Da li nas to strpljenje izdaje, da li je ovo kraj naših pokušaja da, bez obzira na loše rezultate, nekako verujemo da će biti bolje, da će biti bolje!? Da li je to bila naša skupa zabluda ili prevelika želja?

Bilo je onih koji su nas kritikovali što smo sa toliko optimizma najavljivali igre Radničkog, ubedjujući nas da ovi fudbaleri i da hoće ne mogu više. Da li znaju ili ne, ili su toliko psihički, a posebno fizički spremni, da li u njima ima ili ne energije, agresije, želje, tek, ovo danas zaslužuje svaku osudu.

Ako imaju u sebi imalo samokritičnosti, svi igrači u belim dresovim, pred ogledalom, trebalo bi sebi da pogledaju u oči i pitaju se šta se to dogadja, gde je krivac, koliko to stvarno mogu…

  Bila je ovo igra kao u mraku. Nigde svetla na kraju ovog pirotskog tunela. Bez prave pas igre, bez koncentracije, sa mnogo grešaka u predaji lopte, bez svežine, ovaj tim Gorana Lazervića danas je pokazao svu svoju nemoć, protiv jedne više taktički mudro pripremljene, nego čisto fudbalski doterane, ekipe iz Dobanovaca.

Gosti su bili spremni na sve, fudbalske i nefudbalske stvari samo da ostvare zamišljeno, a domaći fudbaleri delovali su “fino” plašeći se da će slučajno nekoga povrediti, udariti, uvrediti, napraviti čestito jedan muški start!!! A opet, ironija, dobili su više žutih kartona. Naivno, do zla boga!! Slabo prvo poluvreme.  Domaći su trazili igru preskačući sredinu terena u želji da što pre stignu do gola. Usamljeni Spasić je u 12. minutu posle centaršuta B. Mančića loše primio loptu, a bio je na 5 metara od gola.

Bilo je to sve od pravih pokušaja.Sve ostalo bilo je mučenje. Gosti su delovali organizovanije i opasnije pred našim golom. U 16. minutu odlični Matić je sa 16. metara ciljao u levi ugao ali je Bulajić bravurozno u padu izbacio loptu u korner. Dobrojević je u 20. minutu poslao loptu do Matića ali je ovaj zakasnio. Radnički i dalje jalovo napadao, a gosti retko, ali opasnije. Lopta je lutala na sredini terena, a često i bila izbijana daleko u aut jer je to, pored ostalog i bila jedna od taktičkih zamisli. Što dalje od gola, i samo polako!

Janjić je u 34. minutu iz povoljne pozicije pogodio spoljni deo mreže. Dojkić je u  35. minutu starovao na korner liniji i blokirao centaršut.  U 41. minutu  Dojkić je klizećim startom zaustavio Dobrijevića i dobio žuti karton. Naivno!

Dakle, gosti konkretniji, bolje organizovani. Nije nam se dopalo njihovo ležanje i jaukanje bez razloga i zadržavanje vremena na šta arbitar Radaković nije obraćao pažnju. Bez obzira na neke napade Dobanovčana od pravog fudbala u prvom poluvremenu smo malo videli. Lopta je vise bila  u vazduhu nego na pirotskom tepihu.

Detalji sa utakmice

U drugom poluvremenu, Dobanovčani su se “zaključali” pred svojim golom i prvi udarac na gol Bulajića imali u 88. minutu. Sve ostalo vreme su se branili svim sredstvima. Pored borbenosti i dobrih reagovanja pred golom, veoma često su krali svaki sekund, ležali na travi, folirali teške prekršaje! Kada se sve sumira sigurno je na njihov vremenski konto otišlo desetak minuta.

Sudija Radaković se čudnio ponašao. Sporo je reagovao, nisu mu smetala leškarenja gostujućih igrača, kod njega je sve bilo baš po vojvodjanski “polako Lalo”!!

Radnički je ulaskom Dimitriova pre svega, ali i M. Mančića, donekle živnuo. Nešto smo od prilika zapisali, ali sveukupno, premalo da se pobedi ovako lukavo i psihički dobro “namazana” ekipa.

U 60. minutu šansa utakmice. Petrov je “izbacio” M. Mančića, ovaj odigrao povratnu pred gol, Spasić je glavom ciljao pod prečku ali je golman gostiju Bažalac bio odlčičan. Posle toga, pretpostavljate, ležao je minut dva!!!

Sedam minuta kasnije novi napad, M. Mančić do Spasića, ovaj je šutirao ali je štoper zaustavio loptu na putu ka golu.

Željko Dimitrov je, pomenusmo, uneo bar neku agresiju na gol gostiju, ali je dobro popunjena odbrana u nastavku zaustavljala sve njegove napade.   

Iako cilj opravdava sredstvo, a tako je, ipak moramo da kažemo da je utakmica bila čudna, da nam je  već postala muka, od lažnih grčeva, jaukanja, ležanja po nekoliko minuta, utrčavanja lekara, da bi samo posle minut dva taj isti “do bola povredjeni igrač” ustao i nastavio meč.

Kakva su prava sudija da ovakvu opstrukciju ne dozvoljavaju štiteći  igru, tek da budem iskren, ovakvih nefudbalskih stvari smo se u poslednje vreme nagledali. Prestaće ljudi da dolaze na utakmice.

Dobro, to je trener Štrbac, koji je prošao “sito i rešeto” umeo da uradi i pripremi svoje igrače, ali, zašto fudbaleri domaćih na ovakvu igru nisu odgovorili većom željom, borbom, trčanjem, enrgijom….

Vraćam se početku… Bila je ovo još jedna igra pirotskih fudbalera “u mraku” bez koncepta, bez “pozitivne drskosti” previše umorna da bi mogla da nam donese radost.

 Dokle ovako? Tabela izgleda ružno, da ružnije skoro nije bila. Mi ćemo na tribinama da gubimo zdravlje, a dole na terenu, sve izgleda zaista veoma čudno! Neverovatno čudno!  

Prva liga 21. kolo: Pirot:  Radnički – Budućnost  Dobanovci    0:0 (0:0)

Stadion kraj Nišave. Sudije: Nikola Radaković, Atila Harmat, M. Simović.

Radnički: Bulajić 7, Stojanovski 5, B. Mančić 6  M. Nikolić 5, Dojkić 6, Tolić 6, Jovanović  5, Petrov 5 (Filipović), Spasić 5, Ivković 5 (Dimitrov 6), Žeradjanin 5 (Mančić 6).

Rezerve: Stamenković, Mijalković, Filipovi, Petrić, M. Mančić, N. Mančić, Dimitrov.