Povratak u realnost

Na početku meča uloge su bile sasvim jasno podeljene – Sloboda ide na tri, Inđija na jedan bod. Inicijativa crveno-crnih tako je krenula od prvog minuta. Malo prilika, nešto više kornera, i onda gol, već u 14. minutu. Babić je presekao napad gostiju, odigrao do Vukojičića, a ovaj u trku prelazi skoro polovinu terena, dobija dva duela i matira Milinovića. Sledi period strahovitog pritiska i presinga, koji je rezultirao samo jednom pravom prilikom. U 29. minutu Vukojičić otvara Jeremića, ovaj izlazi na golmana gostiju i iskosa, u trku, upućuje solidan udarac. Da bi se prelomila utakmica trebalo je više od toga, pa danas vrlo dobar golman gostiju u ovoj situaciji izlazi kao pobednik. Samo par minuta kasnije, stiže šokantno izjednačenje. Babić okleva da interveniše na sasvim bezopasnu loptu, te gubi duel od protivničkog fudbalera koji jednostavno asistira Pejiću. Do tada neprimetna Inđija, polako dolazi do daha, pa pri kraju prvog dela dolazi do još jedne dobre prilike. Imali su gosti mnogo sreće u tom napadu, lopta im se više puta vraćala u noge, ali je Tasić sprečio katastrofu.

Ili bolje reći odložio, jer u 56. minutu na semaforu stoji 1:2. Još jedna neshvatljiva reakcija Babića i rutinska realizacija Georgijevića. Sloboda od tada još bezidejnija, čemu je doprinela i katastrofalna dvostruka izmena u 61. minutu. Gosti su uspeli da umire igru, u čemu im je pomagala i krađa vremena koja odavno nije viđena u većem obimu, a sve uz dozvolu danas jako loše sudijske četvorke. Sredinom drugog poluvremena ipak ulazimo u dobru priliku, ali Vukojičić sebi daje prejak for, posle odličnog duplog pasa sa Ćosovićem. U nadoknadi vremena beležimo i poslednju, možda i najbolju priliku. Ćosović je preglavao centaršut, lopta se našla u posedu Jeremića koji još jednom upućuje solidan udarac iz odlične situacije. Međutim, solidno nije dovoljno ni za bod Rosonera na Begluku, Milinović vadi loptu iz gola.

Kraj teksta bi trebali posvetiti fudbaleru koji je u moru podrške video kap kritike (bila pozitivna ili ne), ali je pitanje da li bi postupili ispravno. Možda se više osvrnuti na rukovodioce kluba koji su stvorili klimu u kojoj je takvo ponašanje normalno, pa možda (da ne budemo pregrubi) i poželjno. No te trivijalnosti za njih prosto nisu bitne, pa zašto trošiti reči... Uostalom, zar se fudbal igra zbog navijača?