Novi trener, novi sportski direktor, ista priča. Tako se ukratko moze opisati stanje Crvene Zvezde posle smene Zdenjeka Zemana i Gorana Bunjevčevića, kao i odlaska predsednika Toplice Spasojevića i ako je suviše rano pričati o radu novog trenera Čedomira Janevskog, već u startu se može primetiti da ima jednu sličnost sa Zemanom, a to je taktika.

Kao Zeman, i Janevski forsira taktiku 4-3-3 sa jednim špicem i dva krilna igrača, kojima se pridodaju veznjaci iz sredine. Po viđenom iz meča sa Čukaričkim, nije se mnogo toga promenilo. Jedina stvar koja je za pohvalu, što se Crvene Zvezde tiče, su dva postignuta gola, prva u novoj sezoni. Sa druge strane moglo se primetiti da igrači i dalje imaju veliki haos u glavi, posle svega što se dešavalo u poslednjih par dana. Dva boda iz četiri utakmice..."što je malo, mnogo je".
Analizom rada iz prethodnog perioda može se doći do zaključka da igrači Crvene Zvezde ili nisu umeli ili nisu hteli da sprovodu u delo zamisli tadašnjeg trenera Zemana. Teško je i zamisliti da igrači poput Koromana, Milijaša, Gaja i ostalih nisu umeli da se prilagode novom sistemu igre. To bi bilo suviše naivno kao odgovor za igrače koji su profesionalci u poslu kojim se bave. Sada, ako bi analizirali tekst napisan u ovom pasusu shvatili bi da nije preostalo ništa drugo sem opcije dva, a to je da igrači jednostavno nisu hteli.

Na početku priprema, kada su pod komandnom palicom Zdenjeka Zemana igrači Crvene Zvezde pakleno radili na fizičkoj pripremi, niko nije ni mogao da pomisli kakav krah će uslediti u nastavku. Igrači su često izjavljivali da nikada u životu nisu tako pakleno radili na pripremama, a "najaktivniji" u izjavama bio je Ognjen Koroman. Posle suvih fizičkih priprema počele su da se igraju i prijateljske utakmice. Tada se već moglo naslutiti da nešto ne štima u timu iz Ljutice Bogdana. Zvezda je izgubila veliki broj prijateljskih utakmica, čak i od, široj javnosti nepoznatih klubova. Tada su se svi pravdali da su im još teške noge od bazičnih priprema, da se još nisu navikli na novu taktiku, trenera...
I tako je sve to prolazilo bez neke velike pompe, baš kao i prelazni rok u Zvezdi. Obećavali su iz uprave "bombu" koja će podići kvalitet igre, obećavali su napadačku i atraktivnu igru, obećavali su novu travu... i šta su na kraju dobili? Na žalost samo novu travu. Prelazni rok na Marakani odradjen je katastrofalno loše. U početku su dovedeni igrači za koje se odmah znalo da nisu dorasli izazovu igranja u timu sa Marakane. Goran Bunjevčević je govorio da će igrači koji su do tada dovedeni pojačati konkurenciju u timu i time naterati starosedeoce da rade još bolje, a da prava pojačanja tek slede.
U medjuvremenu, na jednogodišnju pozajmicu stigao je napadač Porta Edgar. Ali on je bio i jedini u tom periodu koji je potencijalno mogao da postane dobro pojačanje za klub. Dani su prolazili, a od onih "bombi" i dalje nije bilo ništa. I kada su pripreme prošle, a ekipa se vratila u Beograd, bilo je jasno da ljudi zaduženi za transfere igrača nisu imali dobar tajming(?) ili nešto drugo... U ekipi nije bilo ni jednog zvučnog pojačanja, a pri tom su otišli Milovanović, Basta, Tutorić, Andjelković...a dovedeni su Subašić, Maksimović, Edgar...

