Kako je počelo, verovali smo da će biti golova i naravno nadali se pobedi domaćih. U 2. minutu Radivojević je sa vrha šesnaesterca šutirao, lopta je pogodila stativu.

U 12. minutu iskusni Ristov to obično ne promašuje. Želeo je efektno dazavrši akciju i pogrešio. Našao se sam ispred Markovića, golmana Vlasine, umesto da pocepa mrežu, bio je sam, želeo je da lobuje i vratio “loptu” golmanu u ruke. U 16. minutu Boža Mančić, prošao je levom stranom, našao se na desetakmetara iskosa, gostujući fudbaler ga je “napao” s ledja, Mančić je pao, a sudija Klikovac je ovaj prekršaj smatrao remplovanjem. Čini se da sudije po svom ćefu, a ne kako jeste, donose odluke u ovakvim slučajevima.  Bilo je negodovanja i ponovo ono, da je Radnički toliko izgubio autoritet , da sudije više ni ovakve prekrašeje usred Pirota ne respektuju. Kako ja to kažem, dođu i “vesele” se na Stadionu kraj Nišave. Vežbaju strogoću, autoritet na Radničkom !! Nisam čuo za ovog sudiju. Zove se Mitar Klikovac.

U 26. minutu Boža Mančić paralela s golom Vlasine, ali nema igrača u belom dresu da ubaci loptu u mrežu. U 27. minutu Stojanov dobra kombinacija. Ristov je bio u prilici, ali se nije dobro snašao. Vlasotinčani su igrali dobro. Bila je to otvorena borba na sredini terena, u kojoj su u prvom delu fudbaleri Radničkog mogli da obezbede pobedu. U 36.minutu Aca Stojković, i dalje najopasniji centarfor u Ligi, u dva navrata je zapretio. Jednom je pokušao da lobuje, a drugi put oklevao da šutira. Pretio je i snažni centarfor  Đokić.

Bilo je borbe i u nastavku. Namerno pišem - borbe, jer je pre svega to karakterisalo meč. Borba za prevlast na sredini terena, ali rekao bih  pravo nadmetanje ko će postići, odnosno promašiti protivničku mrežu!

U 46. minutu drugo poluvreme počelo je na isti način. Ponovo je u centru pažnje bio pirotski centarfor Mitar Radivojević, šitorao je iz blizine ali je odlični Aleksandar Mitrović, uklizao i  blokorao udarac. Spasio siguran gol! Valjda! U 48. minutu kombinacija Stojanovića i Radivojevića, upućena lopta do B. Mančića koji je centrirao ali su  štoperi Marinković i  iskusni Pejčić  uvek bili na mestu. 

U 61.minutu B.Mančić prodor, šutirao je i pogodio stativu. Par minuta kasnije ponovo je B.Mančić prošao po levoj strani i ponovo start s ledja, ali Klikovac nije “kliknuo” na penal! Drugi put. U 73. minutu Milić je ušao u šesnaesterac, krenuo je golman Stepanović, došlo je do kontakta, ali je Milić loptu udario pre nego što je golman domaćih startovao! Milić, Stojković i Djokić, inače, namučili su odbranu Radničkog. Pogotovo kada bi Petrov i Sekulić ostali negde u polju Vlasotinčana. Bile su to prave muke za Dojkića i Gajića.

U 84. minutu oglasio se  ponovo Aca Stojković, šutirao je preko gola. Pozicija nije bila laka. U 85. minutu Dojkić je u poslednjim minutima često bio u napadu. Šutirao je glavom, ali preko prečke.

Da odmah kažem, svoje vidjenje utakmice i nešto više od toga, kazaću ipak sutra, sada sam uznemiren. Bolje reći PONIŽEN!
Ali sutra!

Šta reći na kraju, a ne pogrešiti?
Vlasotinčani su zaslužili bod, možda  nezadovoljni dok su  se vraćali  kući, da su ispustili pobedu!
Vidi se da su pre prvenstva znali šta hoće. Imaju nekoliko prvoligaških igrača. Bratislav Pejčić, Nikola Marinković, Aleksandar Mitrović, Aleksandar Stojković, Nemanja Djikić, Ivan Milić. Imaju nekoliko talentovanih mladih fudbalera, "desetka" Nemanja Vlajković, golman Strahinja Marković. Zašto nabrajam. Zato što u se u Klubu spremali za ovu sezonu i  na vreme pravili tim. Trenera ne poznajem, znam Zorana Andrejevića koji je nekada bio jedno vreme  u Radničkom.

Što se Radničkog tiče, zna se šta je Marko nasledio. Zna se kakvog su raspoloženja bili Tolić, Dojkić, Mančić, Petrov, zna se da Apostolović još uveki nije onaj stari, da se Ristov dvoumio… Sve se zna. Znaju se i dugovanja! I još uvek se znaju!
Pitam se glasno, da li su krivci što je Marko Vidojević došao u Radničkom bila “tabula raza” (pogledajte prevod) predsednik Bratislav Ćirić, administrativac Dragan Janković, usamljeni treneri u Klubu u tom trenutku, Bratislav Savić i Ivan Džunić??? Da li su krivi što su  ovom renomiranom treneru servirali 12 igrača, od kojih su samo Kamenović i N. Mančić nešto mogli. Ćirić, Milošević i N. Nikolić videli su kakvo je stanje na treninzima i vratili se u Balkanski, Jedinstvo i Tanasko Rajić!!!  Nekoliko dečaka  od tada trenira kod Marka, igra kod Radeta Manića i teško da može nešto da promeni. Momci koji su došli, dovođeni su, kao na  železničkoj stanici. Krenuo pirotski voz Srbijom i ko je želeo da uđe, taj je došao!
Neće i ne može  tako! Videlo se i danas. Jeste, duša hoće, telo ne, a treba i znanja!