Dimitrijević masakrirao Slobodu

Poznato je da već tri godine Jagodina ima sudijsku zaštitu i pomoć, u manjoj ili većoj meri. U prethodnom kolu brutalno je pokraden Rad na Banjici, a sada je na red došla Sloboda. Ništa lično, dobila je Sloboda i pohvale za igru iz tabora domaćih. 

 

Pisati o igri i fudbalu nema smisla nakon bestijalne fudbalske krađe od strane sudije Dimitrijevića, a o sopstvenoj odgovornosti valja pričati tek onda kada se obezbede elementarni uslovi za ravnopravnu arbitražu. Ono što je do Slobode, a treba pomenuti, je lakoća, skoro pa navika, primanja čudnih golova i katastrofalna igra Pejovića u defanzivi na poziciji levog beka, koja mu od svih koje je izmenjao u ovih par godina, najmanje odgovara. Nije ni Okuno blistao kao u Novom Sadu, a ni Babić nije onaj iz duela sa Radničkim i OFK Beogradom u Užicu, dok Pilipović igra promenljivo, ali ipak mnogo češće slabo. Jovanovićev voljni momenat iz utakmice u utakmicu je sve jači i to je lepo videti. Rankovića se ne sme optužiti za primljen gol, jer je već iz utakmice u utakmicu najbolji na terenu i iz velike želje i požrtvovanosti, ima pravo i da pogreši u jednoj proceni. 

Sloboda je ipak pružila dobru igru u prvih 45 minuta, igrala hrabro, napadački, bila u najmanju ruku ravnopravan protivnik. Ali, sve što valja i što ne valja, nema nikave veze sa glavnim razlogom zašto je Sloboda izgubila utakmicu tj. sa onim što je lait motiv ovog teksta, koji se umesto izveštaja sa utakmice, pretvara u pamflet, krik! Sve pada u senku nedosuđenog jedanaesterca za Slobodu pri rezultatu 0:0. Klasičan, školski primer igranja rukom u šesnaestercu, gde je ruka pod uglom od 45 stepeni u odnosu na telo, namerno ostavljena u neuspelom pokušaju da se ramenom izblokira centaršut Pejovića. Alibi je u narednom napadu Dimitrijeviću obezbedio Lovrić, skrivivši penal u Slobodinom šesnaestercu, a ovaj ga oberučke prihvatio, ne pokazavši na belu tačku. No, nije to pravi alibi! Oprostite, ali nećemo na ovom sajtu dozvoliti zamenu teza i podvalu za mediokritete. Da je Sloboda povela 0:1 iz penala, do ove prilike za kompenzaciju sigurno ne bi ni došlo.

 

Treba pomenuti i dva faula u istom napadu Slobode u 45. minutu, najpre brutalan start nad Tiagom, nad kojim je napravljeno mnogo teških faulova koji su morali biti okarakterisani žutim kartonima, a nisu, da bi par sekundi potom i Pejović bio bukvalno "šutnut" kada je već prošao sa loptom u dobroj poziciji za udarac na gol. Čovek u žutom bez kose na glavi samo je odmahnuo rukom, kao i kada su u par navrata rossoneri tražili žute kartona za grube startove protivnika. 

U drugom delu par "izmišljenih" faulova za domaće i onda situacija koja na neki čudan način opravdava i Dimitrijevića i Jagodinu i nalogodavce i zaštitnike. Arsenijević gubi duel sa Vasilićem na levom krilu napada Jagodine i ostaje da, videćemo ubrzo, simulira povredu. Start je bio čist, na loptu! Babić vuče kontru po desnom krilu, ali na dobacivanje, interesantno, trenera domaćih Dodića, izbacuje je u aut. Naravno, Arsenijević odmah ustaje čim je video da je lopta u autu, nastavlja bez problema, radilo se o klasičnoj simulaciji nakon izgubljenog duela. Slobodi je lopta vraćena, ali ne u kontru, već u zadnji red! Sloboda je time pokazala da nema reakciju na nepravdu, nedosuđen jedanaesterac, faulove, žute kartone, da ne želi pravdu, da ne želi otvoren sportski rat, po cenu da se unese i malo sportske "krvi" na teren. Zašto se glumi "fer plej" prema simulantima, "fer plej" koji je inače ubijen na štetu Slobode bestijalnim suđenjem?

Vid i odlučnost bili su jača strana Dimitrijeviću kada je trebalo u drugom poluvremenu po ko zna koji put dosuditi nešto, ovoga puta penal, u korist Jagodine. Desilo se to pri rezultatu 1:0 kada je Sloboda, utučena naivno primljenim pogotkom i saznanjem da će Dimitrijević biti tu ako zatreba domaćima, već počela da posustaje.
U igru su potom ušli Krstić i Purić...

Kako se oporaviti od ovog, ne toliko neočekivanog, poraza, a kako tek od jasne potvrde da se Sloboda lagano progoni iz lige i da joj je sudijska omča već stavljena oko vrata?
Pozivamo igrače i stručni štab da ako uspeju da se oporave, ne dozvole sebi da svoje verne navijače nerviraju nagrađujući i pomažući simulantima u protivničkim redovima, a što je redovna praksa na Slobodinim utakmicama.

Protiv Napretka će biti teško na Begluku, posebno zato što Kruševljani dolaze u Užice da se iskupe za poraz na domaćem terenu od Rada