Veslačica Begeja, Jelena Momirov, dobila je letos sportsku stipendiju za studije na Univerzitetu Beri u Majamiju. Pored celodnevnih predavanja, redovno trenira, a naporan rad je dao i prve rezultate. Na prvoj zvaničnoj trci, Jelena je ostvarila prvi trijumf.

Nedavno smo imale prvu trku, koja se održava svake godine između 3 univerziteta iz Majamija. University of Miami, Nova Southeastern University i moj Barry University. Mi smo sastavili osmerac od osam najjačih devojaka u timu i pobedili. U čamcu smo veslale: Bugarka, Poljakinja, Hrvatica, Francuskinja, 2 Amerikanke i 2 Srpkinje. Trka je bila na 5 km i mi smo pobedile za čak 48 sekundi , što je izuzetno velika razlika. Zadovoljne smo postignutim vremenom i jedva čekam naredno takmicenje u američkoj državi Tennessee. Svidja mi se trka u osmercu, nikad u zivotu nisam postigla takvu brzinu u skifu, dublu ili četvercu – kaže Jelena za Ilovezrenjanin.

Meni je ovde zaista jako lepo. Teško,ali sa druge strane veoma lepo. Kad se radi, onda se baš radi, a kad se uživa, onda se uživa na visokom nivou – uz osmeh priča Jelena. -Dan mi kreće od 5 ujutru, jer su treninzi od pola 6 do 8. Predavanja počinju u 10 časova i posle njih učim do 11 – 12h uveče… Treniramo baš jakim intenzitetom. U prvom sam timu. Ima nas ukupno 35, od kojih je 15 u prvih timu, a na prošlom testiranju sam bila peta.

Jelena kaže da su treninzi izuzetno zanimljivi, a konkurencija veoma velika.

- Devojke su se skupile sa svih strana sveta i super se slažemo. Družimo se i van treninga. Mislim da će ceo tim progovoriti srpski do kraja godine. Trener nam je Srbin i onda nas četiri devojke sa Balkana učimo ove ostale da mu se obraćaju na srpskom!

Što se tice studiranja, bila sam u dilemi da li da studiram medicinu ili farmaciju. Ovde je sistem studiranja dosta drugačiji. Sada sam morala da izaberem kao osnovu ili pripremu za medicinu ili farmaciju. Izabrala sam biologiju za pripremu, ali ću se od sledećeg semestra definitivno prebaciti na biohemiju. To me više zanima i definitvno sam odlučila da bih želela farmaciju. Predavanja su mi zanimljiva, sviđa mi se rad u laboratoriji, odnos profesora i studenta. Svi su jako ljubazni i žele da pomognu. 

Uprkos napornom tempu što se tiče treninga i studiranja, nađe se vremena i za druženje.

Vreme je ovde predivno. Zato sam i hiperaktivna i imam želju da radim. Trudimo se da izdvojimo 2 -3 sata tokom vikenda za kupanje. Imamo drugarice Amerikanke iz tima koje nas stalno zovu na neke žurke, ali nemamo vremena za to.

Život u kampusu je veoma zanimljiv, stalno se nešto dešava. Ovde su ljudi bukvalno iz celog sveta i svi misle da je Srbija nekad bila deo Rusije, i stalno im objasnjavam da smo bili deo Jugoslavije. Sviđa mi se za početak sve ovo ovde što imam, ali stalno mislim ” eh da mi je Zrenjanin ovde..” I stalno očekujem da ću nekog od meni dragih ljudi ovde sresti. Da uživamo zajedno u ovome. Nedostaju mi moja braća i drugarice najviše – rekla je Jelena Momirov na kraju razgovora za Ilovezrenjanin.