KK Borac iz 1973. godine - foto: lična arhiva/Obrad Šarančić

Nije bogat onaj koji ima blago već onaj ko ima puno prijatelja. Ova pomalo modifikovana i parafrazirana krilatica je kao stvorena za početak teksta o bivšem košarkaškom asu Obradu Šarančiću. U karijeri je nastupao u mnogim klubovima gde je ostavio neizbrisiv trag. Ipak, početak teksta ne može se zamisliti bez Borca iz Čačka.

- Za Čačak me vežu mnoge uspomene. Nije čudo jer sam u prvoligašu sa Morave proveo dvanaest sezona. Počev od 1973. godine. Tada je neprikosnoven bio Radnilo Mišović koji je pet sezona bio najbolji strelac elitne lige. U klub su došli Arsić, Urošević a u tim je ulazio tada golobradi Željko Obradović. A nešto kasnije i Androić. Tu su bili Jojić i Kurčubić. Bili smo sjajan tim ali smo, nažalost bili daleko od zenita, Saveza i Beograda pa nismo mediski propraćeni kao Partizan, Crvena zvezda, Jugoplastika, Zadar, Bosna... - kaže Obrad.

Potom je nakratko bio u Turskom prvenstvu ali se ubrzo opet obreo u Borcu gde je proveo jednu sezonu. Usledio je put u Kraljevo u Slogu.

Odlične igre u Španiji - foto: lična arhiva/Obrad Šarančić

- Odlazak u Slogiu bio je 1987. godine. Kraljevačka košarka bila je u ekspanziji sa velikom željom da se domogne prve lige. Nismo imali sreće u kvalifikacijama kada smo igrali dvomeč sa Prvim partizanom. Užičani su za poen bili uspešniji i plasirali se u prvoligaško društvo. U Kraljevu sam za to vreme stekao veliki broj prijatelja sa kojima se i sada družim. Ostali su mi u lepoj uspomeni Dašić, Andrić, Mijajlović, Despotović, Jaćović, Drobnjak, Marković - Čogo koji tada bio trener.

Bez Borca se nije moglo. Obrad ponovo u hali kraj Morave. Bila je to poslednja sezona u YU ligi. U 36 godini života bio je drugi strelac elitne lige. Bila je to i najbolja preporuka i prohodnost u neki inostrani klub.

Ekipa veterana prvak Evrope - foto: lična arhiva/Obrad Šarančić

- Otišao sam u Španiju i bio šetvrti igrač iz Jugoslavije koji je nastupao u njihovoj Prvoj ligi. Tamo je već igrao Goran Grbović, Dražen Petrović je nosio dres Reala iz Madrida a ja sam bio u klubu TDK Manresa gde sam igrao zajedno sa Bobanom Petrovićem. Tu sam proveo šesnaest meseci a onda je usledio put u Tursku. Igrao sam u dva njihova kluba.

Novak u poseti velikom asu - foto: lična arhiva

Obrad je u 41 godini zapao za oko menadžerima podgoričke Budućnosti.

- Zatekao sam tada mladu ekipu predvođenu Gavrilom Pajovićem i Vladom Šćepanovićem Posle provedene sezone vratio sam se u Vrnjačku Banju u moj Goč. Igrao sam pet-šest prvenstava tadašnjih Srpskih liga, da pomognem ali i zbog sebe da ne prekidam naglo godinama stečen kontinuitet u igri pod koševima. Kasnije sam gotovo deceniju bio član veteranske ekipe sastavljene od bivših asova koji su u moje vreme žarili i palili u YU ligi. Pre pet godina naša ekipa veterana bila je prvak Evrope. U sastavu su bili nekadašnji veliki asovi. To nažalost, medijski nije propraćeno na pravi način. A prvak je prvak u bilo kojoj konkurenciji bio - rekao je na kraju popularni Sajo.

Obrad živi u Vrnjačkoj Banji. Ima svoj biznis, srećnu porodicu, etno kuću Horizont i najveću radost unuka Alekseja

OČEVI I SINOVI

U Goču su u isto vreme osamdeset odsto petorke činili očevi i sinovi. Na parketu su bili Obrad Šaranćić i Uta Milunović sa svojim sinovima.

TUGA ZA BOBANOM

Smrt Bobana Petrovića teško mi je pala. Potrešen sam jer je Boban bio dobar drug i pravi oslonac i na terenu i u svakom drugom trenutku. Bio sam na komemoraciji. Velika tuga u Partizanu ali i kod svih koji su ga poznavali.

BRAĆA PO BABINOJ LINIJI

Pored košarke puno prijatelja imam i sa igračima iz drugih sportova. A sa rukometašima Peruničićima sam i blizak rod, treće smo koleno po majčinoj liniji. Sportska familija!