Futsal: Vidan Bojović – uzor mladima

Petostruki šampion Srbije i nosilac duple krune u ovoj godini Ekonomac u svojim redovima ima sedmoricu reprezentativaca i nije slučajno što suvereno vlada domaćom futsal scenom. Među njima je najstariji i najiskusniji Vidan Bojović, koji je već 13 godina na parketu. Postao je kapiten svoje ekipe i reprezentacije Srbije. Posle sedam godina nastupa u dresu sa državnim grbom najpopularniji kragujevački “majstor na petoparcu” ustupio je mesto mlađima. Međutim, ostaje u ekipi, kako kaže, dok bude mogao da igra i bude koristan klubu, a kasnije i da prenosi svoje iskusvo na mlađe.

Bojović je imao veliku čast da na njegovoj oproštajnoj utakmici za reprezentaciju, koja je nedavno odigrana u Sportskoj hali “Jezero” u Kragujevcu, gostuje selekcija Španije, jedna od najboljih u Evropi. Ne pamti se da je takva čast ukazana nekom reprezentativcu u futsalu. Mnogi iz kluba, pa i reprezentacije, procenili su da je popularni Britva zaslužio spektakularan oproštaj od dresa sa državnim grbom, posle 84 odigrane utakmice i 29 postignutih golova. Na rastanku od reprezentacije za uspomenu dobio je dres sa brojem 13, koji mu je uručio selektor Aca Kovačević.

Vidan Bojović je rođen u Ivanjici pre 34 godine i prvo druženje sa loptom počeo je u Javoru sa sedam godina, ali u velikom fudbalu.

- Prošao sam sve mlađe selekcije u Javoru. Bio sam priključen i prvom timu, kada je trener bio Slavenko Kuzeljević, koji je radio i ovde u Radničkom. Odigrao sam nekoliko prijateljskih utakmica. Imao sam tada 17 godina. Otišao sam na dvojnu registraciju u FK Golija, posle u Voćar iz Kotraže. Mali fudbal počeo sam da igram u Fontani, u Čačku. To je bilo pre 13 godina. Najveći uticaj na mene imao je Aleksandar-Saša Đokić, sada trener Mašinca. Sa njim sam igrao turnire i on me predložio profesoru Veroljubu Dugaliću da kao kvalitetan igrač pokušam da pojačam ekipu Ekonomca, koji je osnovan u Kragujevcu. Dobrim igrama u Ekonomcu došao sam 2006. godine i u reprezentaciju Srbije. Prvu utakmicu u dresu sa državnim grbom odigrao sam protiv selekcije novinara, a zvaničan međunarodni susret bio je 15. januara 2007. protiv reprezentacije Ukrajine – seća se omaleni rastom, ali sa velikim srcem na parketu, kapiten Ekonomca i doskora reprezenzacije Vidan Bojović.

Igranjem u reprezentaciju u sećanju ovom Ivanjičanu, koji je postao ljubimac kragujevačke publike, ostale su mnogo lepe uspomene, koje nikada neće da zaboravi.

- Iza mene imam tri evropska prvenstva i jedno svetsko. Bilo je mnogo lepih golova, nezaboravnih uspomena i druženja, koji su mi pričinjavali veliku radost u životu. Odigrao sam 84 utakmice za reprezentaciju i postigao 29 golova. Doskora nisam ni znao da sam najbolji strelac reprezentacije. Od više priznanja koja sam dobio, sigurno, izdvajam ovo sa poslednjeg evropskog prvenstva u Hrvatskoj gde sam bio treći strelac evropskog prvenstva i dobio “bronzanu patiku” – sa zadovoljstvom priča Bojović.

Veliku zahvalnost za sve što je postigao u svojoj karijeri ovaj uzorni sportista, koji u svakom pogledu može da posluži za ugled mladima, duguje svom klubu.

- Sa Ekonomcem sam postigao vrhunske rezultate. U poslednje vreme ređali smo samo pobede i titulu za titulom. Osvojili smo Balkanski kup, a u ovoj godini peto domaće prvenstavo i Kup. Samo u ovoj godini zabeležili smo i pet pobeda u Ligi šampiona. Poklekli smo na poslednjoj stepenici pred osvajanje cilja – plasmana u fajnal-for. To nam je samo ostala neostvarena želja, da se plasiramo među četiri najbolje ekipe Evrope. Ove godine bili smo na korak od cilja, ali smo odlučujuću utakmicu izgubili od Dinama iz Moskve. To ostaje san svih nas u klubu.

Mnogo golova dao sam i za Ekonomac, ali tačan podatak nemam, jer takvu evidenciju nisam vodio. Ostaće mi u trajnom sećanju utakmice sa višegodišnjim rivalom Marbo Intermecom i osvajanje duple krune baš u susretu sa tom ekipom, koje nikada neću zaboraviti – sa zdovoljstvom tvrdi Vidan Bojović.

Iako je bilo nekih kontakata da ode u inostranstvo i nastavi karijeru, popularni “britva” ostao je veran svome klubu. Uživa popularnost, ne samo u Kragujevcu, već i u njegovoj rodnoj Ivanjici i drugim mestima u Srbiji, gde je nastupao.Njegovi planovi vezani za Ekonomac.

- Moje je opredeljenje da do kraja karijere ostajem u Ekonomcu i ako me zdravlje posluži igraću dok ljudi koji vode klub ocene da sam koristan. Sada imam 34 godine i nadam se da ću na parketu ostati još dve-tri sezone. Sigurno je da ću ostati u malom fudbalu, jer mi je to, za sada, životno operedeljenje. Imam dosta znanja koje mogu da prenesem na mlađe selekcije. Najverovatnije da ću se posvetiti trenerskom pozivu. Voleo bih da to što sam stekao kroz ovih 13 godina prenesem na dečake koji vole ovaj sport. Da li ću raditi u Ekonomcu ili nekom drugom klubu, o tom po tom, ima vremena. Sada sam okrenut igri na parketu. Očekujem da nastavimo u pobedničkoj seriji i u ovoj sezoni. Imamo dobar tim, homogenost i veliko drugarstvo u ekipi, a to su dobre pretpostavke da možemo do cilja – poručuje kapiten ovogodišnjeg osvajača duple krune Bojović, koji deset godina živi i igra mali fudbal u Kragujevcu, a zimski odmor i nastupajuće praznike provešće sa svojom porodicom u Ivanjici.