Jutro će promeniti sve... Potučeni smo do nogu... Pa šta??? Došao je momenat o kom sam vam pričao sve vreme... Ne igramo kao tim kad gubimo!!! Svi su nam krivi, čak i mi sebi sami, i sudije, i uprava, i publika...
Nema prijateljstva među igračima, nema onog žara koji nas je krasio prosle sezone kad smo i poraz primali kao nešto što može da se dogodi svakome na ovom svetu... Zamerate jedni drugima i tražite krivce jedni u drugima...
Svi smo krivi u kompletu. I publika, i uprava, i igrači, evo tvrdim posle današnjeg poraza, posle dva različita poluvremena, vodili smo 2-0 a izgubili 2-8, posle dva lica Poleta, koji volim, poštujem i podržavam u svakom smislu, nešto mora da se menja, ali ne u upravi, ne u publici, već u našim glavama, usijanim i ne spremnim na kritiku u savete...
Da li smo dali sve od sebe u prvom poluvremenu? Jesmo, dali smo! Kad je rezultat povoljan, zadovoljni smo, ali, kad kola krenu nizbrdo, onda nastaje haos... Ne treba tražiti krivca u pojedincima, krivi smo mi što smo ih pustili da nas potuku do nogu. Treba naučiti nešto iz ovog poraza, reći dosta je bilo, i produžiti dalje, poraziti svakog koga možemo isto kao što smo mi poraženi danas, ne 2-0, ne 3-0, već 10-0 ako postoje uslovi za to. Nabiti im kompleks da znaju ko je i šta je Polet 57.
A mi, mi to možemo zajedno! Izaći iz ovog poraza kao da se ništa nije dogodilo i već u sledećem kolu pokazati zube protivniku.
Molim vas samo jedno, kao prijatelj, kao publika, kao fan...
'Ajde da im pokažemo, šta smo, ko smo, i da možemo da se dignemo iz pepela u koji smo se sami srozali...