U atmosferi koju su samo najsmeliji i najmaštovitiji sanjali, Sloboda nije uspela da ponovi podvig iz avgusta 2011. Partizan, čini se nikad slabiji na Begluku, slavio je 2:1 skoro identičnim pogocima Živkovića i Kojića. U obe situacije, tragičar je bio Bajić. U 48. munutu se okliznuo i izgubio loptu, a u 82. minutu bio prespor za Jojića, koji je asistirao i kod prvog pogotka.

U prvom poluvremenu Sloboda je dobro stajala, a šansi nije bilo ni na jednoj ni na drugoj strani. Nakon vođstva Partizana, malo živosti na tribinama i terenu donela je Vasilićeva bomba sa tridesetak metara u 60 minutu, koja je bila uvertira za nešto zanimljiviju i uzbudljiviju utakmicu.

Posle skoro 400 minuta igre, Sloboda je stigla do ispostaviće se utešnog gola. Igrao se 84. minut. Boksovao je Stojković sa ivice šesnaesterca jednu dubinsku loptu, ali samo do Pilipovićeve noge koji je parabolom pogodio nezaštićenu mrežu.

Izveo je Piskavac verovatno najjači raspoloživi sastav:

Ranković – Vasilić, Lovrić, Bajić, Gojković – Pejović, Pilipović, Knežević, Purić – Tiago – Okuno.

Istih jedanaest igrača završilo je utakmicu.

Pred oko 9000 gledalaca, meč je vodio najbolji srpski sudija, Mažić, kome se ne može mnogo zameriti, ali pod upitnikom je par situacija (ofsajda i skraćeni korner) koje je signalizirao drugi pomoćni sudija Korolija. Iz jedne takve situacije Tiago je postigao pogodak u sudijskoj nadoknadi...