Kada su svi pomislili da je prelazni rok završen, "bomba"...ili se bar tako činilo. U Crvenu Zvezdu su stigli Nikola Lazetić i Nino Pekarić. Sve bi to bilo dobro da je do transfera došlo tokom priprema. Ovako su dvojica novajlija došli nepripljemljeni za takmičarske utakmice i to baš u trenutku kada se zakuvalo u timu sa Marakane. Pored loših rezultata na pripremama, došlo je i do sukoba trener-igrači. Prednjačio je Ognjen Koroman. I ako to nikada nije javno priznao, Koroman je već tokom priprema ušao u konflikt sa tadašnjim trenerom Zdenjekom Zemanom. On se prvo žalio na paklen rad, zatim je zakasnio na okupljanje u hotelu, da bi vrhunac došlo do oduzimanja kapitenske trake Koromanu od strane trenera. Zeman je kritikovao Koromana da je indolentan i da nije timski igrač, na šta mu ovaj nije ostao dužan. Bivši reprezentativac je kao najstariji i najuticajniji igrač najverovatnije uticao i na neke druge igrače iz tima da bojkotuju zamisli svog trenera i time ga oteraju sa klupe najtrofejnijeg srpskog kluba.

Da li je to stvarno bila zavera i namera ili ne, nikada nećemo saznati. Prvenstvo je počelo neslavno. Poraz od Vojvodine u Novom Sadu i remi u prvoj utakmici drugog kola kvalifikacija za UEFA kup protiv APOEL-a u Nikoziji, kao da nije bilo dovoljno upozorenje da se stepen pripravnosti u klubu podigne na najviši nivo. Da tu nije kraj iznenadjenjima pobrinuo se APOEL u revanšu, a onda je na red došao i Javor. Crvena Zvezda je ispala iz UEFA kupa od APOEL-a iz Nikozije u sred Beograda(3:3), uz igru kakva odavno nije vidjena na Marakani...u negativnom smislu. Prosto je nezamislivo da se pri vodjstvu od 3:2 sa igračem više igrači Crvene Zvezde grčevito brane na svom terenu, pred svojom publikom, i na kraju se ne odbrane. Da celu situaciju učini jos gorom pobrinuo se Javor, koji je takodje na sred Marakane očitao lekciju "pretedentu na titulu". Posle katastrofe u UEFA kupu i najgoreg ligaškog starta u istoriji kluba, logično je bilo da će doći do smene trenera Zemana. Da ironija bude još veća, crveno beli su morali da isplate ni manje ni više nego 1000000 (slovima: milion) eura svom bivšem treneru zbog prerano uručenog otkaza. Zajedno sa Zemanom kofere su spakovali i sportski direktor Goran Bunjevčević, kao i predsednik Toplica Spasojević. Na mesto sportskog direktora došao je Ilija Ivić, v.d. predsednika postao je Dobrivoje Tanasijević (aka Den Tana), dok je za šefa stručnog štaba postavljen Čedomir Janevski. Utakmica na Banovom Brdu još jednom je dokazala da Zvezda jednostavno nema tim za velika dela. Posle te utakmice crveno beli se nalaze na pretposlednjem mestu Super lige sa samo dva boda i gol razlikom 2:6 i čak deset bodova zaostatka za vodećim Partizanom.
Kada znamo da sledeće godine imamo samo tri predstavnika u euro kupovima, dolazi se do sledećeg pitanja. Da li Crvena Zvezda u opšte može da dođe do pozicije koja vodi u UEFA kup? Ako ovako nastavi, teško. Ipak, teško je očekivati da ekipa nastavi ovako slabo da igra do kraja sezone, pa se očekuje napredak na tabeli u narednom periodu. Ovakav tok prvenstva odmah je u prvi plan izbacio Partizan kao najozbiljnijeg pretedenta za novog-starog šampiona, ali i Vojvodinu koja sigurno nije bez šanse. Možda bi crveno beli ove sezone trebali da se okrenu ka kupu Srbije i tu potraže prolaz u Evropu?!

Veliki je broj pitanja koje sebi postavljaju svi kojima je crveno bela boja u srcu. Da li je i dalje u pitanju taktika 4-3-3? Da li su igrači dovoljno dobri? Da li je sadašnji trener dostojan kluba sa Marakane? Da li ima klanova? Da li se ovo radi namerno kako bi neko jeftino pazario klub? ... Ili je možda nešto sasvim treće u pitanju. Dogadjanja u našem najtrofejnijem klubu mogu samo da štete našem fudbalu, i ako mnogi ne misle tako. Crvena Zvezda se što pre mora trgnuti iz letargije u koju je upala jer su dosadašnja dešavanja ispod časti kluba renomea Crvene Zvezde. I na kraju, mnogo puta izgovorena rečenica. Bez jake Zvezde nema ni jakog Partizana, Vojvodine...