Vernost Borcu od malih nogu

Lazar Obradović, Borac 1926 - foto: V. Obradović

Retkost je u srpskom fudbalu da igrač ostane vezan za jedan klub gotovo celu karijeru, kao što je to primer Lazara Obradovića (28), kapitena Borca 1926. Rođeni Čačanin, još kao sedmogodišnjak počeo je u Borčevoj školi fudbala, prošao sve mlađe selekcije i sa 18 godina zaigrao u prvom timu, i već je deset sezona veran crveno-belim bojama. Kako kaže "prija mi da igram za svoj klub i grad, i trudim se da u svakoj utakmici dam maksimum i budem primer mlađim igračima".

- Gde god Borac 1926 bude igrao, bilo to Srpska, ili Super liga ja ću mu ostati veran. Obično kada se klub preseli u niži rang prisutan je veliki odliv igrača. To za mene ne važi i kad smo iz najvišeg ranga pali u Srpsku ligu, bio sam jedini koji je ostao veran klubu - kaže iskusni defanzivac koji se najbolje snalazi na poziciji štopera i desnog defanzivca. Menjali su se treneri, kaže da ih je za deset sezona, koliko je prvotimac, promenilo isti toliko, ako ne i više, svojim kvalitetom, privrženošću klupskim bojama,  motivisanošću, uvek zadobio poverenje stručnjaka sa klupe.

U Boracu 1926 su pred početak sezone planirali da budu u gornjem delu tabele i osvajanjem petog mesta taj cilj su ostvarili, sa čim se slaže naš sagovornik. - Igrači su zadovoljni, kao i stručni štab, dobro i sadržajno smo radili i rezultati su vidljivi na terenu. Uvek može bolje ali za povratnika i klub tako duge i bogate tradicije peta pozicija je potaman i daje nam mogućnost da napadnemo vrh tabele, ako ne ove, onda naredne sezone verujem da možemo biti šampioni i vratiti se u elitu gde nam je po kvalitetu mesto - navodi i napominje da bi plasman bio bolji da ih nije desetkovala korona, tako da su morali jednu utakmicu da odlože. Među desetak pozitivnih igrača i Obradović je morao da provede određeni period u samoizolaciji.

Obradović se nada da će gradski oci preopznati rezultate Borca 1926 i da će izaći u susret nastojanjima čelnika kluba da pomognu finansijski, kako bi se po tom pitanju konsolodovali i postizali još bolje rezultate.

Pouzdani defanzivac se nalazi u najboljim igračkim godinama i još ga nije napustila pomisao da karijeru nastavi u inostranstvu, ali je pandemija sve planove odložila. Kako mi reče, od fudbala se u Srbiji ne može živeti, pogotovu ako si prvoligaš i mora se razmišljati o budućnosti, pogotovu što je formirao porodicu i uskoro bi trebalo da stigne još jedna prinova.