U noći Hristovog vaskrsnuća pred okupljenim srećnicima u danas samo za novokomponovane istoričare, kvazipolitičke moćnike i diletante svih profila, bezimenoj valjevskoj hali sportova oduvek imena „15.septembar“( po otvorenom terenu za male sportove izgrađenom posle Drugog svetskog rata) desila se košarkaška čarolija.

Metalac sa teretom bliske prošlosti na krilima ne dve nego gotovo tri hiljade ljudi, dve su bile samo na parketu, posle pozdrava i čestitke rukometašima kluba istog imena za plasman u Super B ligu Srbije, istrčao je na megdan crno belima. Tek što je prošlo 17,5 sekundi meč povišenog rizika sudije su shvatile da ne postoje uslovi za igru.

Za razliku od Železnika gde se koliko juče meč za titulu igrao u sramnim uslovima pogodnim možda za hokej, nikako za košarku, u Valjevu usledila reakcija posle prvog proklizavanja Tepića i Bogdanovića i prekid, za malo do Uskršnje večeri.

Umesto da se problem sa vlažnim terenom reši za 10-ak minuta efikasnom akcijom brisanja parketa, usledilo je besmisleno uključivanje ventilacije i ubacivanje svežeg vazduha spolja u vreli prostor unutar za dvorane. Medju prisutnima, nije bilo adekvatrnog „naoružanja“ a ni higijeničara, jer UFK Valis gradska firma zadužena za gazdovanje sportskim objektima svojim pravilnikom predviđa da ljude i brisače obezbeđuje isključivo organizator priredbe, u ovom slučaju KK Metalac, čekanje se odužilo u nedogled.

Jedna od suludih ideja službenih lica na meču da policija izbaci deo gledalaca iz dvorane da bi se napravila promaja i parket osušio mudrom odlukom glavanokomadujućih ofcira u policijskoj uniformi je glatko odbijena. Tek kada su „četiri musketarčića“ sa igračkama za brisanje poda „pala u nesvest“ od besumučnog trljanja parketa Milija Vojinović je posle skoro sat vremena dao znak za nastavak meča.

Metalac je poput elementarne nepogode krenuo silovito. Sevnule su munje i gromovi Čakarevića, alej up zakucavanje Vulridža, dominacija Popovića pod košem, šutevi Bakića,a kako je Ešton bušio statičnu odbranu Partizana trebalo je videti. Domaćin je poveo 11:2 za samo samo tri minuta igre,a zidovi i krov dvorane su se tresli u erupciji oduševljenja pristalica valjevskog tima.

Čakarević i Bogdanović trojkama su najavili početak velikog revolveraškog obračuna, a Ešton novom bombom u roku od 100-inak sekundi i asitencijama i Kužeti Popoviću donosi domaćinu +12(27:15) u 9. mimutu. Davis Bertans stupa na scenu trojkaškim rafalom. Saša Pavlović konačno pali motor crno belog valjka, i pokazuje kakav je as. Bogdanović postaje nevidljiv za odbranu domaćina,a gospodar neba Lovernj zaključava reket Partizana. Za samo pet minuta Partizan sa minus 12, stiže na plus jedan (34:33). Serija šampiona, konačno rastrčalog, raspucanog, skočnog, u odbrani neprkosnoveno dominantnog,jednom rečju u sistemu, traje kao i ova aprilska kiša, u nedogled dugo, dugo, do maksimalnih +29(73:44) u 29.minutu, odnosno 58:17 za 20 minuta igre.

Valjevci bez ratnika dostojnih reakcija na razbijačake nalete „partizanske eskadrile“ profesora košarkaške igre Duška Vujoševića izloženi žestokoj paljbi odustaju od borbe, pa u završnici meča na parket izlazi epozodisti i rezervisti.

Kao nikad do sada Valjevo je bilo uz svoj Metalac, protiv Partizana, maksimalno našpanovanog za meč godine sa Cedevitom. Ali i sa „šestim“ igračem četa na raspolaganju Vladimiru Đokiću, sa oliglednim odsustvom disciline u igri,  nije mogla više, tim pre što je najveći motivator i pokretač tima Petar Popović posle virusne infekcije stomaka zaražene veče uoči meča imao snage samo za 10a-k minuta za fajt sa Partizanovom armadom pod obručima.

Metalac: Kužeta 4(3sk), Krušić, Bakić 17(6as, 10pf) , Aleksić 3, Tomašević 6 (4sk) Ešton 12( 3as, 3 sk; 3il), Dujković 2, Vuldridž 6(6sk, Čakarević 7, Knežević, Kljajević, Popović 10. 

Partizan NIS: Tepić, Lovenrj 13)12sk), Pavlović 14( 3ol, 3 pf), Dalo 5, Milutinov 9(6sk), Bogdanović 18(5as, 6 sk) Gagić 11(5sk,5pf), Musli 6, Šalić 4, Andrić 2, Bezbradica, Bertans 13(2-2, 3-3)

VUJOŠEVIĆ: VALJEVO PREPOZNAJE MOĆ KOŠARKE

- U Valjevu je fantasticna atmosfera. Grad ima veliku košarkašku tradiciju, poznavanje i ljubav prema košarci, započeo je deo priče o domaćinu Vujošević.

- Ogroman trud moga prijatelja Boška Djukanovića i ostalih ljudi uključenih u projekat vraćanja Metalca na stare puteve, dobija smisao ovakvom predstavom i interesovaljem publike. Pribojavao sam se Metalca. Prekid u pauza su dodatno pojačali tenziju kod domaćina, a mi smo se malo opustili. Ovakva utakmica ne može da se reši na otvaranju. Uspeli smo da se vratimo u igru. Ono što može da se zameri igračima Metalca je da su dosta pali kada su uvideli da su bez šansi za pobedu. Metalac ima potencijal, neuigran je neki igrači su tek došli kao i trener. U košarci ne može ničim da se zameni strpljenje. Potrebno im je vreme da ga pažljivo iskoriste i da dobrim radom, čak i nekim porazima, stignu do pobeda. Sastav je respektabilan, igrači nisu sasvim spremni, na prvom mestu Popović.

