Živko Budimirović, trenerska legenda

Istorija se ponavlja

  Završen je jesenji deo prvenstva Međuopštinske lige Srem – grupa Istok. Na liderskoj poziciji je Srem iz Sremskih Mihaljevaca sa učinkom „za Ginisa“: 13 utakmica – 13 pobeda, uz gol razliku 48:4!

  Trener šampionske ekipe je Živko Budimirović. Za razgovor uvek spreman.

  - Skupili smo se pre pola godine s jasnim ciljem – počinje „legendarni Buda“ – Hteli smo da Srem vratimo na „put stare slave“. Verovao sam da ćemo biti pri vrhu, ali, ne baš s ovakvim učinkom. Pored igrača koji su igrali u prošloj sezoni, doveli smo više mladih igrača, ali i onih afirmisanih, iz višeg ranga., koji su timu doneli poseban kvalitet. Činjenica je da smo u Međuopštinskoj ligi bila ekipa koja je najviše trenirala, što je, u krajnjem slučaju bilo presudno.

  Pogled na tabelu, a i opšte mišljenje „fudbalske javnosti“ je da su Srem i Šumar iz Ogara, koji trenutno zaostaje šest bodova, jedine ekipe koje konkurišu za sam tron.

  - Šumar je kvalitetnija ekipa - „priznaje“ rener Budimirović – Protiv njih, u Ogaru, imali smo mnogo sreće. Igrali smo malo povučenije i čekali svoju šansu., koju smo na kraju i dočekali. U svakom slučaju, reč je o vrlo ozbiljnoj ekipi, koja će nam do kraja prvenstva biti ozbiljan konkurent. Naša prednost što imamo „meč loptu“, odn. igraćemo protiv Šumara na svom terenu. Ipak, često govorim svojim igračima, s obzirom na višegodipšnje iskustvo, da se prvenstva često ne rešavaju na derbijima, već na tzv. „malim utakmicama“.

  Opšte je poznato da je Srem iz Sremskih Mihaljevaca, pre tačno tri decenije, napravio „veliki bum“: ne samo u sremskom fudbalu, već mnogo, mnogo šire. Ekipu je, „gle čuda“, vodio baš Živko Budimirović. Ekipa se tada zvala Tehnoauto Srem i bila je prva seniorska ekipa koju je Budimirović trenirao.

  - U to vreme okončao sam igračku karijeru, ali sam i trenirao omladince BSK-a iz Batajnice – nastavlja Budimirović - Pozvao sam je veliki sporski prijatelj Svetislav Cveja Rogić, da pokušamo u Sremskim Mihaljevcima napraviti ekipu, koja bi trebalo biti ozbiljan rival klubovima iz daleko većih mesta. Prvi cilj nam je bio da uđemo u ondašnju Sremsku ligu. Pravili smo svake godine sve jaču i jaču ekipu, i za četiri godine smo prešli četiri ranga i došli do Srpske lige – Vojvodina, gde smo igrali jednu sezonu. Potom dolazi do fuzije sa rumskim Slovenom. Tih godina sve je u klubu bilo organizovano na najvišem nivou. Finansijskih problema nije bilo. Igrački kadar je stalno osvežavan, odn. pojačavan. Dres Tehnoauto Srema, nosili su, tada, Dragan Šarac, Goran Kalušević, Milorad Zečević, Branko Rajić, Vladimir Jocić, Darko Drljan, Aca Stevanović…Veliku pomoć i podršku imali smo i od Jovice Kovačevića, sada poznatog advokata iz Rume, koji je bio i igrač, ali i član uprave. Jednostavno, bio je „desna ruka“ Cveji Rogiću. Imali smo tih godina letnje i zimske pripreme, na koje smo znali putovati i avionom! Kao mladom treneru nije mi bilo teško biti „šef“ već dokazanim fudbalerima. Prihvatili su me sjajno.. Bio sam im kolega i učili smo jedni od drugih. Rad u Tehnoauto Sremu bila mi je velika „odskočna daska“ u trenerskoj karijeri. Vodio sam, potom, Sremac iz Vojke, Rusandu iz Melenaca, Kneževac, Srem iz Jakova, u nekoliko navrata BSK iz Batajnice… Kruna moje karijere bilo je vođenje Big Bul Bačinaca u Drugoj ligi. Trener sam bio i u više klubova iz pećinačke opštine, a sa Slobodom iz Donjeg Tovarnika, pre par godina, imao sam 17- ti ulazak u višu ligu.

  I tako, Živko Budimirović „živi svoj, trenerski, život“. 

SRem, lider MOL Srem - Istok

Tehnuiaoto Srem iz 1991. godine