Kraljevčanin Dragan Ljubisavljević pravi fudbalski globtroter

Izdanak je čuvene kraljevačke fudbalske škole, generacije u kojoj su bili Nenad Kovačević, Darko Dunjić, Aleksandar Luković i drugi. Debitovao je za prvi tim Sloge sa nepunih 16 godina,a ostaće zapamćen i kao član tima koji je Slogu posle više od 25 godina vratio u savezni rang takmičenja, Drugu saveznu ligu. Dragan Ljubisavljević je prekoračio tridesetu, ali fudbal igra sa istim žarom kao i na početku svoje karijere.

Prve fudbalske korake sam načinio u čuvenoj fudbalskoj školi „Bubamara“ iz koje su se regrutovali igrači za pionirski sastav Sloge. U Slogi sam prošao sve mlađe selekcije i kod trenera Dragana Gaca Jovanovića sa nepunih 16 godina debitovao za prvi tim u Srpskoj ligi. Potom sam morao da čeklam još godinu dana da ponovo zaigram u prvom timu i to kod Branka Smiljanića u povratničkoj sezoni „belih“ u Drugoj ligi. Bilo je to neverovatno iskustvo, imali smo odličan tim, bili četvrti nakon prvog dela sezone, stadion je na svakoj utakmici bio pun i toga ću se sećati dok živim – počinje priču Dragan Ljubisavljević danas fudbalski internacionalac.

Sa punoletstvom napustio je rodni grad i matični klub.

Otišao sam u niški Radnički, potom bio četiri godine u beogradskom Obiliću, pa u Makedoniji dva puta, u Voždovcu, pa Mjanmar, Indonezija. Upravo tu mi je bila poslednja stanica.

Indoneziju niko ne povezuje sa fudbalom?

Velika greška. Zemlja u kojoj se mnogo ulaže, fudbal se voli, stadionu su puni,a sportska infrastruktura se može meriti sa najboljim zemljama na Starom kontinentu. Klub u kome sam igrao do pre nekih mesec dana je Mitra Kukar član je Superlige, mada je Indonezija i po tome specifična.

Po Superligi?

To je jedina zemlja u svetu gde postoje dve superlige, dva paralelna takmičenja. Zbog toga su na meti FIFA, često pod suspenzijom, ali „plivaju“ nekako. Lako se da zaključiti da je veliki novac u igri i mnogi su skloni da zažmure na jedno oko. Veliki sponzori su, nezadovoljni takmičenjem na

nivou matičnog saveza, napravili svoje takmičenje, izuzetno medijski ispraćeno, ulaže se mnogo, jer u Aziji ne priznaju krizu, prave se novi stadioni, tako da obe lige tako reći normalno funkcionišu.

Tvoj bivši klub je bio član koje Superlige?

Ove koju su formirali sponzori. Došao sam na poziv trenera Stefana Hansona, Šveđanina koji dugo radi u Aziji, izgradio je ime, lako nalazi angžmane,a već tri godine traje naša saradnja i uvek idem tamo gde je on trener. Tako sam se našao i u Mitra Kukaru. Što se tiče fudbala veoma sam zadovoljan, i kako sam primljen i kako sam odigrao, finansijski je sve ispoštovano u dan. Malo je teže za život, grad u kome smo bili je na ivici džungle, tu je sniman film „Anakonda“, nije se lako privići na klimu i sve ostalo, ali eto izdržao sam.

Pre toga si bio u Mjanmaru sa istim trenerom?

Da, Mjanmar je velika zemlja i krupnim koracima napreduje, mislim fudbalski. Period koji sam proveo tamo mi je ostao u lepom sećanju i nikada se ne zna, možda ponovo zaigram tamo. Znate, u Aziji generalno, pogotovo u zemljama o kojima pričamo, ne gledaju godine igrača, što mi kažemo krštenicu. Njima je bitno da možeš da trčiš i da se boriš na svakom meču, da imaš kvalitet. Zato su to obećane zemlje za igrače koji su u godinama, kako se to u Srbiji naglašava. U našim klubovima gledaju te ispod oka kada kažeš da imaš 33 godine, odmah si im sumnjiv. U Indoneziji recimo, to nije slučaj.

Po povratku u Srbiju rođeni Kraljevčanin odmara u društvu porodice i sprema se za novu avanturu?

Imao sam želju da zaigram u Slogi ovu polusezonu, ponudili su mi da treniram sa njima, ali čelnici kluba nisu bili preterano zaintersovani da me angažuju. Žao mi je zbog toga, pogotovo što sam želeo da pomognem, bez posebnih zahteva i uz razumevanje da šansu dobiju mladi igrači. Što se tiče planova, dobio sam ponudu iz Kanade, deluje zanimljivo, ali nisam još odlučio. Iskreno, bolji se uslovi nude u Indoneziji i postoje šanse da se vratim – zaključuje Dragan Ljubisavljević fudbalski globtroter.