Duško Vujošević se posebno osvrnuo na šanse Metalca da sitigne do Jadrana.

- Tek je počela naša liga. Ko će da se plasira u Jadransku ligu otvoreno je pitanje. Dosta klubova ima visoke ambicije, a jedan od njih je i Metalac. Nije važno koliko puta padneš, nego koliko puta ustaneš. Metalac mora da ustane jos jači, da se okrene protivnicima sa obavezom da dobiju utakmice. Partizan će svaki meč igrati na pobedu, kako protiv Metalca tako i protiv konkurenata Valjevcima za plasman u Jadransku ligu. Smatram da bi grad Valjevo morao da intenzivinije priključi privatnim i pojedinačnim inicijativama doktora Djukanovića i ljudima oko njega. Ne znam šta bi značio plasman u Jadransku ligu ako bi se igralo u ovoj hali. Ne treba čekati plasman u Jadransku ligu da bi se počelo sa renoviranjem ove hale, jer novu je nemoguće sagraditi za tako kratko vreme. Odmah treba zasukati rukave, započeti posao. Valjevo to zaslužuje I ima potrebu za vrhunskim sportskim događajima. Sportske priredbe čine život grada sadržajnijim. Metalac ima šansu da se nadje u krugu ekipa koje konkurišu. Prevelika obaveza i još veći imperativ. Nije to nešto što će im ići puno u prilog. Verujem da će nacionalni šampionat biti regularan, a u takvim uslovima Metalac ima šansu.

SA CEDEVITOM UTAKMICA SEZONE

Vujošević je naglasio važnost pobede i čenjenicu da nema povređenih, ali da posle uskršnjeg predaaha sledi završni deo prirpema za utakmicu sezone.

-Važni bodovi su osvojeni, nema povređenih, sledi Cedevita.Od rezultata na toj utakmici zavisi da li ćemo igrati Evroligu sledeće godine. Sa Evroligom jedva preživljavamo, bez nje bilo bi jako teško. Siguran sam da naša publika prepoznaje situaciju, da će doći u ogromnom broju da nas podrži i da u Areni napravi domaći teren.

PREKID, SUDIJE, KONDENZ...

 U strahu da ne dođe do nivih povreda svojih igrača Duško Vujošević je ocenio da je sušenje parketa bila neminovnost.

- Još na zagrevanju sam video da igrači proklizavaju.Uplašio sam se da ne dodje do nekih povreda. Kondenz je bio veliki. Previše je povreda bilo ove godine. Ni nama ni ni igračima Metalca nije bio potreban rizik od povreda. Ne znam šta je bilo preventiva, otvoranje prozora, čišćenje.Sudije su bile u pravu, što su inisitrale na uslovima za igru, ali nama ni domaćinu nije odgovaralo da pomeramo utakmicu. Kalendar je zgusnut nema prostora za to, a propozicije predvidjaju da ako utakmica ne moze da se odigra iste večeri mora u naredna 24 sata. Ostali bi za Uskrs u Valjevu, a red bi bio da ga provedemo u svojim kućama.

VLADA ĐOKIĆ: ČAST JE IGRATI SA CRNO BELIMA

Vladimir Đokć trener Metalca čestitao je kolegi Vujoševiću na pobedi i poželeo novi trofej na fajnal foru u Beogradu.

-Partizan je odigrao na vrhunskom nivou. Vidi se koliko su spremni za konačni obračun u ABA ligi. Ozbiljan tim, ozbiljan rad, razlika u kvalitetu je ogromna. Sam pristup utakmici i igri sve govori. Partizanovih 116 indeksnih poena u odnosu na nasi 61, 40 skokova, 26 više od nas sve govori.

Dobro smo otvorili utakmicu. Kako smo i najvljivali, hrabro, odvazno, motivisano, željni igre. Partizan je promenom odbrane, zatvorio reket, i uspeo da nas iskontrolise i da neutrališe našu početnu prednost, i do poluvremena povede. Vrhunski pristup u trećoj četvrtini imao je za posledicu zasluženo visoku pobedu.

Đokić se posebno osvrnuo na ambijent u Valjevu, i konačno ponovo viđenu nestvarnu podršku Metalcu konačno i protiv Partizana.

-Zahvalio bih se publici na fantastičnoj podršci, na odzivu. Posebno hvala za strpljenje i čekanje da meč počne.Sa ovakvim navijačima sve je moguće.

Prvensto tek počinje smatra trener Metalca.

-Dolazi dani odluke, prvenstvo za nas tek počinje, posle tri duela s jadrancima, Partizanom , Radničkim i Megom. Zadovoljan sam skorom 1:3. U Železnik smo otišli bez centra Petra Popovića, svakako najbitnijim igračem tima, ne samo zbog igre, nego pre svega zbog ponašanja i zalaganja. Imao je peh, stomačni virus. Bilo je pitanje hoće li moći uopšte na teren.Petar je čovek velikog srca. Pomogao nam je koliko je mogao i hvala mu na tome.

Desetodnevna pauza će itekako prijati istakao je trener Metalca.

-Učinicemo sve u narednih desetak dana što bolje pripremimo. Slede dva gostovanja u Kosjeriću i Čačku. Potrudićemo se da pobedimo sve rivale sa kojima možemo da igramo. Ne obećavam ništa, ali verujem da Metalac ima svoju šansu.