- Ja sam igrač Belhatova ali sam u prošloj, mojoj prvoj internacionalnoj sezoni, bio sam na pozajmici u Čestahovi. Takođe kvalitetan klub. U narednoj sezoni klub me pozajmljuje odličnom Berlinu šampionu Nemačke. Imali su dobar sastav i priliku da pružim odlične partije nisam propustio tim pre što su moje igre pratili i iz Belhatove.

U Srećko je sada u matičnom klubu. Nema sumnje, biće spreman za nove okršaje u ligaškom takmičenju ove zemlje koja je najpre bila u odbojkaškoj ekspanziji a sada je često u samom vrhu evropske odbojke.

Tako će početi još internacionalna sezona ovog mladog igrača koji je za kratko vreme postao sportska ikona ne samo Vraneša, svog rodnog mesta na desnoj obali Zapadne Morave već i mnogo, mnogo šire..

ZEMLjACI OSLONAC...

U juniorskoj konkurenciji igrao je sa Kraljevčanima Aleksom Brđovićem i Urošem Kovačevićem sa kojim je nsatavio i u seniorskoj selekciji gde su starosedeoci, takođe zemljaci Nikola Kovačević i Vlado Petković, sa kojim se često viđa kada je u Kraljevu:

- Svi su me prihvatili kao smo sto godina zajedno. Sa njima mi je bilo lakše da se uklopim. Uz to i ostali igrači iz ekipe su se pokazali kao pravi drugari.

VERNI NAVIJAČI

Roditelji otac Miroslav i majka Verica kao i sestra Mila su moja velika podrška. Prate moje igre i raduju se svakom mom nastupu u klubovima gde igram i reprezentaciji.

ČVRSTO NA ZEMLjI

- Čini mi se da sam ostao isti kao pre, jedino nisam navikao da budem u centru pažnje. Svakodnevno sam okružen pažnjom i ljubitelja sporta i novinarima. Ali izboriću se ja već nekako sa tim, ipak, slatkim mukama.

Srećko sa roditeljima foto: Stole

Vlado Petković i Srećko Lisinac sa urednikom sajta